Ўзбекистон тарихи хрестоматия



Download 3,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/177
Sana14.07.2022
Hajmi3,29 Mb.
#795678
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   177
Bog'liq
xrestomatiya 1

Зирабулоқ ёдгорлиги
Қўтирбулоқдан 1 км узоқда жойлашган, 
материаллари Қўтирбулоқникига ўхшаш. Ёдгорликдаги 20 м
2
маданий 
қатламдан археологик топилмалар қазиб олинган. Ён атрофидаги жойлардан 
ҳам кўтарма материаллар топилган. Бу ердан жами 500 дан ортиқ тош 
қуроллар ва уларнинг парчалари топилган. 
Мустье даврига оид бошқа ёдгорликлар. 
Мустье даври ёдгорликлари 
Тошкент шаҳри атрофида ҳам кўплаб учрайди. А.П.Павлов 1901 йилдаёқ 
Бўзсув дарёсидан қазилма ҳайвон суякларини топган эди. 1942 йилда 
Н.М.Соколов Шоимкўприк сойидан палеолит даври тошларини йиғиб олган. 
Бу жой Г.В.Парфенов томонидан 1955-1956 йилларда ўрганилиб, 
Бўзсув I
номи билан атала бошланди. Бу ерда тошдан ясалган турли пичоқлар, 
қирғичлар, кертилган қуроллар, бигизсимон ва игнасимон қуроллар учрайди. 
1954 йилда А.В.Толовченко ва О.Исломов томонидан Шўралисойдан 
бошқа бир манзилгоҳ – 
Бўзсув II
очиб ўрганилди. Бўзсувнинг мустье 
даврига оид қуроллари кертиб ишланган ва мураккаб характерлидир. 
Кўп қатламли 
Кўлбулоқ ёдгорлиги
ўрта палеолит даврида ҳам ҳукм 
сурганлигини юқорида таъкидлаган эдик. 20 йиллик меҳнат давомида бу ерда 
мустье даврига оид 600 м
2
жой очилган. Ёдгорликнинг мустье даврига оид 
қатламларидан кўплаб қирғичлар, пайконлар, ретушли пластиналар, тош 
бигизлар топилган
1

Тошкент вилоятидаги 
Хўжакент I-II
ёдгорликлари ҳам шу даврга 
тааллуқли бўлиб, Тошкентдан 75 км шимоли-шарқда Угом ва Пском 
дарёлари қўшилишида жойлашган. Хўжакент I ғори 1958-1959 йилларда 
А.П.Окладников томонидан ва унга бирлашган Хўжакент II ғори 1959 йили 
Қ.К.Насриддинов томонидан ўрганилган. Иккала ёдгорлик ҳам бир 
қатламлидир. Хўжакент I ёдгорлигидан 40 см атрофида тўпланиб қолган 
кўмир қолдиғи топилган, аммо у жуда ёмон сақланган. Оз бўлса-да, 
пластиналар бор. Лекин маданий қатлам ўрта асрларда бузиб юборилган. 
Тош куроллар асосан оҳактош ва кремний, чақмоқтошдан тайёрланган. 
Қуроллари пайконлар, тош пичоқлар ва ретушланган пластиналардан 
иборат
2

1
Касымов. Многослойная палеолитическая стоянка.Б.111-119. 
2
Окладников. Ходжакентская пещера.Б.68-76. 


26 
Фарғона водийсидан ҳам мустье ёдгорликлари топилган. Уларни 
археологлар М.Р.Қосимов ва П.Т.Конопля ўрганган. Бу ёдгорликлар 4 
гуруҳдан иборат. Биринчи гуруҳ қадимги Қувасой қирғоғида, иккинчи гуруҳ 
Фарғонадан 10 км шаркдаги Карамкўл қишлоғи атрофида жойлашган. 
Учинчи ва тўртинчи гуруҳ ёдгорликлар Сўх дарёсининг ўнг қирғоғидаги 
Чунғара ва Сариққўрғон қишлоғидан 2-2,5 кмжанубдан йиғиб олинган. 
Материаллар асосан ер юзасидан териб олинган, маданий қатлам бу ерлардан 
топилмаган. Шунинг учун улар йиғма характердаги манзилгоҳлар деб 
юритилади. 

Download 3,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish