Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


рилган матрицали қатор йиғиндисининг элементлари бўлади


bet73/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

рилган матрицали қатор йиғиндисининг элементлари бўлади.
Вектор нормаси тушунчаси асосида векторлар кетма-кетли-
гини яқинлашишини бошқача таърифлаш ҳам мумкин.
11»
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т а ъ р и ф . Агар
\\х
— 
х (А )|( -
у
О

к —
оо
'бўлса, 
{х(к)}
векторлар кетма-кетлиги 
х
векторга яқинлашади де-
йилади.
Бу таъриф яқинлашишданг аввалги таърифига эквивалент экан-
лигини исботлаш мумкин. 
.
2 -т е о р е м а . Ушбу
ўринли бўлиши учун,
Н * - * (*)
11
; г
£ 0
бўлиши зарур ва етарлидир.
Бошқа сўз билан айтганда чекли ўлчовли чизиқли фазода нор-
ма бўйтча яқинлашиш координаталар бўйича яқинлашишга тенг
кучлидир.
И сбот (зарурлиги). Фараз қилайлик, 
~х(к)^~£х,
гГъни барча 
I =
■= 1, 2, . . . , /г учун Нтл;(А> = л:г бўлсин. Қуйидаги 
еи е2,
. . . ,

к-*-
 
оо
еп
базис-векторларни танлаб 
х — х<-к)
ни шу векторлар бўйича ёя-
'миз: 
-
( А =
1

2
_____).
1=1
Агар 
Ь —
 шах 
\\еД\
каби белгиласак, у ҳолда

*=1
Шунинг учун ҳам
Р - ^ Н ^ о .
Е т а р л и л и г и . Фараз қилайлик
П т 
\\х
 — л:<*>|| =

^-»00
бўлсин. У ҳолда
||х (^|) =
\\х
 +
(х(к)
— Зс)|) < ||х|| + ||л:<*> — 
х\\
бўлганлиги сабабли, ||л:(й>|| барча 
к =
 
1

2
, . . . лар учун чега-
раланган, яъни ||л (/г>|| 
М (
к =
1, 2, . . .) бўлади. Энди ихтиё-
рий 
к = 1, 2, . , .
учун 
а к =
|х(*>| + . . . +
\х\к)\
нинг ҳам чега-
раланганлигини, яъни 
а к
^
N (к =
1, 2, . . .) эканлигини кўрса-
тамиз.
1 2 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тескарисини фараз қилайлик, яъни шундай 
ки к2,
. . . индекс-
лар кетма-кетлиги мавжуд бўлсинки: 
а к
----- »■ 
0
бўлсин. Ёзувни

ткт-*°°
қисқартириш мақсадида 
а к
-----
>-0
деб ҳисоблайлик. Берилган век-
к-+
оо
торлар кетма-кетлиги { Л А)} га кўра янги векторлар кетма-кетлиги
~уМ = — ' = {у[к), У(2к),
• • • , 
У(к))' ■
у 
х\к)
ни қурамиз. Бу ерда 
у[к)
 = ----- эканлигини ҳисобга олсак,
ац
|У ,1* ’1 + №
‘ >| + - • • +
1 ^ )1 = 1 
( к — 1,
2 , • • •)
эканлиги ва у (*> ларнинр барчаси чегараланганлиги келиб чиқади.
Шунинг учун ҳам шундай индекслар кетма-кетлигини танлаш мум-
кинки, чекли лимитлар
\\т у\к)
= у , ( / =
1

2
, . . . , 
п)
к -ю о
мавжуд бўлади ва [у,| +
[у2| 
+ . . . - +
|у„| 
== 
1
 
бўлганлиги учун
лимит вектор
у = ( У
1

у», —

У п У
нолдан фарқлидир.
Иккинчи томондан ||д;(А>[ [ < Ж ва фаразга кўра 
а к
-----
>
к->
оо
лигини ҳисобга олиб,
11
у
11==11
ў
(*) + + - > ’" ) ) |1 < | | > ,А)[[ + | |у — Ў (/' )| | =
+ ||
7
- ў (+ |
(к =
 
1

2
, . . .)
|Д (,°
ооэкан-
I
т
тенгсизликдан ||у|| = 0, яъни у = 0 ни ҳосил қиламиз. Бу қарама-
қаршилик 
а к ^ М (к = 1, 2,
 
эканлигини, яъни 
вектор-
лар 
координаталарининг барчаси чегараланганлигини кўрсатади.
Бундан эса шундай индекслар кетма-кетлигини танлаш мумкинлигч
ва бу индекслар учун | г = Нтл:(*) 
(1
=
1

2
, . . . , « ) чекли ли-
к -> о о
митларнинг мавжудлиги келиб чиқади. Лкмитдаги ^ = (1,,^ , . . . ,
£„) векторнинг 
х
 = ( х , , 
х 2, . . . , х„)
вектор билан 
устма-уст
тушишини кўрсатамиз.
Ҳақиқатан ҳам, теорема шартига кўра ||х — л (4)| | ----- ►
 
0
ва те-
к-*-
оо
ореманинг зарурий қисмидан 
||1
 — л+>|| ->- 
0
зканлиги кўричиб, бар-
ча 
к
 =
1

2
, . . . лар учун
Цх — Ц| = ||(лс — 
х (к))
+
( х ^
— |)|[ <
\\х
 — лШЦ +
\\х<к)
— Ё|[
тенгсизликлар бажарилади. Демак, |]х — 1|| = 0, яъни 
\ = х.
Шу
билан теорема исбот бўлди. 
"
121
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу теоремадан норманинг узлуксизлиги келиб чиқади. Худди
шунга ўхшаш 
матрицалар учун ҳам 
А (к)
-----
у
А
бўлиши учун
к-+о
о
(|Л — Л<*)||- > 0 нинг бажарилиши зарур ва кифоялилигини кўрса-
тиш 
мумкин. Бунинг 
ёрдамида матрицалар кетма-кетлигининг
яқинлашишини бошқача таърифлаш мумкин.
Энди (7.7) тенгсизликдан қуйидаги келиб чиқади: агар
Матрицали геометрик прогрессиянинг яқинлашиши. Биз-
га анализдан маълумки
1
+ д: + х
2
 + . . . +
х ь
 + . . . сонли гео-
метрик прогрессиянинг яқинлашувчи бўлиши учун 
х к
— >-0
бўли-
ши зарур ва кифоя бўлиб, шу билан бирга унинг йиғиндиси 
(1

— л
) - 1
га тенгдир.
Энди бу тасдиқларнинг қуйидаги
матрицали геометрик прогрессия учун ҳам ўринли эканлигини кўр
сатамиз. Бунинг у чу н аввал қуйидаги бир неча ёрдамчи тасдиқ'
ларни кўриб чиқайлик. 
.
1-л ем м а. Ушбу
ўринли бўлиши учун, 
А
матрицанинг барча хос сонларининг мо-
дуллари бирдан кичик бўлиши зарур ва кифоядир.
И сбот. Исботни бошлашдан аввал алгебрадан айрим тушунча-
ларни эслатиб ўтамиз. Агар шундай махсусмас 
В
матрица мавжуд
бўлиб,
тенглик ўринли бўлса, у ҳолда 
матрица А матрацага ўх-
шаш
дейилади. Кўриниб турибдики, агар 
Ах
матрица 
А
га ўхшаш
бўлса, у ҳолда 
А
ҳам 
А х
га ўхшаш бўлади. Ўхшаш матрицалар
бир хил хос сонларга эга. Ҳақиқатан ҳам,
бе! 
(АВ) —
 бе! 
А
 с!е! 
В,
сЗеШ ^+е! 5= = бе1 
В~1В = * \
бўлганлиги учун:
бе! 
(А, — \ Е ) =
 с!е1 (7
? - 1
 
АВ - В г
1
А 
В)
= сЗе! 
(В~1 (А
—X 
Е)В)
 =
= сЗе! 
В~1
 сЗеЗ 
(А — \ Е )
 сЗе! 
В
 = сЗе! 

 - X 
Е),
яъни бу матрицалар бир хил характеристик детерминантларга эга.
Яна маълумки, ўхшаш алмаштмришлар ёрдамида, ихтиёрий 
п -
тартибли 
А
матрицани унинг 
}Кордан формасидаги каноник
шаклига
келтириш мумкин:
А(Ь)^
А
бўлса, у ҳолда ЦА<*>Ц££ ЦАЦ.
А + А + . А
2
 + . . . + Л А+ . . .
(7.15)
А г
=
В~1 АВ
1
 =
В~
1
АВ.
(7.16)
122
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу ерда
/ =
1
/ т
1
(Ч)- /«,(>•>)............ / « Д
)1
квазидиагонал матрицадир ва 
г
бир томондан
1 0 . . . 0 '
ЛЛ>) =
0
X
1 . . . 0
0 0 0 . . . X
Жордан катакларининг сонини 
билдирса, иқкинчи томондан у 
А
матрицанинг чизиқли эркли хос векторларининг сонидир, шу би-
лан бирга 
тх
+
т2
+ . . . +
тг
== 
п
бўлиб, 
1т{
(АД нинг тарти-
бидир. (7.16) дан қуйидагиларни ёза оламиз:
А = В 1 В - \
А к
 =
В1В~1В1В
~ 1
. . . 
В1В
-» =
В1кВ ~ \
Демак, 
Ак
—»-0 бўлиши учун 

—>-0 бўлиши зарур ва етарли-
к-+ оо 
к-+
 оо
дир. (7.17) дан кўрамизки,
1к = т
%^
 
.............
^тг^г)].
Шунинг учун ҳам 
Ак

бўлиши учун барча г = 1, 2, . . . , г
оо
ларда 

т
(Хг) нинг ноль матрицага интилиши зарур ва етарли-
Дир.
Матрицаларни кўпайтириш қоидасига кўра:
/ 2
(Я,) =
ГЛ 1 0
. ,
<п
~Хг
1 0 . .. 0-1
0
1
• •
0
0
К
1
. . 0
0 0 0 .
. ,
к
_0 0 0 . ■■ VI
ГЛ

0
, ,
°1
---
0
Ч

1
1
• •
0
0
6
0 0
Математик индукция ёрдамида 
к > тг
бўлганда қуйидагини ҳосил
қиламиз:
Р ?
С
1
Ч
- 1
С2 }к
—2 
1
 
'
• 
Ск1 ~1Ц~т1
 
+1
0

С1 1к- 1
.

С'и1
 
~ 2
 
Хк~т, +2
1
!
л-<
1
1
 
* • * 


1
0
0
о 
.

х*
123
www.ziyouz.com kutubxonasi


ёки
'х<*>-
(X*) <т / - »
1!
2! 
' • • 
(тг
— 1)!
0
X*
(X')'
(X*) 
~ 2>
1! ' ’
(т^
— 2)!

.
о 
. 0 . . .
^

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish