Œзбекистон республикаси


Кинематик таянчли тизимлар



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/138
Sana22.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#90031
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   138
Bog'liq
binolar zilzilabardoshligi

Кинематик таянчли тизимлар. Юқорида айтиб ўтилганидек, 1925 йил 
М.Вискордини томонидан биноларда сейсмик ҳимоялагичлар сифатида гўла 
таянчлар ёки сферик таянчли устунлардан фойдаланиш таклиф қилинган. Шундан 
бери ўтган даврда мутахассислар томонидан тебранма таянчларни сейсмик 
ҳимоялашда ишлатиш таклифлари кўп бўлишига қарамасдан ушбу 
конструкциялардан кам фойдаланилмоқда.
Бундай тизимли бино 1972 йилда Севастополь шаҳрида қурилди. Ушбу беш 
қаватли сейсмик ҳимоя камарли бино йирик панель конструктив ечимда қурилган 
бўлиб, ҳимоя камари эллипсоид шаклли 6500 дона армоцемент таянчлар 
(эллипсоид диаметри 6 см ва баландлиги 5,8см) бутун пойдевор юзаси бўйлаб 


238 
жойлаштирилади (117-расм). Қуйида ушбу кинематик таянчлар схематик тарзда 
келтирилган.
 
117-
расм. Биноларни сейсмик ҳимоя қилиш кинематик таянчлари.
а-эллипсоид шаклдаги;б-чеккалари сферик шаклдаги устун; в-Ю. Д. Черепинский 
таянч конструкцияси; 1-устун (колонна); 2-(колонна) устун таг асоси (таглиги); 3-таянч 
плита; 4-марказловчи шайба. 
 
Бундай биноларнинг динамик ҳолатини ўрганиш бўйича олиб борилган 
тажрибалар ушбу сейсмик ҳимоя тизимидаги эллипсоид шаклдаги таянчларнинг 
диаметри камида 0,5м бўлганда яхши самара беришини кўрсатди.
Тажрибаларда аниқланган салбий ҳолатлар Севастопол шаҳрида қурилган 
иккита саккиз қаватли бино қурилишида ҳисобга олинди. Уларнинг 
биринчисининг қурилишида бино эллипсоид-таянчлари сифатида баландлиги 41 
см бўлган томонлари сферик сиртдан иборат бўлган 270 та темир-бетон устунлар 
ишлатилади (117-расм). Бу қурилмада устунларга бинодан тушадиган кучлар 
яхлит монолит плиталар орқали узатилади. Бу қурилмалардан осон бўлгани 
Ю.Д.Черепинский кинематик таянчли конструкциясидир. Ушбу қурилма Навоий 
шаҳридаги тўрт қаватли бино қурилишда ишлатилган. Кинематик таянчлар 
пастки асоси чуқурчали таянч плитасига жойлашади, юқори қисми эса шарнир 
орқали марказловчи шайба ёрдамида устунга маҳкамланади.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish