Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


дЧ\ дУ 3,6, 2 3,4(2,1 + 5) — 1 < 0,27; т а х Бундан т а х д


bet46/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

дЧ\
дУ
3,6, 2
3,4(2,1 + 5) — 1
< 0,27;
т а х
Бундан
т а х
д
дх
д
1
+ 3,4
< 0,42;
д
дх
| ' 2 /3 ,4 + 21 §3,4
дУ
- +
| < 0,81; т а х
/ | 
д
+
дУ
1 1
дх
ду
< 0,42.
Демак, 
<7
= 0,81 ва итерация жараёни яқинлашади. Кетма-кет яқинлашиш- 
ларни

+ 1
= | / - *(У* 
2
5>---- - ' 
Ук+1

+ З,е+А. 
(* =
0

1

2
, . . .)
0
формулалар ёрдамида олиб борамиз. х* ға 
ук
кетма-кет яқинлашишларнинг 
қийматлари 4- жадвалда келтирилган. Шундай қилиб, тақрибий ечим сифа- 
тида
51 = 3,487; 5
2
= 2,262
>ни олишимиз мумкин.
5- §. ТЕНГЛАМАЛАРНИ ЕЧИШНИНГ ЮҚОРИ ТАРТИБЛИ ИТЕРАЦИОН
МЕТОДЛАРИ
Умумий мулоҳазалар. Аввал оддий итерация методи билан
танишганимизда кўрган эдикки, 
хп (п =
 
0

1

2
, . . . ) тақрибий
кийматлар кетма-кетлиги 
£ 
ечимга яқин бўлса, хато 
гп
=
5
— х п
умуман айтганда,

Ч'
(^) е
п- 1
қонун билан ўзгаради, яъни 
п-
 қадамдаги хато 
(п —
 
1
)- қадамдаги
хатога пропорционалдир. Агар |ср/ ( £ ) | <
1
бўлса, у вақтда 
гп
хато
-махражи ф'(Н) га тенг бўлган геометрик прогрессия қояуни бўйи-
ча ўзгаради. Шундай методлар ҳам мавжудки, уларда 
п-
қадамда-
ги хато 
( п —
 
1
)- қадамдаги хатонинг 
т-
даражасига пропорционал-
дир 

> 2), яъни 
= Ф (Е) 
Масалан, 
Ньютон методида
хатонинг ўзгариш қонуни (
6
- § га қ.)
е _ _1
1 Ж ,2
П
2
/'(!) 
~ п - 1
•56
www.ziyouz.com kutubxonasi


каби бўлэди. Бу ерда 
п-
қадамдэги хато 
(п
— 1)- қадамдаги хато-
иинг квадратига пропорционалдир, шунинг учун ҳам бу ерда 
хато
квадратик қонун билан ўзгаради
деб айтилади.
Энди 
итерация тартиби
деган тушунчани умумий ҳолда
киритамиз. Агар
Ф'(1) = 9 " а ) = — =
(5) =* 0, <Р(р>(?)/=0
бўлса, у ҳолда
х п
= ф (ЛГ„_
1
)
итерацион жараён 
р-тар-пибга эга ёки унинг яқинлашиш тар-
тиби р
га тенг дейилади. Агар ? илдиз атрофида ш(х) функиия
р-
тартибли узлуксиз ҳосилаларга эга бўлса, у ҳолда Тейлор фор-
муласига кўра
Р - 1
<р(х) = <р (?) +
. (*)/е
к\
(5)
( * - ? ) * +
к=\
р(р> I
Р\
(4
(х - 1У,
б у ерда 
7
]^ (х , |) .
Бундан итерациянинг тартиби 
р
бўлганда
(
х
 
— 1У,
ўз навбатида
х„
р\
(Хп-1
- 1)Р
келиб чиқади.
Бу параграфда 
/ (х)
= 0 тенгламанинг илдизлэрини тогиш учун
юқори тартибли итерэцион методни қуришнинг иккитасини кўриб
ўтамиз. 
,
Ч ебиш ев метоци. П. Л. Чебишев 1ЯЗЗ йилда берилган 
Д х )
функцияга тескари бўлган р-(у) ф/нкцияни Тейлор формуласи
ёрдамида тасвирлэш й/ ли би пи юҳори тартибля итерацияни қуриш
методини таклиф этди. 
.
Фараз қилайлик, 
Д х )
= 0 тенгламанинг 
х
= ? илдизи 
[а, Ь]
оралиқда ётсин ва 
Д х)
функция ҳамда унинг етарлича юқори
тартибли ҳосилалари узлуксиз бўлсин. Бундая ташқари бу оралиқ-
нинг барча нуқталарида 
Д ( х ) ф 0
бўлсин. У ҳолда 
Д( х)
бу ора-
лиқда ўз ишорасини сақлайди ва 
Д х )
монотон функция бўлиб,
х — Д у )
тескари фунчцияга эга бўлади. Тезкари функция 
Д у )
Д х )
нннг ўзгариш соҳаси 
[с, с1\
дэ аниқлзнган бўлиб, 
Д х )
қанча
узлуксиз ҳосилаларга эга бўлса, у ҳам шунча узлуксиз ҳосила-
ларга зга бўлади. Тескари функциянинг таърифига кўра
х = 8 ( / ( х ) ) ( х £ [ а , Ь]),
 
у = = / ( о ( у ) )
( у £ ( с ,
й]).
 
(5. 1)
Демак,
? =
4
(
0
).
(
5
.
2
)
www.ziyouz.com kutubxonasi


Агар 
у £
 [с, 
й]
бўлса, у ҳолда Тейлор формуласидан
I
 =
т
= £(у - у ) = ё (у)
 + У (“ !)* 
у{к)
 +
+ ( - 1 Г — ^ ~ У Р, 
(5.3)
бу ерда V) сони 
0
ва 
у
орасида ётади. Ёки 
у
ўриига 
/ ( х )
ни қў-
йиб ва £ (у ) *= л: ни назарда тутиб,
1 = ^ + 2 ( - 1 ) й - ^ ^ ^ » / <*>(+)+ ( - 1
у
/
р
(х )
(5.4)
ни ҳосил қиламиз. Агар
<Рр(+>^ * + . Ё (— 1); 
" <к)^ х)) / к (х!
ь=\
деб белгилаб олсак, у ҳолда
л: =
цр(х)
 
(5.5)
тенглама учун 
х — I
ечим бўлади, чунки
^ Ш =
? +
2
( -
1
)А + №[ р }) 
(£) = £ . ’
к^1
Бундан
‘ 
?
1

р - 1 ,
бўлганлиги сабабли
х п+1 = <рр(х„) (п — 0,
1, 2, 

х 0£[а, Ь
] )
(5.6)
итерацион жараён 
р-
тартибли бўлади. Агар 
х 0
§ га яқин бўлса,
у ҳолда (5.6) билан аниқланган 
{хп}
кетма-кетлик 
I
га яқинла-
шади. Ҳақиқатан ҳам, <{/(£) =
0
бўлганлиги учун 
I
нинг шундай
атрофи топиладики, у ерда 
\
 | <
<7
 < 1 бўлади. Бундан эса
х 0
с га етарлича яқин бўлса {х„} итерацион 
кетма-кетликнинг
яқинлашиши келиб чиқади.
Энди 
9
р(х) нинг 
/( х)
ва унинг ҳосилалари орқали ошкор ифо-
дасини топамиз. Бунинг учун (5.1) айниятдан кетма-кет ҳосилалар
оламиз: -
ё'(/(х) )/'(х) —
1,

ё"(/(х) ) Г \ х )
+
ё'(/(х) )Г(х)
= 0, 
ё"'(/(х) ) Г \ х )
+
г ё "(/(х) 
)/'(х)Г(х)
+
е'(/(х) )Г(х)
= о, 
........................................................................................................
. . (5.7)
58
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу ердан биз кетма-кет 
§ '{й х )
), 
§"(?(х)
), 
. . . .
(((х)
) ларни
ва шу билан бирга 
у р(х)
ни аниқлаймиз. (5.6) итерация жараёни-
ни 
р
нинг бир нечта конкрет қийматларида ошкор кўринишга кел-
тирамиз. 
р
= 2
бўлганда
ср
2
(л:) = х -
ва х
я+1
=

(5.8)
Биз кейинчалик кўрамизки, бу жараён Ньютон жараёни билан
устма-уст тушади. 
р —
 3 бўлганда (5.5) ва (5.7) дан
Ъ ( х ) - Х - $ £
ва
Х п + г - Х п - у т
^ - у -
келиб чиқади. р = 4 учун

4
(х) = х
Л-у)
/'(*)
Г(х)ГЧх)
2
 [/'(*) ]а
ва
V
- V
Я * я )
* ” { Х „ ) Р ( Х П)
п+>, л»; /'(хл) 
2
[Л(х„)]з
/ " ( х ) / Ч х )
2
 [ / ' (*)]з
Г ' ( х п

( Ч х п )
2
 
\/'(хп
 
)]3
(5.9)
Жх) 
3 / " 2( х ) - / ' ( х ) Г ( х )
12
 

[/'(*)]*
(5.10)
/Ч*,,) 
г / " 2(хп) - / ' ( х п)/'"(хп)
12
 
• 
[ /'(*„) 
]5
ни ҳосил қиламиз. Бу итерацион жараёнлар мос равишда 2, 3 ва
4- тартибли итерациялар бўлади.
Энди 
вп
= | — х„ хатонинг нолга интилиш тезлигини баҳолай-
миз. Бунинг учун (5.4) тенгликда 
х — х п
деб олиб, (5.6) ни на-
зарда тутиб, қуйидагини ҳосил қиламиз:

Хп+1
(— 1)р ? (Р> 
(ў(ҳ))
Р'
/ р(х п),
(5.11)
бу ерда х | билан 
х п
орасида ётади, / ( ! ) =
0
бўлганлиги учун
_
Л х а)
 = -
[/(I)
 
-
( / х п)
)
=
- а
 
- х я) / ( х )
(5.12)
( х ҳам § билан 
х п
орасида ётади). (
5
.
1 2
) ни (
5
.
1 1
) га қўямиз:
ё Р ( / ( X ) )
еп
+ 1
;
Р1
Қуйидаги
<7
=
т а х
х, х
6 1о. 
Ь\
[ / ( х )
\
р
еР.
[/ (
х
) ]
р
(5.13)
белгилашни киритиб, (5.13) дан
| е
п+1
| <
д
|е„|Р
(5.14)
тенгсизликка эга бўламиз. Бу тенгсизликаи кетаа-кет қўллаб,
қуйидагиви ҳосил қиламиз:
59
www.ziyouz.com kutubxonasi


Р п
- 1 
Р п ( Р -
2 ) - Ц
К \
<
ях+'р
 
+ • ■

• + 
р""1
 
1«оГ 
=

р - 1
 
К1-
Агар 

г0 1 < 1 ва 
ц
| е0 1 =
ш <
1 бўлса, у ҳолда
р
~
х
( 5 .1 5 )
бўлади, бу эса 
(5 .6 ) итерациянинг ниҳоятда тез яқинлашишини
кўрсатади. Хусусий ҳолда <в <: Ю
- 1
ва | е0 1 < 1 бўлса, юқоридаги
(5 .8 ), (5 .9 ) ва (5.10) итерациялар учун мос равишда қуйидаги-
ларга эга бўламиз: р =
2
учун
К К Ю - 1, к | ^ ю —*, | £з| < Ю - 7, | е4 | < 10 1Ь; . . .
Р =
з 
учун
|
51
| <
1 0
- 1, . | е з < 1 0 - ‘ , | е
3
1 < Ю -1 3 , |е
4
| < Ю - « ° , . . .

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish