Берилганлар базасини бошқариш учун объектли-реляцион модел



Download 330,65 Kb.
bet1/4
Sana10.03.2022
Hajmi330,65 Kb.
#487890
  1   2   3   4
Bog'liq
Берилганлар базасини бошқариш учун объектли реляцион модел

Берилганлар базасини бошқариш учун объектли-реляцион модел

Реляцион модел


Реляцион модел уч аспектдан иборат:
Тузилмалар
Амаллар
Яхлитлик қоидалари

Тузилмалар, Амаллар

  • Тузилмалар – бу жадваллар, кўринишлар, индекслар ва шу каби объектлар бўлиб берилганлар базасидаги берилганларни сақлаш ёки уларга кириш учун ишлатилади. Тузилмалар ва улардаги берилганлар амаллар орқали бошқарилиши мумкин.
  • Амаллар – бу содда тарзда аниқланган ҳаракат бўлиб, улар ердамида фойдаланувчилар берилганлар базасидаги тузилмалар ва берилганларни бошқарадилар. Амаллар олдиндан аниқланган қатъий яхлитлик қоидалар тўпламига бўйсунишлари лозим.

Яхлитлик қоидалари

  • Яхлитлик қоидалари – бу қонун бўлиб, берилганлар базасидаги берилганлар ва тузилмалар устида бажарилиши мумкин бўлган амалларни аниқлайди. Яхлитлик қоидалари берилганлар базасидаги тузилмалар ва берилганларни ҳимоялайди.

Реляцион берилганлар базасини бошқарув тизимининг қатор ижобий хоссалари мавжуд:

  • берилганларни жисмонан сақланиши ва берилганлар базасининг мантиқий тузилмаси орасидаги боғлиқсизлик
  • барча берилганларга ўзгарувчан ва озод тарзда кириш имконияти
  • берилганлар базаси лойихасини кўришда тўлиқ эркинлиги
  • берилганларни қисқартириб сақланиши

Объектли-реляцион модель

  • Объектли-реляцион модель - фойдаланувчиларга объект турини аниқлаш ва берилганлар тузилмаси ҳамда берилганларга ишлов бериш усулини аниқлашга имкон беради.
  • Объект тури борлиқнинг хақиқий объектининг абстракциясидир. Объект тури учта ясовчисидан иборат:

    • номи
    • атрибутлари
    • методлари (берилганлар базасида сақланадиган PL/SQL тилида ёзилган функция ёки процедуралар, ёки С тилига ўхшаган тилда ёзилиб базадан ташқарида сақланадиган )

Схемалар ва схема объектлари

Схема – фойдаланувчи кириши имконияти бўлган берилганлар базаси объектларининг мажмуасидир. Схема объектлари берилганлар базасидаги берилганларга бевосита алоқаси бўлган мантиқий тузилмалардир. Схема объектларига жадваллар, кўринишлар, кетма-кетликлар, сақланадиган процедуралар, синонимлар, индекслар, кластерлар, ва берилганлар базаси боғланишлари мансуб бўлади. (Жадвалий фазо ва схема орасида боғланиш муносабати мавжуд эмас; битта схема объектлари ҳар хил жадвалий фазоларда ётиши мумкин).


Download 330,65 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish