Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги


Олбрайт синдроми (Albright, 1937)



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet182/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

Олбрайт синдроми (Albright, 1937)
оги з бўш лиги ш и л л и қ
қ о б и қ қаватидаги п и гм ен тл ан и ш , т е р и н и н г гео гр аф и к карта 
си н гари ги п ерп и гм ен тац и яси , си й д и кд ан ж и н с и й горм онлар- 
н и н г эр к и н аж ралиш и ва суякл арн и н г ф и б р и н л и д и с п л а зи я - 
си б и л ан тавси ф л ан ад и . А сосан, аёл ж и н си га тааллукди к и - 
ш илар огрийди.
Эпителиал суга/ии
невус бир том он д ан ри вож лан и б , одат­
да, бир текисда ж ойлаш иш тавсиф ида бўлади. К асал ли к эрта 
ёш даноқ, ўткир юзага чиқади. Тилда ёки лунжда бўлади. Сўгал- 
л и невус ўзида қал и н л аш ган о қ ч изикд и ёки чи зи кд и тарти б- 
да ж ойлаш ган о қ рангдаги папулада ж ойлаш ади. Д аволаш ж ар- 
роҳлик усулида а мал га ош ирилади.


Невуслар ва оғиз бўшлиғи шиллиқ қаватидаги тителиа
.1
 дисплазия
201
РЕКЛИНГХАУЗЕН КАСАЛЛИГИ ЁКИ Н ЕЙ РО Ф И БРО М А ТО З
Нейрофиброматоз ( Реюшнгхаузен касаллиги) -
туғм а касал- 
л и к бўлиб, тери ва ю з тери си д а пери ф ери и асаб ўқи бўйлаб, 
ф аком атоз тўр парда (п и гм ен тл и невус ва ўсм алар), ф ибром а 
типида кўп сон ли ўсм алар ва турли катталикдаги пигм ентли 
д о ғл ар н и н г ҳосил б ўлиш и б и л ан м ар к ази й асаб ти зи м и н и н г 
ўзгариш идир.
О ғиз бўш лиғи ш и л л и қ қ о б и қ қаватида оёқчали ш аклда ясси 
теки сл и кд а тестли к о н си стен ц и ял и ўсм асим он қосилалар ву- 
жудга келиб, у н е й р о ф и б р и н ва ясси ҳуж айраларни ўз ичига 
олади. Бундай касэлликларда о ғи з бўш лиғидаги ш и л л и қ қо б и қ 
қават ўзгариш ини Zakrzewski( 1973Й) б и р и н ч и бўлиб ёзган.
Д авоси: ж арро^пик усулида амалга ош ирилади.
ФОРДАЙС КАСАЛЛИГИ
Ф о р д а й с к а с а л л и г и Ф о р д а й с г р а н у л а л а р и , ё ғ б е з л а р и , 
я ъ н и о ғ и з б ў ш л и ғ и ш и л л и қ қ о б и қ қ а в а т и д а р и в о ж л а н а -
д и г а н б е з л а р н и н г г е т е р о т и п и н а т и ж а с и д а к у за т и л а д и . О ғи з 
б ў ш л и ғ и ш и л л и қ қ о б и қ қ а в а т и н и н г бу б е зл а р и у н ч а к а тт а
б у л м а га н гур у ҳ -гу р у ҳ ё к и т а р қ а л г а н , б и р м ун ча б ў р тга н с а - 
р ғи ш гр а н у л а л а р д а н и б о р а т л и г и н и к л и н и к к ў р и н и ш и д а ку- 
з а т а м и з , у н и н г м и қ д о р и к а тт а о р а л и қ д а ў зга р и б т у р а д и ва 
б о л а л а р д а к а м д а н - к а м у ч р а й д и . Б е з л а р н и н г м и қ д о р и
ў с м и р л и к (в о я г а е т и ш ) д а в р и д а к ў п а я д и , б и р о қ , у ф а қ а т -
г и н а к а т т а л а р н и н г о г и з б ў ш л и г и ш и л л и қ қ о б и қ қ а в а т и - 
д а , л у н ж д а , т и ш о р қ а с о ҳ а с и д а , ю қ о р и л а б д а ги К л е й н с о - 
ҳ а с и ц а у ч р а й д а .
Г и с т о л о ги к ж и ҳ а тд а н т е к ш и р г а н и м и з д а , я к к а - я к к а ё к и
гуруҳ-гуруҳ эп и телей остида ж ойлаш ган чарб б езлари н и куза- 
ти ш м ум кин. Ч арб б езлари л абд а ж о й л аш ган д а, у ко см ети к 
м ақсадда коагулация қилинади.
К Е Н Н О Н Н И Н Г О Қ ЛАБЛИ НЕВУСИ
C a n n o n 1935 йилда ўзига хос, яхш и си ф атли , оги з бўш лиги 
ш и л л и қ қ о б и қ қ а в а ти н и н г невусли эп и тели ал д и сп л ази яси н и
кузатади, бу ўзгариш маълум касалликлардан ў зи н и н г к л и н и к 
ва ги сто л о ги к кў р и н и ш и ж и ҳати д ан ф ар к д а н и ш и н и ва унга 
“ К е н н о н н и н г о қ л аб л и н евуси ” н о м и н и ол и ш и га асос ярати - 
лади. Б.М . П аш ков эса уш бу к асал л и кн и н г кл и н и к ва гистоло­
гик ўхш аш ликларига асосл ан и б , бир неча б ем орл арн и текш и - 
ради ва уларн и н г оғи з ш и л л и қ қ о б и қ қаватидаги ўзгариш лар-


202
Огиз бўш лит шиллиқ қават и ва ла б касалликлари
ни эп и те л и й н и н г олдинги бўлим ларида вақти -вақти билан 
кўтарилиб турадиган ҳосилани ю м ш оқ л е й к о п л а к и я , деб атаб 
қўя қолди.

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish