Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


дан фойдаланиш мумкин. Фараз қилайлик


bet121/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

дан фойдаланиш мумкин. Фараз қилайлик, 
/(х)
нинг ҳосилалари
/
{к)(х
,) ни 
XI (1 = 0, п)
нуқталарда / 0, 
/ и
. . . , 
/„
лар орқали
ифодалаш керак бўлсин. Бунинг учун изланаётган формулани
П
 

.
/ < ^ ) =
2
^ / / + / ( / )
1=0
шаклда ёзамиз ва 
С{
ларни шундай 
танлаймизки, у л-даражали
кўпҳад учун аниқ формулага айлансин, яъни
У(х) =
 
1

/(х) = х - х ь , /(х) = (х — ли ) \
. . . , 
/ (х ) = (х —
 *,)»
бўлганда /?(/) = 0 бўлсин. Бу шартлар бизга 
с{ (1 = 0, п)
ларга
нисбатан 
п
 +
1
та чизиқли алгебраик тенгламалар системасини бе-
ради.
М и с о л. 
/ ' ( х 3)
ни 
/ ( х )
нинг 
х 0, х
0
+ Н, х
0
+
 2
к , х
0
+ 3
Н, х
0
+ 4Л нуқ-
талардаги / 0, 
/ ъ
/ 2, / 3, 
/ 4
қийматлари орқали ифодалаймиз. 
.
Е ч и ш. Бунинг учун
/'(Хц) — со/о
+ С
1/1
+ сгА +
с/з
+ с / *
.
тенгликка кетма-кет 
/ ( х )
=
1

/ ( х )
=
х
 — ху, 
/ ( х ) = ( х — х 2) 2, / ( х )
 =
( х
 —
— 
х / ) ъ , / ( х )
= (х — х
2) 4
ларни қўямиз:
с о + С 1 + с з + с з + С 4 = 0 ,
— 2 
Нс
0
 — Лс
4
+
Нс ъ
+ 2 йс
4
= I,

2
с
0
+
Н Ч г
+
Н Ч Ъ
 + 4 
Н?с„
= 0,
— 
8
 
Н Ч
0
 —• 
Н?сх
+ А
3
с
3
 + 8
й
3
с
4 = 0,
16 
Н Ч
0
+
й
4
с
4
+ А
4
с
3
 + 16А4
с
4 = 0.
Соддалаштирсак,
( 1 )
с 0 + С1 + С2 + С3 + С4 ~
(
2
) — 
2
с
0
 — с
4
+ с
3
 + 2
с
4 =
-
(3) 4с
0
 +
С1
+ с
3
 + 4
с
4
= 0,
(4) — 
8
 с
0
 — с
4
+ с
3
 + 8
с
4 = 0,
(5) 16с0 + с
4
 + с
3
 + 16
с
4 = 0
ҳосил бўлади.
Бу системани ечиш учун (3) тенгламани (5) тенгламадан айирамиз, унда
с
4
 = — с
0
га эга бўламиз, кейин с
4
 = — с
0
ни (3) га қўйиб, с
3
 = — с^ ни топа-
255
www.ziyouz.com kutubxonasi


миз. Буларни (1) ва (4) ларга қўйиб, с
2
 = 0 ва с
3
 == 
8
с
4
ларни аниқлаймиз.
Ниҳоят, буларни иккинчи тенгламага қўйиб,
1
 
8
с*~ 
с° ~ \2Н’
 
сз = —с
1 ~ 1 2
 
н
ларии топамиз. Ниҳоят 
'
Г ( х , )
- + ( / 0 - 8Л + 8 / , - / * )
келиб чиқади. Бу эса Лагранж формуласи ёрдамида аввал топилган ифода би-
лан қолдиқ ҳадсиз устма-уст тушади.
1. Агар 
=
исботланг:
М АШ Қ Л А Р
п 
X

X ]
П
——
бўлса, у ҳолда қуйидаги айниятларни
/ =
0

1+1 Х1 ~ Х1
а ) 
Ооп(х)
+
+ • • . +
Япп(х) —
1.
®) 
х 0
Оо
п ( х )
+
Х ^ 1п( х )
+ . .. +
Х ^ 0 „ „ ( х )
 =
х п ,
п
В) 2 (•*/ — *)*
=
0, 
к
= 1, 2, . . . , 
п ,
1=0
2. Айниятни исботланг:
П
II
X
 — 
X ]
/=о, 
}*1 х1 — Х1
1 +
У .  П — ■■■■* * - -1
к= 
1
Х
0
- Х к
3. Қуйидагини исботланг:
п
1
 =
0
(— 
1)<_1
 —
т
рт
-\-1
Кўрсатма. Ушбу
( т + п —
 
2
)!
( п
 — 
\ ) \ т \ '
ў ( х ) = ~ ( т
— х ) ( т
 — 

т \
— х ) . . .
(2
— х )
функцияга Лагранж формуласини қўллаб, 
х
0

0, 
Н
= 1, 
х
=
т
 +
п
деб олиш
керак.
4. Лагранж интерполяцион кўпҳадидан фойдаланиб, қуйидаги формула-
ларни келтириб чиқаринг:
2
к=
0
1\п
—к
---------
Ск Ск
1
--------
( т
>
п ) ,
т
 — 
п
б) 

< - н
к
— 0
п—к -

/-'к. 
/ ~ ' к
_
к
т
п ~
т
т
 — 
п
п
— 1
( т
>
п ) .
5 .
Фараз қилайлик, 
Р ( х )
=
а
0
х п
 +
а хх п
 
1
+ . . . +
а п
ва 5
0
 = 0, 
8
т ••
т
—1
2
Р ( ч )
бўлсин.
^=0
к
256
www.ziyouz.com kutubxonasi


Қуйидаги
5 т
 = 
тР{
0) + 
С 2
тАР{0)
 + . .. + С^+1Д”Р(0)
теигликни кўрсатинг.
( Э с л а т м а . Дп+15 т =
АпР{т) =
тенгликдан фойдаланинг.)
6. Олдинги масаладаги формуладан фойдаланиб,
т
— 1 
т
— 1 
т
— 1
2
' 1- 
2
"
%|=0 
>=0 
м=0
йиғинднлар учун формулалар чиқаринг.
7. Ихтиёрий 2
п + 2 та х 0, х,, . . . , х п ва с0, сь . . . , сп сонлар берил-
ган бўлсин. Даражаси 
п дан ортмайдиган ва қуйидаги
Р{х0) — с0, Р (-+) = сь . . . , Р^ '{хг!) = сп
шартларни қаноатлантирувчи ягона кўпҳад қуриш мумкинлигини исботланг
ва 
Р{х) кўпҳаднинг ошкор кўринишини аниқланг.
8. Уш бу Дагс!^-*
агс(2
1 +
х  +
тенгликдан фойдаланиб,
агс(£
п =
о
1
1 +
п + я3
71
~2
тенгликни исботланг.
9. Лагранж интерполяцион формуласидан фойдаланиб, иккинчи ҳосила
учун қуйидаги 5 нуқтали
/ " ( Х 2)
= ^
( -
2/о 
+
32Л - 6 0 /2 
+
32/3 - 2 / 0
+
^
/
У 1 ( £ )
формулани келтириб чиқаринг.
10. Бессел формуласидан фойдаланиб, қуйидаги сонли дифференциаллаш
формулаларини келтириб чиқаринг:


1 , 
(2!)2 
-
Г ( х 0)
= - (^4 - - /03 + 
- • • •).
Г ( х 0) =
^ ( /о - ^ / о + -. •)>

о 
3!(I2 + 22) 
.
Г
" ( х
0) = - (,х / 3 -
+ . . . ) .
5!
11. Олдинги машқдаги формулани аниқмас коэффициентлар методи би-
лан топинг.
12. Стирлинг формуласилан фойдаланиб, сонли дифференциаллаш учуи
қуйидаги формулаларни чиқаринг:
Г(хо)

Т ( / \ - ~ У - / \ + ~
< +
~
< + ...).
/ ”(Х0) = -  (р/.,.
^ ^ У .+ 1 • •)•
<
+ •••).
17—2105
257
www.ziyouz.com kutubxonasi


€ - Б О Б .
ФУНКЦИЯЛАРНИНГ ЯҚИНЛАШИШИ
1- §. МАСАЛАНИНГ ҚЎЙИЛИШИ
Фараз қилайлик, 
Ф0(л), 
ф
Қ
х
), 
. . . 
,4>т(х )
етарлича силлиқ 
ва
дисоблаш учун қулай бўлган чизиқли эркли функциялар система-
си бўлсин. Бу функциялардан тузилган 
'
чизиқли комбинация 
(с0, си
. . . , 
ст
 — доимий сонлар) умумлаш-
ган кўпҳад дейилади. Олдинги бобда, берилган 
/ (х )
функцияни
янтерполяциялаш йўли билан 
Р т(х)
орқали тақрибий равишда ал-
маштириш масаласини кўрган эдик. Аммо шуни ҳам таъкидлаб
ўтиш лозимки, қатор масалаларда функциянинг бундай тақрибий
тасвирланиши мақсадга мувофиқ бўлавермайди. Биринчидан, ту-
гунлар сони кўп бўлса, у ҳолда интерполяцион кўпҳадларнинг
:ҳам даражаси ортиб боради, лекин бу яқинлашишнинг сифати,
дар доим ҳам яхши бўлмаслиги мумкин. Иккинчидан, 
/(х)
функ-
шиянинг тугун нуқталардаги қиймати бирор тажрибадан аниқлан-
ган бўлиши ҳам мумкин, у ҳолда табиий равишда бу қийматлар
тажриба хатосига эга бўлиб, у иятерполяцион кўпҳадга ҳам таъ-
сир қилади ва шу билан функциянинг ҳақиқий ҳолатини ҳам бу-
з и б кўрсатади.
Қандайдир маънода бу камчиликлардан холи бўлган ўрта ква-
дратик яқинлашувчи кўпҳадларни тузиш билан шуғулланиш мақ-
«адга мувофиқдир. Шундай қилиб, биз функциялар учун ўрта
■хвадратик маънода яқинлашиш масаласи қўйилишининг мақсадга
шувофиқ эканлигига ишонч ҳос-ил қилдик. Бу масала қуйидагидан
шборатдир: 
[а, Ь\
оралиқда аниқланган 
/ ( х )
функция учун (1.1)
жўринишдаги яқинлашувчи шундай 
Р т(х)
кўпҳад топилсинки,
аф ода мумкин қадар энг кичик қийматни қабул қилсин.
Агар (1.2) интеграл кичик қиймат қабул қилса, бу шуни бил-
дирадики, 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish