Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълими вазирлиги



Download 2,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/150
Sana25.02.2022
Hajmi2,83 Mb.
#271707
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   150
Bog'liq
53c4fc4b7834b

 
МАСАЛА-4. Бемор 64 ёшда, холецистоэктомия утказилган. 20-нчи кунда кукрак сохасида 
огрик, хансираш, кон тупуриш кузатилган. Температура 37,3
0
. Упка рентгеноскопиясида бир 
турдаги катта булмаган коронгиланиш учоклари топилган. 
1.Ташхис
2. Бирламчи ёрдам.
3. Кайси касалликлар хакида уйлаш мумкин 
Жавоб: 
1. Упканинг кичик калибрли томирлар тромбоэмболияси
2. Даволаш: гепарин, тромболитиклар. Огриксизлантирувчи дори воситалар 
3. Кон кетишлар билан кечадиган касалликлар 
 
АМАЛИЙ КИСМ 
Пульсни текшириш 
Юрак коринчалари кискарганда коннинг артериал системага утиши натижасида улар 
деворининг тебраниши ва диастола вактида бушашиши туфайли пульс тулкини юзага 
келади. Пульс тулкини коннинг томирлардаги харакат тезлигидан 10—12 марта тезрок 
артериал система буйлаб таркалади. Пульс (томир уриши)ни текшириш, унинг 
хусусиятларини аниклаш, юрак фаолиятини урганишда катта ахамиятга эга. Пульсни 
текширишнинг кенг таркалган усули — пальпатор усулдир. Бу усулда пульсни билак, уйку, 
чакка ва бошка артерияларда текшириш мумкин. Шулар ичида энг кулайи пульсни билак 
артериясида текширишдир. Пульснинг хусусиятларини текширишдан олдин томир 
деворларининг холатига эътибор бериш 
лозим. Бунинг учун врач 2- ва 4- 
бармоклари билан билак артериясини 
билак бугимидан юкорирокда босади ва 
пульс уриши тухтагандан кейин урта 
бармокнинг сирпанувчи харакатлари 
билан томир деворларини текшириб 
куради. Соглом одамда у юмшок, текис, 
лекин таранг булади. Факат баъзи 
патологик 
холатлардагина 
(атеросклероз) 
томирлар 
девори 
эластиклигини 
йукотиб, 
кингир-
кийшик йуналишга эга булади. Врач пульсни юкорида айтилганидек 2,3,4- бармоклар билан 


47
билак артериясини шу суякка босиб текширади. Текшириш иккала кулда бир вактда олиб 
борилса, максадга мувофик. булади, чунки баъзи патологик холатларда (билак ёки елка 
артерияларининг жойлашиш аномалияларида ёки аорта аневризмаси, усмалар билан сикилиб 
колганда) пульс тулкини турлича булади. Митрал клапан стенозида иккала кулда пульснинг 
турлича булиши Савельев — Попов симптоми деб аталади ва у умров ости артериясининг 
гипертрофияга учраган чап булмача билан кисилиб колиши натижасида юзага келади. 

Download 2,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   150




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish