Ӛзбекстан Республикасы Жоқары ҳәм орта арнаўлы билимлендириў министрлиги Әжинияз атындағы


Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati



Download 7,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/333
Sana09.07.2022
Hajmi7,55 Mb.
#760690
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   333
Bog'liq
5-секция Информацион-технология бойынша

Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati 
1. B.A.Qahramonov va boshqalar Asalarichilik Toshkent "IQTISOD-MOLIYA" 2016
2. M.Shoumarova,T.Abdillayev Asalarichilik jihozlari,tehnik xizmat ko'rsatish Toshkent 
"DAVR NASHRIYOTI" 2013 -b 3 
3. M.Rasulov O'zbekiston qishloq xo'jalik o'simliklarini changlantiruvchi hasharotlar
"FAN" nashriyoti Toshkent- 1979 -b 21. 
4. Surhondaryo viloyat qishloq xo'jaligi boshqarmasi Asalarichilik bo'limi ma'lumotlari 
5. lex.uz
ТАБИИЙ ХОМАШЁДАН ХИТИН ВА ХИТОЗАН 
БИОПОЛИМЕРЛАРИНИ ОЛИШНИНГ КИМЁВИЙ АСОСЛАРИ 
 
1
Г.А. Ихтиярова, 
2
Ф. М. Нуритдинова, Ф.Н. Қурбонова, 
3
Н. Эргашова
1
Тошкент техника университети кимѐ кафедра мудири, 
2
Бухоро давлат 
университети кимѐ кафедраси ассистентлари,
 3
Бухоро давлат 
университети кимѐ кафедраси талабаси
 
Хитин ва ундан олинган хитозан турли биологик активликка эга 
полимерлар ҳисобланади. Бу полимерларнинг юқори биологик активлик 
хусусиятлари хисобига инсон организмининг турли касалликларига таъсир 
курсатиши аниқланган. 
Хитин – бу чизиқли полимер бўлиб, таркиби N- ацетил глюклзамин 
звеноларини сақлайди. Унинг систематик номи – поли (1-4)-2-ацетамидо-2-
дезокси-D-глюкоза деб номланади. Лекин табиатда хитин бир қанча 


57 
аминогуруҳ сақлайди. Шунинг учун хитин терминига асосий занжирида N- 
ацетил глюкозамин гуруҳлари, лекин кам миқдорда глюкозамин гурухлари 
сақлаган полисахарид мос келади. Хитозан эса хитиннинг дезацетилланган 
маҳсулотидир.
Охирги йилларда биопарчаланиш, табиийлик ва букувчанлик каби 
қимматли хусусиятларга эга бўлган хитин ва хитозанга бўлган қизиқиш ортиб 
бормоқда. Шунингдек улар яхши биологик активликка, радиацион 
барқарорликка эга бўлиб, плѐнка ҳосил қилиш хусусиятига эга. 
Юқорида кўрсатилган талабларга бу полимерлар тўла қонли жавоб 
беради. Улар медицина маҳсулотларини олиш учун биологик чиқиндиларсиз, 
қиммат бўлмаган, кўп учрайдиган маҳсулот ҳисобланади. Шу хоссалари 
хисобига хитозан экологик тоза маҳсулот бўлиб, антибактериаллик 
хусусиятига эга[1].
Шуларни инобатга олган ҳолда, биз изланувчиларга асаларидан, яъни 
ўлган аридан хитин ва хитозан олишнинг янги преспектив методларини 
ўрганишга имкон яратилади. Ари хитинининг асосини хитозан сақловчи 
кутикула ташкил этади. Ари хитинини олиш учун ўлган асалари хом-ашѐ 
вазифасини ўтайди. Асалари қишки қишловдан сўнг хамда бахор-ѐзги асал 
йиғиш мавсумидан сўнг кўп миқдорда нобуд бўлади.
Хитозан олишда кўрсатилган шароитда диацетилланиш реакцияси билан 
биргаликда хитиннинг деструкцияси хам кузатилади, яъни унинг глюкозид 
боғлари ўртасида боғ узилиши натижасида молекуляр массаси кичраяди ва 
қовушқоқлик камаяди [2]. Полимерларнинг молекуляр массасини сақлаб 
қолиш учун хитинга ишлов бериш жараѐнинг температурасини тушириш 
мақсадга мувофиқдир. Диацетилланишдан олдин хитиннинг яхшилаб 
майдаланиши бир хил силлиқ маҳсулот олинишига олиб келади. Хитиннинг 
майдаланиши диацетилланувчи агентнинг структура ичига киришини 
осонлаштиради ва дисоциланиш жараѐнинг бир хил бориши билан бирга 
унинг деструкциясига хам эришилади. Хитинни етарлича майин майдалаган 
ҳолда, барча қисмлар бир хил босқичда диацетиланади ва натижада бир хил 
таркибли маҳсулот олинади. Хитозан (пчелозан) қисқичбақасимонлар 
хитозанига нисбатан яхши биологик актив модда. Унинг олиниши учун икки 
хил хом-ашѐ ишлатилади [3]. 
1.
Асалари оиласининг бахорги янгиланиш даврида йиғилган ўлган 
қуруқ ишчи асалари (подмор). 
2.
СО
2
– экстракциясидан сўнг олинган ўлган асалари. 
Биз тадқиқот учун асалари оиласининг баҳорги янгиланиш даврида 
йиғилган қуруқ ўлган асаларидан фойдаландик. Ўлган асалари 35
0
С 
ҳароратда қуритилиб, юпқа қилиб ѐзилади. Қуруқ 30 г хом-ашѐни яхшилаб 
майдаладик ва деминералладик (ДМ).

Download 7,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish