Ўзбекистон республикаси қурилиш вазирлиги самарқанд давлат архитектура-қурилиш институти



Download 0,64 Mb.
bet79/154
Sana23.02.2022
Hajmi0,64 Mb.
#161689
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   154
Bog'liq
ТАВ.БОШ.2

10.Диверсификациялаш
Диверсификациялаш (diversifying) – фақат бир хил бўлган барча капитал қўйилмаларни концентрация қилиш ўрнига, куп рискли активларга эгалик қилишдир. Шунинг учун диверсификациялашда фақат ягона активларни турлари билан боғлиқ бўлган сизни риска тортилганлигингиз чегараланади.
Кўриб чиқамиз, мисол бизнес сферасидаги рискларни диверсификациялаш.
Мисол учун, яқин бир неча йил давомида катта даромад олиш имконияти боғлиқ наслли инженерияга асосланган, янгиликни шакллантириш учун биотехнология учун 100 000 долл. Қўйишга эришмокчисиз.
Агар сиз компанияларингиздан бири 100 000 долл қўйиб, қайсики янги препарат ишлаб чиқармокда, у холда сизни биотехнология учун инвестициянгиз факат концентирланади, диверсификацияланмайди.
Қўйилмани диверсификациялаш худди фонд бозоридагига ўхшаш якка инвесторлар хам бажариши мумкин, хамда тўғри инвестиция орқали хам диверсификациялаш мумкин. Мана биотехнологияга сиз ўз инвестициянгизни қандай диверсификациялашингиз мумкин.
• Бир нечта компанияларга инвестиция қилиш, қайсики булардан хар бири янги битта препарат ишлаб чиқаради.
Битта компанияга инвестироват, қайсики турли хил препаратлар ишлаб чиқарилади.Энди диверсификация қандай қилиб сизни рискингизни камайтиришини кўриб чиқамиз.
Бунинг учун, икки холатни таққослаймиз: 1-сиз бир хил янги препарат ишлаб чиқариш лойихасига 100 000 долл. қўйдингиз, 2- икки хар хил препарат ишлаб чиқариш лойихасига хар бирига 50 000 долл дан қўйдингиз. Агар, икала холатда хам қўйилмага нисбатан натижа оладиган ютуклар 4 маротоба қўпроқ бўлса, у холда кўзланган ютуклар бўлмаса барча инвестиция суммангизни йукотасиз.
Унда, қўйган ягона препарат ишлаб чиқаришга қўйган 100 000 долл ингиздан ёки 400 000 долл оласиз, ёки умуман хеч нарса ололмайсиз.
Агар ўз қўйилмангизни 50 000 долл дан иккита препарат лойихаларига қўйиб диверсификация қилганингизда, натижа(зарар) унчалик аввалги холатдагидек билинмаган бўлар эди - ёки ишлаб чиқарувчилар 400 000 долл олиб ёки умуман натижа олмасди.
Бирок, бу ерда ўртача эхтимоллик вужудга келади яъни ютуксиз битта препаратли фирма, иккинчси эса ютуқли фирма бўлиб, кўзланган натижага эришади.
Бу холда тижорат ютуклари хар бир препарат учун абсолют коррелияция қилинади. Нима бўлганда хам диверсификация хисобига сизни рискингиз камайтирилди, бу иккала риск бир бирини тўлиқ коррелияция қилмайди.
Рискни ўтказиш учун институционал механизм икки асосий усул орқали иқтисодиётни умумий самарасини оширади: улар ким рискни қабул қилишни хохласа шу субъектга ўтказишга олиб боради, ва мос янги рисклар билан бирга истеъмолчи ва ишлаб чиқариш сферасида маблағларни қайта тақсимлайди.
Одамлар турли хил бизнеслар билан шугулланиш даврида риска торилганликни камайтириш билан бирга, уларнинг тадбиркорлик фаолияти активлашади, қайсики бу ўз ўзидан жамият учун фойдали.
Аввало биз ахоли ўртасида уларнинг барчаси фойдасига рискни қайта такисмлаш имкониятларини кандайлигини кўриб чиқамиз.
Икки инвесторни турли хил иқтисодий холатларини гипотетик холатини кўриб чиқамиз.
Биринчи инвестор –пенсия ёшида, қайсики жамғармасида 100 000 долл. мавжуд; бу даромадини ягона манбаси.
Иккинчи инвестор- колледж талабаси, қайсики унда хам 100 000 дол жамғармаси мавжуд ва коллеж тугатгандан сўнг яхшигина иш хақига эга бўлишни хисоблаяпти.
Оддий холларда, пенсия ёшидагилар қўпроқ консерватив инвестор хисобланади, а талабалар қўпроқ агрессив хисобланади.
Бошқача сўз билан айтганда, кутиш талаб қилинади ёки пенсия ёшидагилар ўз инвестициясидан келадиган даромадни хавфсизлигини биринчи навбатга қўяди, талабалардан эса биз юқори даромадни хохлаб атайлаб риска боришни кутдик.
Мисол учун, пенсия ёшидагилар хозир инвестицион портфел шаклидаги унга қолган яқинда ўлган эридан қолган меросини қўшган холдаги барча инвестициясини ушлаб туради, талабани барча молиявий холати банк депозит сертификатини ташкил этди, қайсики у бир неча йил аввал ота онасидан қолган пулларни олди.
Икала холда хам ўз активларини алмаштирганда яхши бўлган бўларди, пенсия ёшидагида акция портфел шакллантирилган, талабада эса депозит сертификати.
Молия тизимни асосий асосий функцияси шундай рискларни ўтказиш хисобланади. Буни бундай холда қўйидагича бажарилади: пенсия ёшидагилар ўз акциясини сотади, талабалар уни сотиб олади.
Асосан бу жараёнда бир нечта молиявий иштирокчилар иштирок этади. Мисол, пенсия ёшидагилар маълум брокер хисобига ўз акциясини ушлаб туради. Бу брокерга бериб, уни соттиради ва унга олган пулини банкнинг депозит сертифактига қўйишга рухсат беради, талаба ўз навбатида банка ўз депозит сертификатини сотиб, тушган пулига ўз брокери орқали акция сотиб олади.
Операцияларни бундай тартиби шароитида икала томонни молиявий холатида хам шу вақтнинг ўзида ўзгармайди, икала иштирокчи хам бажарилган операциялар қийматини тўлаши шартми? (банкларни комиссион ва брокер ва бошқалар).
Талаба ва пенсия ёшидагиларни хар бири 100 000 долл. Активга эга, шу вақтни ўзида шартномалар тузилгандан сўнг хар бири шунча нарсага эга бўлади.
Бу операциялар ягона мақсад учун амалга оширилди - хар бир томон ўзлари мақсади бўйича кутилаётган даромад ва риска эга шундай инвестицион портфел олишни талаб этади.

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   154




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish