Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


bet59/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

Ь*\п х а
 =
Ь
[,* п + 1
 
(2.2)
ни ҳосил қиламиз, б у ерда
82
www.ziyouz.com kutubxonasi


(2.2) тенгламадан фойдаланиб, (2.1) системанинг қолган тенглама-
ларида 
х х
ни йўқотиш мумкин. Бунинг учун (2.2) тенгламани кег-
ма-кет а 21, а 31, . . . ларга кўпайтириб, мос равишда системанинг
иккинчи, учинчи ва ҳ. к. тенгламаларидан айирамиз. 
Натижада»
қуйидаги система ҳосил бўлади:
Х2
+ • • • + #
2
п х п
— 
0
-
2
,
Чп} Х2
 -ф" • • • "1“ 
а(„п Хп
=
С^ги п+\
>
бу ерда 
коэффициентлар
а}}}
=
а и
 — 
а п Ь\)] (I,
у' > 2)
(2.3)
формула ёрдамида ҳисобланади. Энди (2.3) система устида ҳам
шунга ўхшаш алмаштиришлар бажарамиз.
Бунинг учун (2.3) системадаги биринчи тенгламанинг барча
козффициентларини етакчи элемент 
а $
га бўлиб,
х
2
>
Ь
-23
 
Х я
> . . . 

Ь;п х п = Ь
2
,\-\-\
 
(2-4)
ни ҳосил қиламиз, бу ерда
Ь
(?)
й(1)
> )
“ 22
( у > 3 ) .
(2.4) 
тенглама ёрдамида (2.3) системанинг кейинги тенгламала-
рида юқоридагидек 
х 2
ни йўқотиб,
<42) 
х 3
 +
I > 2>г _ , 7 (2>
~г 
а3„ х п
— а 3, я+1
а„ з х 3
 +
4 - а <2)
ч 
(+ППх„ = а
(
2
)
«. „+1
системага келамиз, бу ерда
а}Р
= а 1у ) — 
а
(12
Ьу\ (I
, у' > 3).
Номаълумларни йўқотиш жараёнини давом эттириб ва бу жа-
раённи 
т
-қадамгача бажариш мумкин деб фараз қилиб, 
т-
қа-
дамда қуйидаги системага эга бўламиз:
V а - А (яг) 

_1_ л(т> г —
Х т 
От , т
+ 1
Л
о т + 1
Утп Х п

п + 1 ,
„ Ш )
^


„ ( т ) 
у — п ( т)
, ,
а т +
1. 
т+1
Л / я + 1 “Г
• • ■ " Г а т + 1 ,
п Х п

а
т , „ +
1
,
„(т ) 
у 
!

а„,
т+1 л т + 1 -(-
+ аТп) х,
п (т)

 
п
+1 »
(2.5)
бу ерда
7(т.)
4 га) =
а \ Г и ~ а \ Г 1) Ь\$ (I, } > т +
1).
Фараз қилайлик, 
т
мумкин бўлган охирги қадамнинг номери бўл-
син. Икки ҳол бўлиши мумкин: 
т = п
ёки 
т
 <
п.
Аг...р 
т
=
п
83
www.ziyouz.com kutubxonasi


■бўлса, у вақтда биз учбурчак матрицали ва (2.1) системага экви-
валент бўлган қуйидаги
Х 1
+
Ьп х 2-\-
^{р 
х 3
4- . . . +
Ьи х п—
 
п
+1
,
Х2~\~ Ьж Х3-{-
. . . -)- 
ь4п Хп — Ь^п+1
,
V
__
иМ
х п

Оп,
л+1
(
2
.
6
)
системага эга бўламиз. Охирги системадан кетма-кет 
х п, х п_ и
. . . , 
х х
ларни топиш мумкин:
х п 
°п,
я+1 ,
* я - 1
и ( п - \ )

Оп-\,
 п+1
и(п-1)

0/1
 — 1, п Хп
,
(2.7)
Х\
— 
Ь\,
л+1 
Ь+1 Х% ■
. . .
Ь\п Хп ,
2 .6 ) учбурчак системанинг коэффициентларини топиш Гаусс ме-
тодининг 
тўғри юриши,
(2.7) системадан ечимни топиш жараёни
тескари юриши
дейилади.
Фараз қилайлик, 
т<^п
 
бўлсин 
ва системанинг 
т
-ва ун-
дан кейинги тенгламалари (2.5) кўринишга келтирилган бўлсин.
Биз 
т-
қадамни бажарилиши мумкин бўлган қадам деб ҳисобла-
ган эдик, бу шуни билдирадики (2.5) системанинг иккинчи тенг-
ламасидан бошлаб етакчи элементни ажратиш мумкин эмас, барча
«1/г) (/, у = /т е+ 1, . . . , 
п)
лар нолга тенг ва (2.5) система қуйи-
даги кўринишга эга
Лт)
Хт
+
Ь(т,)т+\ х т+\
+ • . . +
Ь(™
п х п= Ь(т; п+\
,
0 =
Ят+
1, л+1 ,
л __
п (т)
V — ап,
 л
+1
.
Агар бунда барча озод ҳадлар 
а\т
)п+\
(/ = т + 1, . . . ; 
п)
Нолга
тенг бўлса, у ҳолда биз фақат ягона биринчи тенгламага эга
бўламиз.
Барча қадамдаги биринчи тенгламаларни бирлаштириб, қуйидаги
системани ҳосил қиламиз:
■ * 1 +
Ь(\2
л :2+ М з ^ Я з + . . . +
Ь(\п х п— Ь(\,
л+1 ,

х 2
+
Ь $ Х3
+ . . . +
Ь(2п Хп—
^ + л + 1 ,

• 
Хт
+
Ь(т} т+\ х т+\
+ " . . . +
Ь(тп х „— Ь(т}п+\ . 
'
Бу системадан бизд:,, 
х 2
.............
х т
номаълумларни 
х т+и
. . . ,
■ха
номаълумлар ва озод ҳадлар ёрдамида ифодалаб олишимиз
мумкин. Бу ҳолда (2.1) система чексиз кўп ечимга эга бўлади.
Агар 
т с п
бўлиб, ҳеч бўлмаганда бирорта 
а (тт+\ Ф
 0 

 + 1 <
< / < я ) бўлса, у ҳолда (2.1) система ечимга эга бўлмайди.
•84
www.ziyouz.com kutubxonasi


Қўлда ҳисоблаётганда хатога йўл қўймаслик учун, ҳисоблаш
жараёнини контрол қилиш маъқулдир. Бунинг уч ун биз (2.1)
матрица сатрларидаги элементлар ва озод ҳаднинг йиғиндисидан
тузилган контрол
+ .« + 2 = 2 ° +
(/ = Т 7л) 
(2.8)
/-1
йиғиндидан фойдаланамиз.
Агар а />л+2 .ларни (2.1) системанинг озод ҳадлари деб қабул
қилсак, у ҳолда алмаштирилган

П
2
а И*} ==ак п
+ 2
(I
= 1. л) 
(2-9)
системанинг ечими л:Д2.1) системанинг ечими 
X)
орқали қуйида-
гича ифодаланади:
Х) = Х)-\-\
(у = 1
, п).
 
(2.10)
Ҳақиқатан ҳам, (2.10) ни (2.9) системага қўйсак, (2.1) система
ва (2.8) формулага кўра
п 
п
л + 1
2 % * / + 2
а ц = ^ аи = аип+г
 
(* = ТГя)
1=1
 
/=1 
/=1
айниятга эга бўламиз.
Агар сатр элементлар устида бажарилган амалларни ҳар бир
сатрдаги контрол йиғинди устида ҳам бажарсак ва ҳисоблашлар
хатосиз бажарилган бўлса, у ҳолда контрол йиғиндилардан тузил-
ган устуннинг ҳар бир элементи мос равишда алмаштирилган сатр-
лар элементларининг йиғиндисига тенг бўлади. Бу ҳол эса тўғри
юришни контрол қилиш учун хизмат қилади. Тескари юришда эса,
контрол 
х )
ларни топиш билан бажарилади.
Тенгламалар системаси қўлда ечилганда ҳисоблашларни 9- жад-
валда кўрсатилган Гаусснинг компакт схемаси бўйича олиб бориш
маъқулдир. Соддалик учун жадвалда тўртта номаълумли тўрттг
тенгламалар системасини ечиш схемаси келтирилган. 
.
Гаусс методи билан 
п
та номаълумли чизиқли алгебраик тенг-
ламалар системасини ечиш учун бажариладиган арифметик амал-
ларнинг миқдори қуйидагидан иборат: 
(п3
 +
Зп2
— 
п)
та кўпай-
тириш ва бўлиш, 
(2п3
 + 3
п2
— 
Бп)
та қўшиш.
М и с о л. Гаусс методи билан қуйидаги система ечилсин:
, 2+| + 4,2 
х%
-)- 1,6 .лтз — 
ЗХд =
3,2 
I — 0,4 
х х
+ Зх3 — 2,4 
х $ =
— 1,6 
| 1,6 
Х\
 — 0,8 
х%
 +
х%
 — 
х±
~ — 1

х г
— 2
л
:2 — лт3 + 1,5 х4 = 0
Системани ечиш жараёни 10- жадвалда келтирилган.
(
2
-
11
/
8&
www.ziyouz.com kutubxonasi


9-ж а д * а л
х
в
оэод
схема
х*
ҳадлар
қисмларн
« п
«13
«13
а и
«15
«19
« 2 1
«23
«23
«21
«25
«29
Л
«31
«32
«33
«31
«35
«33
« а
«12
«13
«11
«15
«19
1
°1 2
' »й>
6 (1 >
«14
а
(1)
°15
6 (1)
“ 16
й (1)
“ 22
«23* ~
" д (1) 
"2 4
а (1)
"2 5
а (1)
“ 32
л (1)
“ 33
/7(1)
"34
Л (1)
"3 5
А \
д ( 1)
“ 42
л (1)
" 4 3
Д (1)
"4 4
д (1)
" 4 6
1
Л<2)
“ 23
/,(2)
“ 24
4!>
а
( 2 )
“ 26
Л (2)
"3 3
/г<2)
"3 4
Л 2 )
"3 5
а {2)
"Зб
А3
л (2)
"43
й (2)
“ 44
4§>
«1!>
1
*Ц>
«й1
а (3)
"45
й
(3)
«46
А з
1
б (4)
° 4 5
й (4)
“ 46
1
■«1
* 1
1
* 3
£ з
в
1
* 2
*2
1
Х \
Х \
10- жадвал
х$
Х
а
озод
£
схема
Х\
*3
ҳадлар
қисмларв
2
4 , 2
1 ,6
— 3
3 , 2
8
— 0 , 4
3
— 2 , 4
1
0

1 ,6
— 1 ,4
А
1 ,6

0 , 8
— 1

1

0 , 2
1

2
— 1
1 ,5
0
- 0 , 5
1
2 ,1
0 , 8

1 ,5
1 ,6
4
8 6
www.ziyouz.com kutubxonasi


давоми
3,84
4,16
4,1
— 2,08 
0,28 
1,8
.
— 0,60 
— 1,40 

— 0,96 
3,56 

1,6
0,2
6,6
4,5
А
1
—0,54166 —0,15625
— 0,25
0,05208
—2,53331
—4,02081
0,75
2,35937
— 4,6
— 2,62500
—6,38331
—4,28644
Л2
1
—0,29606
1,81581
2,51198
1,16897
4,67603
5,84500
Аг
1
1
1
1
4,00013
3,00009
2,00005
1,00002
5,00013
4,00009
3,00005
2,00002
в
Шундай қилиб, қуйидаги
х х

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish