Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


{ / } ■сонлар к е т м а - к е т л и г и н и а н и қ л а й м и з


bet85/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

{ / }
сонлар к е т м а - к е т л и г и н и а н и қ л а й м и з:
•7(0)
Г (0) 
= 6 - Л х (0), а А = Л
(7( *), 7 Й))
__ 

0
+ \
Ар^к)) ’
Х (А+ 1) = х (»)+ а /+ * ), /<*+!) =
Л х (*+1)= г (*)— аАЛ р (/г), (Ю -13)
(7(*+!)) ЛҲ< +


_
Р* - -
1 4 8
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б у векторлар учун қуйидаги муносабатлар ўринлидир:
р) = 0, агар г > у бўлса, 
(10.14)
(7(0, /•(/)) = 0, агар /=+./' бўлса. 
(10.15)
Ҳақиқатан ҳам, 
р(1)
векторларнинг ҳосил қилинишига кўра / 
ф
/
бўлганда
(р<
0
, Л р (/)) = (Лр(г>, р (/>) = 0.
Бундан ташқари
(7(о, р (/>) = (7(г- » — а ^ И р О - о , р(/)) = (Н /-
1
>, р (/))__
— «^!(Л р('-»>, р).
Агар / = 7 + 1 бўлса, у ҳолда « ц нинг таърифига кўра охирги
тенглик нолга тенг; агар / > У + 1 бўлса, у ҳолда (^4р
('—1
 >, р (/>)=0 ва
исботланганга кўра: (~'>, р(/>) = (г(' ~ р < / > ) . г ((> нинг индексини
кетма-кет камайтириб, бир неча қадамдан_сўнг (а^ нинг таърифига
кўра) 
(г(/+1>, 
р (/)) == (г(/>, р (/>) — а;(Лр(/>, р) = 0 скаляр кўпайт-
мага эга бўламиз.
Шундай қилиб, (10.14) исбот бўлди. (10.15) ни исботлаш учук.
/ > У деб оламиз (чунки 
I
ва у индекслар тенг ҳуқуқлидир).
У ҳолда
(г(о, г (/>) = (г<о, р(/> — р /_
1
р (/—О) _
- (?< '> ,> > ) -
, >
” ■>)- о .
п
 
ўлчовли векторлар фазосида ўзаро ортогонал векторларнинг
сони 
п
тадан ошмаслиги сабабли бгфор 
к
 <
п
қадамда 
г {к) = Ъ—
— 
А х {к) =
 
0
га эга бўламиз, яъни ^с<А) (
10
.
1
) сиетеманинг ечимн
бўлади.
Қўшма градиентлар методи ҳам баъзи камчиликлардан ҳоли
эмас. Бу методдаги ортогоналлаштириш жараёни яхлитлаш хато-
сига нисбатан нотурғун бўлиши_ ҳам мумкин. (10.13) формулада
7(А_1> ==р—
А х {к)= г {к~1)—
а
й -1
 
А р {к~1)
деб олдик. Аммо яхлитлаш
ҳисобига бу ерда тенглик бажарилмаслиги ҳам мумкин. Нотурғун-
ликни сусайтириш мақсадида, г <А> векторни 
г {к)
= = г <А_1> _ а й_ у х
Х А р {к~1)
формула бўйича ҳисоблаб, йўл-йўлакай 
г (к)=Ъ
— 
А х 0^
формула билан ҳам ҳисоблаб бориш ва натижаларни солиштириб
туриш керак. Агар булар бир-биридан фарқ қилса, г 
(к) = Ь—А х (к>!
деб олиш лозимдир.
М и с о л. Қуйидаги система 
.
Х\
"I- 
2х^
*-1“ 
х^
— — I,
2х\ 
Ъх2
 +
х$
= —
2
,
х^
-Ь 5х3 +
х 4
= 4 ,
Х\
-{- 
х%
4” 5-^4 — 2
қўшма градиентлар методи билан ечилсин.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е ч и ш . С и с т е м а н и н г
матрицаси 
симметрик ва бош минорлари мусбат, шунинг учун у мусбат 
аниқланган ҳамдир. л:(0) сифатида (1,0, 0 ,0 )' 
Еектсрни 
оламиз. Барга ҳисоб- 
лашларни (10.13) фсрмулалар ёрдамида олиб борамиз:
1
2
0
1
2
5
1
0
0
1
5
1
1
0
1
8
— 1
1
2
0
1
1
—2 '
р (0) = 7<о> =
— 2 
4

2
0
5
1
1
5
0
1
0
0
=
—4
4
2
1
0
1
8 _1
0
1
А р {0)
= (— 9, — 20, 17, 10)',
г(!)
ао =
■<
0
>_
(7<°), р<°>)
4 + 16 + 16 + 1 __ 37
176
0,210227;
Ғ(1) = 7 (0) ■
’ ( 7 (0), 
Ар
(0)) 
18 + 80 + 68 + 10

а0А р т
= (— 0,107957; — 0,840908; 0,840908; 0,210227); 
-а 0Л р (0) = (— 0,107957; 0,204550, 0,426141; — 1,102270)';
Ро =
( г 11), А р (0))
6,897490
0,039190,
’ & 0). А р {0)) ~
176
' (1) = Ғ (1) + Ро
р
(0) = (—0,186337; 0.047780; 0,582501;
1,063080)'.
Ҳисоблаш давомининг натижаси 15- жадгалда келтирилган.
15- жадвал
к
х
(*)
7(*>
Р
ак
0
1
0
0
0
— 

— 


1
— 

— 


1

9

20 
17 
10
0,210227
0,039190
1
0,579546 
— 
0,840908 
0,840908 
0,210227
— 0,107957 
0,204540 
0,426141

1,102270

0,186337 
0,047780 
0,582901

1,063080
—1,153857
0,449127
1,899205
—8,108076
0,146091

1,683324
2
0,607103 
— 
0,833843 
0,927116 
0,179136
-0 ,1 1 8 5 5 4
0,027893 
0,018901 
— 
0,967309

0,432221

0,052534

0,662313 
0,822203
0,284914 
—2,089427 
0,192б}45 
5,183090
—0,187983
0,011951
3
.
0,683354 
— 
0,823967 
1,108015 
0,024576

0,064995

0,036488

0,740068 
0,007025

0,071220

0,037116

0,752182 
0,016851
—0,128009 
— 
1,028142 
—3,781174 
—0,688591
0,195565
4
0,674426 
— 
0,831226 
0,960914 
0,027871
1 5 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


Демак, 
Х\
= 0,674426; 
х 2 =
—0,831226;
лг3 = 0,960914; 
х 4
= 0,027871.
11- §. МИНИМАЛ ФАРҲЛАР МЕТОДИ
Б у метод М. А. Красноселиский ва С. Г. Крейн томонидаж
1952 йилда яратилган эди. Фараз қилайлик, А мусбат аниқлангаш
матрина бўлиб, х (0) эса 
А х
 = й_система ечимининг дастлабки яқин-
лашиши бўлсин. Одатдагидек, г (0> орқали фарқлар векторини, яъни
Ь — А х {0)
ни белғилаймиз. Навбатдаги яқинлашиш х (1) ни градиент-
лар методидагидек 
х {0)
+
%г{0)
 _кўринишда излаймиз ва а
0
параметр-
ни шундай танлаб оламизки, ||г
(1)||2
= (г(1), г (1>) функционал мини-
_
Ь — А
х
{1)
=- 
? 0) 

Д(7<»_7(0)\
мумга айлансин. Бу ер д а т '
г(0) — а
0
А г (0). Шундай қилиб, а
0
ни уш бу
: г ' " ' -
А(х{‘>~
 ;с(0>) = -
(г(1), 
7 {1))
=
( ? 0)
 -
а0А7(0), 
Г<0) 
- а0Л7(0>)
Д
0
) —(
0
)
(0) — а0Л7(0), ' (0) 
г;(0) 
лТ(°)\ I „?/ д7<о> лд;(о)\
= (7(0), г(0>) - 2а
0
(г( , 
А г ')
 + ао(Аг , А г )
: ( ° )
= (г
+ (А7(0), 
а
7(0>)
- (
0)4
 
(А7<°), 7'«))-
Г 1 — / . —/т . -гоп Т-
(А 7 < °и 7 < °))
■ 
и 7 < ° ) , 7 < ° ) ) 1»
а° 
(
а
7<0), 
а
7<0))
ифоданинг минимумга айланиш шартидан топамиз. Б у ифода эса
ўзининг 
минимал 
қиймати 
( г

г )
(0) —
(0)С 
(д г<°), г<°))2
(А7<°).7<°))_
(
а
7<0), 
а
7<°))
га ап =
“ (
а
7<°),
а
7<°))
дагига эга бўлдик
бўлганда эришади. Демак, биринчи қадамда қуйи-
7 (1)
7(0) 4- „ 7<°)
=
X
 
-т а0г ,
(
а
7<°),7<°))
(
а
7<0), 
а
7<0))
Иккинчи қадамда зса
7(1)
Ь — А
х
{1)
= г
Л0)
— а0Аг
( 0 )

а. = 
т -=,
~
г(1>’г<1)) 
х {2)
= 7 (1> + а,7(1)
(
а
Т ^ .
а
? * 1»)’
Худди шунга ўхшаш 
к-
қадамда қуйидаги формулаларга эга б ў -

— (к)
7" 
Л ~ (А )
~ ( * —1) 

л ~ ( А —1)
ламиз: г 
= о — лл: 
— г 
— а
и~\Лг 
,
(А 7<к\
7<*>)
а* 
(А 7<+ А7<А>)’
- (^ ) = -(^) + аА
7 (Д
Яқинлашиш ҳақида градиентлар методидаги каби қуйидаги теоре-
ма ўринлиДир. _
_
_
Т еор ем а. лс(0), 
х {1),
. . . , 
х {к)
. . . кетма-кет яқинлашишлар-
А х
 =
Ь
система ечимига геометрик прогрессия тезлигида яқинла-
шади.
15В
www.ziyouz.com kutubxonasi


М и с о л . У ш б у с и с т е м а

( 5лг, + 2лг3 +
х 3
+ лг4 — 7,

2Х}
4- 6лс2 + 
х%
лг4 = 11,
I ЛГ] +
Х‘2
8л'з 4“ 
2
лг

— 23,

х ^
+
лг2 
+ 2лг3 + +г4 = 17
адинимал фарклар методи билан ечилсин.
Е ч и ш. Дастлабки яқинлашиш сифатида лг(0) = (0, 0, 0, 1)' векторни
оламиз, у ҳолда
г<°) *= Ь — А 
х<0) 
~
3, 0, 9, 5)', 
А
г (0) = (— 1,8,79, 35)'.

 7<°>, 7 (0))
( л 7 (0), д 7 (0))
+2+ = 0,1180454: 
7531
х
(1 > = (— 0,354136; 0; 1,062408; 1,590227)'. 
Шунга ўхшаш навбатдаги яқинлашишларни топишимиз мумкин:
х
_ (2) = (0,008460: 0,767495; 2,005787; 
2,574838)',
лг (3> =
(0,105047 0,973666; 2,123706; 
2,799272),'
х (4> =
(0,023240 0,979935; 1,986107; 
2,898334),'
х
(5) = (0,028442; 1,004896; 2,027116; 
2,955150),'
7 (6) = (0,007439; 
0,994176 ; 2,001999: 
2,969578),'
х (7)
= (0,007863; 
1,001331; 
2,008379; 2,986709),'
лг(8) = (0,002131; 0,998390; 
2,000618; 2,990963)'.
■Аниқ ечим лг* = (0, 1, 2, 3)* эканлигига ишонч ҳосил қилиш қийин эмас.
М А 111 Қ Л А Р
1. 
Қуйидаги тенгламалар системаси юқоридаги барча методлар билаи 
«чилсин:
( 2,9112лг, + 0,521 1
х
2 + 0,6756лг3 + 0,1214лг4 = — 0,9964, 
I 0,5211лг, + 4,0015
лг
2 + 0,8161лг3 + 0,7218лг4 = 0,8683, 
0,6756лг! + 0,8161 лг2 + 5,5516лг3 + 0,4140лг4 = 2,8520, 
(0.1214Х! + 0,7218лг3 + 0,4140*3 + 6 ,7550лс4 = 6,9013,
2. Агар барча
I а\\ I
,
а \
1 а 12 
Й21 в 22
а \ \ а П а \Ъ
а 21 а 22 а 23 
Й31 а 32 й33 , • • •
детерминантлар нолдан фарқли бўлса, у ҳолда 
А х — Ь
системани ечиш учун 
Гаусс методипи қўллаш мумкинлигини кўрсатинг.
3. Қўшма градаентлар методида мусбат аниқланган симметрик 
А
матрица
учун барча г (0), 
г
(1)...........л(л—
1
) вект0рЛар нолдан фарқли бўлса, у ҳолда
(Зе1 Д = (а0 а 4 , . . « „ -О -1
эканлигини кўрсатинг.
4. 7- § да киритилган векторлар нормаси 
қуйидаги тенгсизликларни 
.қапоатлантиришлигини кўрсатинг:
| | ЛГ 
]11
< Н лг 
Ц2 
<

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish