Ўзбекистон респуликаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги термиз давлат университети


Оёқ юзининг ташқи қисми билан тепиш



Download 116,71 Kb.
bet18/27
Sana25.02.2022
Hajmi116,71 Kb.
#266599
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   27
Bog'liq
Абдураимов Шахбоз диссертация (Кириллча)(1)

Оёқ юзининг ташқи қисми билан тепиш бурама зарба бериш пайтида энг кўп қўлланилади. Оёқ юзининг ўрта ва ташқи қисмлари билан тепишдаги ҳаракатларнинг структураси ўхшаш бўлиб, фарқи бунда тепиш ҳаракати вақтида болдир билан оёқ кафти қисми ичкари томонга караб бурилади (6-расм).
Оёқ учи билан тепиш кутилмаганда, тайёргарлик кўрмай туриб, нишонга тепиб қолиш зарур бўлиб қолганда бажарилади (7-расм). Бундан ташқари бу тепиш рақибдаги тўпни ташланиб ёки шпагат қилиб тепиб юборишда анча самаралидир.
Тепиш пайтида югуриб келиш ҳам тўп ва нишон ҳам, бир чизиқда бўлади. Югуриб келганда ўнгги қадамдаги депсиниш, тепиш учун оёқни тортиш ҳам ҳисобланади. Тепиш ҳаракати тизза сал букилган таранг оёқда бажарилади. Тепиш пайтида оёқ учи сал кўтарилган бўлади.
Оёқ учининг зарба берувчи сатҳи жуда кам бўлгани учун бу усулда, айниқса тўп юмалаб келаётган бўлса, тепиш унчалик аниқ чиқмайди.
Ҳаракациз тўпни тепиш. Бошланғич, жарима ва эркин тўп тепиш, бурчакдан тўп тепишда, шунингдек дарвозадан тўп тепишда ўйинчи ҳаракациз ётган тўпни тепади. Зарба беришнинг барча усулларидаги ижро техникасининг юқорида зикр этилган структура хусусиятлари ҳаракациз ётган тўпни тепишга ҳам тўлиғича тааллуқли бўлиб, фақат тактик вазифалар қандайлигига қараб тайёрлов фазасида югуриб келишнинг узоқ-қисқалиги ва тезлиги ҳар хил бўлади (8-расм).
Думалаб келаётган тўпни тепиш. Думалаб келаётган тўпни тепишда ҳам зарба бериш асосий усуллари ва турларининг ҳаммаси қўлланилади.
Бундай зарба беришдаги техник ҳаракатлар эрда ҳаракациз ётган тўпни тепишдаги ҳаракатлардан фарқ қилмайди. Асосий вазифа ўз ҳаракати тезлигини тўпнинг ҳаракат йўналиши ва тезлиги билаи мувофиқлаштиришдан иборат. Тўп ўйинчидан нари кетиши, ўйинчи рўпарасидан, ён (ўнг ва чап) томондан, шунингдек шу йўналишлар оралиғидан келиши мумкин.
Таянч оёқни эрга қўйиш, яъни кичик фазани қандай бажариш ана шу йўналишларга қараб белгиланади. Ўйинчидан нарига думалаб кетаётган тўпни тепишда таянч оёқ тўпдан нарироқ ўтказилиб унинг ён томонига қўйилади. Рўпарадан думалаб келаётган тўпни тепишда таянч оёқ тўпга этиб бормайди. Агар тўп ён (ўнг ёки чап) томондан думалаб келаётган бўлса, уни тўпга яқинроқ оёқ билан тепган маъқул.
Ҳамма ҳолларда ҳам таянч оёқ билан тўп ўртасидаги оралиқ тўпнинг ҳаракат тезлигига боғлиқ бўлиб, буни зарба бериш ҳаракати вақтида тўп таянч оёқ билан тенглашишини мўлжаллаш керак. Ана шу ҳолат зарба бериш учун энг қулай ҳисобланади.

Download 116,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish