§2. 2. 2. Материалларнинг динамик куч
таъсиридаги мустаҳкамлиги
Юқорида айтилганидек, бино ёки иншоотларга сейсмик таъсир эффекти
конструкциялар хусусий тебраниш частотаси (даври) ва сейсмик таъсир частотаси
(даври) орасидаги нисбатга узвий боғлиқдир.Маълумки, бино ва иншоотлар
хусусий тебраниш частоталари 0,5-10 Гц атрофида бўлади.
Зилзилалар пайтида ёзиб олинган кўпсонли акселерограммаларни қайта
ишлаш ва таҳлил қилиш шуни кўрсатдики, ёзувда асосий катта интенсивликдаги
таъсир 40-50 циклни ташкил қилади. Бу ҳолатда сейсмик таъсирдан материал ва
конструкциялар динамик хоссаларини аниқлашда цикллар сонини 100-200цикл
атрофида чегаралаш мумкин. Қурилиш материал ва конструкцияларнинг
тажрибалар натижалари асосида аниқланган динамик хоссалари қуйидагича:
Бетон ва темир-бетон учун
Тажрибалар, сейсмик таъсир остидаги қурилиш материаллари ва
конструкциялари юк кўтариш қобилиятининг (мустаҳкамлиги) статик кучлар
таъсири пайтидагидан бирмунча ва ҳатто баъзида айтарли даражада фарқ
қилишини кўрсатди. Бетоннинг зарб пайтидаги сиқилишга мустаҳкамлиги унинг
мустаҳкамлик чегарасидан (10-85)% катта бўлиб, унинг қиймати юкланиш тез-
лигига боғлиқ бўлади.
Юкланиш тезлиги ортиб бориши билан, материалларнинг мустаҳкамлиги ҳам
шунча ортиб боради.
Бетон учун мустаҳкамлик ва юкланишлар сони логарифми орасида қуйидаги
боғлиқлик ифодасини келтириш мумкин:
)
lg
09
,
0
15
,
1
(
.
n
R
r
m
н
−
=
σ
Темир-бетон материали учун ушбу ифодага арматуралаш проценти ва
арматура синфи таъсир қилади. Арматуралаш проценти
µ
= 1-
1, 7 % (А - 1кл.
арматура, А-IIIВ), олдиндан зўриқтирилган намуналар учун мустаҳкамлик билан
цикллар сони орасидаги боғлиқлик ифодаси қуйидагича бўлади:
)
lg
09
,
0
...
04
,
0
16
,
1
...
03
,
1
(
.
n
P
P
r
m
n
−
=
Арматуралаш коэффициенти µ = 0, 2-0, 3% бўлган намуналар учун (шу
турдаги арматуралар учун).
158
)
lg
11
,
0
...
09
,
0
19
,
1
...
08
,
1
(
.
n
P
P
r
m
n
−
=
Тажрибалар шуни кўрсатдики, олдиндан зўриқтирилган темир-бетон
элементлари цикллар сони катта бўлмаганда мустаҳкамлигига таъсир қилмайди.
Цикллар сони 100 ва 200 бўлса, юкланиш (зўриқиш) қуйидаги ифода орқали
ёзилади (бетон учун). σ
100
=0, 91R
м. ч
σ
200
=0, 89R
м. ч
;
худди шу ифода темир-бетон учун: σ
100
=0, 9R
м. ч
;
σ
200
=0, 85R
м.ч
;
Юк кўтариш қобилияти конструктив элемент устиворлиги орқали
белгиланса, у ҳолда n юкланишдаги динамик бузувчи куч қуйидагича
ифодаланади:
)
lg
03
,
0
1
(
n
P
P
cm
kp
n
kp
−
=
Бу ерда-
cm
kp
P
статик юкланишдаги критик куч қиймати.
Темир-бетон конструкциялар динамик бикрлиги аниқланганда темир-
бетоннинг бутун кесимини ҳисобга олиш лозим (чўзилган зонани ҳам ҳисобга
олган ҳолда). Эластиклик модули сифатида эса бошланғич эластиклик модули
олинади.
Кўпгина темир-бетон конструкциялари учун сўниш характеристикалари
қуйидаги 10-жадвалда келтирилган.
Энергия йўқотилиш солиштирма қийматлари.
10 -
жадвал
Ψ
Ки
чик
қий
мати
Кат
а
Қий
мати
ўрт
ча
қий
мати
Темир-бетон рамалар
0,
35
0, 4
0, 3
Темир-бетон краности балкалар
чокларини монолитлашга қадар
0,
24
0, 4
0, 32
Монолитлашгандан кейин
0,
38
0, 5
0, 47
Темир-бетон балкалар
0,
16
0, 4
0, 25
Темир-бетон ораёпмалар
0,
32
0, 57
0, 44
Темир-бетон қовурғали ораёп
малар
0,
39
0, 7
0, 57
Темир-бетон балкасиз ораёпмалар
-
-
0, 56
Йирик панелли баланд бинола
чоклар монолитлашга кадар
0, 2
0, 24
0, 22
159
Чоклар монолитлашгандан кейин
0,
44
0, 6
0, 52
Do'stlaringiz bilan baham: |