Ўзбекистон республикаси ташқи ишлар вазирлиги


Расм 1.2. Жаҳон бозорининг вужудга келиши



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/115
Sana22.02.2022
Hajmi2,27 Mb.
#87926
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   115
Bog'liq
JahIqt Kaf 11.ХАЛҚАРО ИҚТИСОДИЁТ 1-QISM 10ta

Расм 1.2. Жаҳон бозорининг вужудга келиши 


14 
Халқаро бозор
– чет элдаги бозорлар билан боғланган миллий 
бозорларнинг бир қисми.
XIX асрнинг биринчи ярмида катта индустриялар пайдо бўлди, ва улар 
ишлаб чиқарган маҳсулотлар бутун жаҳонда сотилишни талаб қилди. Бунинг 
натижасида жаҳон бозори вужудга келди ва унинг шаклланиши XIX-ХХ асрлар 
поғонасида тугалланди.
Жаҳон бозори
– халқаро меҳнат ва бошқа омиллар тақсимотига 
асосланган мамлакатлар ўртасидаги товар-пул муносабатларининг доираси.
Жаҳон бозори мавжудлигининг асосий ташқи белгиларидан бири
халқаро савдо ҳисобланади.
Халқаро савдо
– барча мамлкатларни ташқи савдосининг еғиндиси 
бўлмиш, халқаро товар-пул муносабатларининг доираси.
Халқаро савдо иккита йўналишдан иборат (экспорт ва импорт) ва савдо 
салдоси ҳамда савдо обороти билан ҳарактерланади.
Экспорт
– маҳсулотни чет элга сотиш. 
Импорт
– маҳсулотни чет элдан сотиб олиш. 
Ташқи савдо салдоси
– экспорт ва импорт қийматининг айирмаси.
Ташқи савдо айланмаси
– экспорт ва импорт қийматининг суммаси. 
Экспорт ва импорт халқаро савдони атрофлича таҳлил қилиш учун 
қўлланиладиган халқаро маҳсулотлар ҳаракатини ҳарактерлайдиган асосий 
тушунчалардир.
Жаҳон бозоридаги мувозанат
. Талаб ва таклиф мувозанати шартидан 
келиб чиққан ҳолда экспорт ва импорт тушунчаларининг графикдаги кўринишини 
1.3-расмда кўрсатилгандек тасаввур қилиш мумкин.
Шартлар:
- автаркия ҳолатида битта маҳсулот ишлаб чиқарадиган ва истеъмол 
қиладиган I ва II мамлакатлар мавжуд.
- I мамлакатдаги маҳсулотга бўлган талаб ва таклиф DI ва SI ташкил 
қилади, II мамлакатда эса DII ва SII. Горизонтал чизиғи бўйича маҳсулотнинг Q1, 


15 
Q2 ишлаб чиқариш ҳажмлари кўрсатилаган, вертикал чизиғи бўйича уларнинг I ва 
II мамлакатлардаги РI ва РII нархлари белгиланган.

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish