Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 1998 йил 27 июлда “Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Тарих институти фаолиятини такомиллаштириш тўғрисида”ги қарорида ўзбек халқи ва унинг давлатчилиги тарихини холисона ўрганишнинг илмий асос-ларини



Download 233,42 Kb.
bet5/47
Sana22.02.2022
Hajmi233,42 Kb.
#111458
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   47
Bog'liq
2 5242741306916079407

Ҳаракатлар. Араб алифбосида ундош товушлар ва узун унлиларгина айрим ҳарфлар билан ифодаланади. Қисқа унлилар – “а”, “и”, “ў” ларни ифодалаш учун эса ҳарфларнинг ости ва устига қўйиладиган ҳара-катлардан фойдаланилади. Одатда, бу белгилар ёзувда ҳар доим ҳам қўйилавермайди, дарслик ва қўлланмаларда, луғатларда араб тилидан ўзлашган сўзларни қандай талаффуз этилишини кўрсатиш учун ишлатилади.
Қуйида бу белгилар келтирилган:
1. ( َ ) фатҳа белгиси, форсийда забар деб номланади. Бу белги ҳарф устига қўйилиб, қисқа “а” товушини билдиради.
2. ( ِ ) касра белгиси, форсча зир дейилади. Бу белги ҳарф остига қўйилиб, қисқа “и” товушини билдиради.
3. ( ُ ) замма (пеш) белгиси. Бу белги ҳарф устига қўйилиб, қисқа “у” (ў) унли товушини билдиради.
4. ( ْ ) сукун белгиси. Бу белги бўғин охиридаги ҳарф устига қўйилади, яъни бўғиннинг ёпиқлигини билдиради.
5. ( ّ ) ташдид белгиси. Бу белги ундошлар устига қўйилиб, шу ундошнинг икки маротаба талаффуз этилиши лозимлигини кўрсатади.
6. ( ~ ) мадд белгиси, кўпинча, сўз бошида “о” товушини ифодалаш учун алиф ҳарфи устига қўйилади.
7. ( ٌ ٍ ً ) танвин белгиси сўз охиридаги ҳарф устига қўйилиб, ан/ин/ун тарзида ўқилади:
8. ( ء ) ҳамза белгиси.
Шу ўринда араб ёзувида учрайдиган бир белги – ҳамза (ء)ҳақида тушунча бериш лозим. Айрим олимлар алифбони 29 та ҳарфдан иборат қилиб, ҳамзани алоҳида ҳарф десалар, бошқалар уни бир белги сифатида қабул қилганлар. Хуллас, бу белги ўзига хос талаффузга эга бўлиб, махражда “ҳойи ҳавваз” ҳарфига яқин туради ва “алиф” ҳарфи сингари қайси ҳаракатни олишига қараб, “а”, “и”, “у” товушларини ифодалайди.
Бу белги ъ ни ифодалайди ва бўғин ажратиш учун ишлатилади: таълим, таъсис, таъкид каби.
Демак, қисқа “а” – фатҳа ( + ), қисқа “и” – касра ( ِ ), қисқа “у” – замма ( ُ ) белгилари ҳарфларнинг ости ёки устига қўйилади. Масалан, “мактаб” сўзи араб ёзувларида фақат тўртта ундош воситасида “мктб” тарзида ёзилади. Фатҳа белгиси “м” ва “т” ҳарфлари устига қўйилиб, ушбу ундошлардан кейин қисқа “а” товуши ўқилади.

Download 233,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish