Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


чи кўпҳадга оғирроқ шарт қўйилади


bet123/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

чи кўпҳадга оғирроқ шарт қўйилади, 
чунончи, 
\а, Ь\
оралиқ-
нинг барча нуқталарида 
/{х)
нинг 
Р{х)
дан оғиши берилган миқ-
дордан кичик бўлиши талаб қилинади. Биз 
/{х)
функция 
\а, Ь\
да узлуксиз ва 
Р{х)
алгебраик кўпҳад бўлган ҳолни кўрамиз.
Фараз қилайлик, 
Нп{Р)
даражаси 
п
дан ортмайдиган
Р п(х) = а 0
 +
а , х
 + . . . +
а пх п
алгебраик кўпҳадларнинг тўплами бўлсин. 
Агар 
/ { х )
функция
\а, Ь\
оралиқда узлуксиз ва 
Рп{х) £ Нп{Р)
бўлса, у ҳолда 
/ { х)
нинг 
Рп{х)
дан 
\а, Ь\
оралиқда оғишини, яъни
шах 
\ /{х) — Р п{х)\
а < х < Ь
ни 
Еп{/, Р п)
орқали белгилаймиз. Бу миқдор 
Рп{х)
кўпҳад коэф-
фициентлари 
а 0, а и .
. . , 
ап
нинг функцияси бўлиб, у манфий
260
www.ziyouz.com kutubxonasi


эмас ҳамда бу миқдор манфий бўлмаган аниқ қуйи чегарага эга
бўлади:
£ • „ ( / ) =
шГ 
Еа( / , Р п).
Рп
£ 
<
Р
)
Агар шундай 
Р*п{х)
кўпҳад мавжуд бўлиб, 
Еп{ / , Р * ) = Е п{ / )
тенглик бажарилса, у ҳолда 
Р*{х)
кўпҳад 
энг яхиш текнс
яцинлашувяи кўпҳад ва Еп(/ ) энг к иш к оғиш ёки / нинг
п-даражали кўпҳад билан энг яхши яцинлашиши
дейилади.
ЭҲМ ларда функцияларни ҳисоблаш учун стандарт програм-
малар тузишда берилган 
/{х)
учун 
Еп{ / )
берилган е дан 
кичик
бўладиган 
Р*п{х)
кўпҳадни топиш талаб қилинади. Биз бу бобда
мана шундай яқинлашишларни кўриб чиқамиз.
Эллигинчи йиллардан бошлаб математикада 
сплайн—яцинла-
шиш
ёки 
бўлакли кўпҳадлар
билан яқинлашиш деб аталувчи
янги типдаги яқинлашиш ўрганилмоқда. Бобнинг охирги пара-
графлари мана шу яқинлашишга бағишланади.
2- §. ОРАЛИҚДА АЛГЕБРАИК КЎПҲАДЛАР ОРҚАЛИ ЎРТА 
КВАДРАТИК ЯҚИНЛАШИШ
Агар чекли 
\а, Ь
] оралиқда р(лг) > 0 бўлиб ва ундан олинган
интеграл мусбат бўлса, яъни
ь
0 < |
р{х)дх
 
< оо 
( 2 . 1 )
а
шарт бажарилса, у ҳолда р(л:) 
\а, Ь]
оралиқда 
вазн фўнкцияси
дейилади. Агар 
\а, Ь\
оралиқ чексиз бўлса, у ҳолда, бундан таш-
Қари,
ь
|
х кр{х)дх 

= 0, 1 , 2 , . . . )
а
интеграллар абсолют яқинлашувчи бўлишлари керак.
Лемма. Агар 
0„(х) \а, Ь\
оралиқда манфий бўлмаган 
п -
дара-
жали кўпҳад бўлса, у ҳолда ихтиёрий 
р(х)
вазн функцияси учун
ь
|р(л:)<3,г(х )а Б с > 0 
(2.2)
а
тенгсизлик бажарилади.
И сбот. Аввало лемманинг тасдиғи бевосита кўриниб турган
икки содда ҳолни кўрайлик. Биринчидан, агар р(л:) чекли сонДаги
махсус нуқталарга эга бўлса, у ҳолда 
[а, Ь\
оралиқнинг бу нуқ-
талардан бошқа нуқталарида р(х) ф„(х) мусбат ва узлуксиз,
шунинг учун ҳам (2.2) даги интеграл мусбат. Иккинчидан 
[а, Ь\
261
www.ziyouz.com kutubxonasi


'оралиқда 
С),;(х)
мусбат бўлса, у ҳолда 
т
орқали унинг бу ора-
лиқдаги минимумини белгилаб,
ь 
ь
| р
(х)С}п(х)с1х
 >
т
 ] р
(х)йх
 > 0
а 
а
тенгсизликка эга бўламиз ва лемманинг тасдиғи бу ҳол учун ҳам
уринли бўлади. Умумий ҳолда, фараз қилайлик, 
С)п(х)
кўпҳад
|
а, Ь\
оралиқда 
х и х 2,
. . . , 
х„
илдизларга эга бўлсин. У ҳолда
<2.1) шартга кўра р(л:) вазндан [
а , х л\, [хи х 2],
. . . , [х 5, 
Ь\
ора-
лиқлар бўйича олинган интегралларнинг камида биттаси мусбат
«бўлиши керак. Бундай оралиқ учун:
н
+ 1
 —6 
Н
+ 1
Н т 
|
р(х)йх —
|
р(х)йх
> 0. 
(2.3)
Демак, етарлича кичик 
е 
учун 
р(лг) 
вазн \х /
-фе, л;г+1 — в] 
ора-
лиқ бўйича мусбат. Лекин бу оралиқда 
<3„(л:) 
кўпҳад илдизга эга
вмас, шунинг учун ҳам 
т(г)
орқали 
()п(х
)
нинг 
[хс
 
+ е, 
Х(+\
— е] 
■оралиқдаги минимумини белгилаб олсак, қуйидаги тенгсизликлар-
ж-а эга бўламиз:
Ь 
х 1 +
1 - Е' 
х 1+1 
—е
I
р(х)<э„(х)йх
>
|
Р
(х)(Зп( х ) й х > т ( е )
 
|
р(л:)й?л:>0.
а 
Х1
+ е 
+
г
Базндан [
а , Ь[
оралиқ бўйича олинган интеграл мавжуД ва р(л:)>
> 0 бўлгани учун (2.3) интеграл мавжуддир.
Агар оралиқ чексиз, яъни [л:5, 
оо) 
бўлса, у ҳолда (2.3) ўрнига
е 
оо
Н т 

р(л:)й?л:= 
] р(л:)с?л:>0
*"*° 
х3
+е 
**
лимитни қараш керак. Худди шунга ўхшаш (— оо, 
х г[
оралиқ учун
х^
— е 
х\
Н т |
?(х)йх
 = | р(л:)с?л:
е-+0 1 
— оо
лимит қаралади. Лемма исботланди.
Энди, фараз қилайлик, 
/(х)
 
функция р(л:) вазн билан 
\а, Ь\ 
оралиғида квадрати билан интегралланувчи бўлсин, яъни
ь

р(х)ў(х)йх
а
шавжуд бўлсин. Бундай функцияларни 
Ц[а, Ь[
 
фазога тегишли
деймиз. Бу функцияни
Р п ( х )
 = «оФо(^) +
а ^
1
( х )
 + . . . +
а п у п ( х )
2 9 Я
www.ziyouz.com kutubxonasi


умумлашган кўпҳад билан ўрта квадратик маънода яқинлашиш
масаласини кўрамиз, яъни 
а 0, а х
............
а п
коэффициентларни шун~
дай танлашимиз керакки,
ь 
ь
К
= | Р
{х)[Ра(х)
-
!{х)]Чх
= |
о(х)
а 
а
"12

п
2
ас
ф/ 
(х) —
— / ( * )
йх
(2.4>
ифода энг кичик қийматга эга бўлсин. Бу ерда 8„ = 8Л(«0, 
а и .
. . . , а„)
функиия 
а0, а и . . . , а п
ларга нисбатан квадратиьс.
кўпҳад ва 
> 0 бўлгани учун унинг минимуми мавжуд, бу ми-
нимумни топиш учун барча
6 8 , , ------
ъ
п >
хусусий ҳосилаларни топиб, уларни нолга тенглаштирамйз. Нати-
жада, 
а 0. а и . . . , а п
ларни аниқлаш учун қуйидаги чизиқлш
алгебраик тенгламалар системасига эга бўламиз:

дап
ь
5 р (*)
41
Ф« (*) 
~ А Х)
*+=()
\_
2
п
2
а‘
 
ф

(х ) —А х )
м
<ри(х)йх
= 0,
(рх(х)йх
 = 0,
(2.5>
1 д&я 
(* 
.
7 3 Г „ “ + * >
Л а ( 
{ х ) —;{х)
1 =
 0
<рп(х)йх
 = 0.
Агар 
Ь2[а, Ь\
фазодан'олинган икки ф(л:) ва 
<ў(х)
функция скаляр-
кўпайтмасини (
ф
, ф) орқали белгиласак:
ь
(Ф, >1>) = | Р 
(х)
 
ф
 
(х)<Ь (х)йх,
 
(2 .6 )
у ҳолда (2.5) системани қуйидаги кўринишда ёзиш мумкин:
а 0(ф 0, Ф0) + Й
1(Ф1, Фо) + • • • + л«(Фп. Фо) — ( / , Фо),
«о(Фо, ф О + ^ Д ф ! , Ф ) ) + • • • + + ( ф л, ф|) = ( / ф])
а 0(ф0, фя) + а,(ф „ Ф .,)+ • • • 
+ а п(
Фл. Фя) = (/> Ф»)
(2.7>
Энди ф0(х), ф,(х), . . . , фд(лс) чизиқли 'эркли функциялар систе-
маси учун (2.7) система ягона ечимга эга эканлигини кўрсатамиз..
Бунинг учун ф0(лг), ф,(х), . . . , ф„(х) системанинг' 
Грам детер-
минанти
деб аталувчи, (2.7) системанинг ушбу детерминантиг
26®
www.ziyouz.com kutubxonasi


(
2
.
8
)

о

Фо) (Ф
1
> Фо) • • • (фл, Фо)
(фо> Ф
1
) (ф 
1
 > Ф
1
) • • • (ф„, Ф
1
)
(ФО, Фл) (ф 1 > Фя) • • • (Фл , фя)
нинг нолдан фарқлилигини кўрсатамиз. Фараз қилайлик, аксинча,
яъни Гл = 0 бўлсин. У ҳолда (2.7) системага мос келадиган бир
жинсли чизиқли алгебраик тенгламалар системаси
«
о

о

Ф0) + «1(Ф1> Фо) 
+ • 
• • + « « ( ф л> 
Ф0) 
= 0,
«о(Фо. Ф
1
) + «1(ф1> Ф
1
) +
• • • + « я ( ф л, Ф
1
) =
0,
.........................................................................................
(2.9)
О0(ф0, Ф«) + Й1(Ф1> Фя) + • • • + « Л(ф 
фя) 
= 0
камида бнтта тривиал бўлмаган ечимга эга бўлиши керак, яъни
шундай 
а0, а и . .
. , 
а п
сонлар топилиши керакки, уларнинг ка-
. мида бирортаси нолдан фарқли бўлиб, (2.9) системани қаноатлан-
тирсин. (2.9) системанинг тенгламаларини мос равишда 
а 0, а х
............
а п
ларга кўпайтирсак ва скаляр кўпайтманинг (2.6) кўринишини
эътиборга олган қолда натижаларни қўшсак, қуйидаги қосил бў-
лади:
ь
| р(х)(а0фц(л:) + а 2ср,(х) + . . . +
а п^п(х))Чх
 = 0.
а
Леммага кўра эса бундай бўлиши мумкин эмас, чунки (фд(х)} сис-
тема чизиқли эркли бўлиб, 
а 0, а х . . . , ап
ларнинг камида битта-

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish