Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet190/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

Бурмасимон (скротальный) тил.
“ С кротал т и л ” деб н ом - 
л ан и ш и га сабаб, тил ю заси таш қи кўри н и ш и д ан м о я к н и н г те- 
рисига ўхш аб кўринади. С кротал тил га к ўп ч и л и к м уаллиф лар 
ту гм а касал л и к д еб қараш ади. Б ундай ти л катталар ва болалар 
ораси да бир хил м иқцорда учрасада, болаларда бурм аларнинг 
чуқурлиги нисб атан к а м р о қ кузатилади. К атталарда ти л н и н г 
катталаш и ш и б илан тилдаги бурм алар чуқур ва а н и қ акс эта­
ди. Б урм асим он ти лд а купинча т и л н и н г катталаш и ш и - м ак- 
роглоссия ва тил тўқим аси и кки м аротабагача қал и н л аш и ш и
кузатилад и.
Бурм асим он тил ю засида жуда кўплаб ўсиқлар бўлиш и тав­
сиф лидир. Ё р и қ -ё р и қ бурмалар б и р -б и р и билан бўйлам а йўна- 
лиш да сим м етрик ёки кўндаланг йўналиш да, сим м етрик ж о й ­
лаш ади. Кўндаланг бурмалар чуқурлиги бироз кам роқ бўлса, асо­
сий йўналиш ни битта ти зи м га бирлаш тиради. Бўйлам а бурма­
л ар ти л н и н г ўрта чизиғи бўйлаб тўғри ж ойлаш иб, ти л н и н г учи- 
дан токи эгатси м он сўрғичигача давом этади. Чуқур бўйлама 
ёриқлар ва кўндаланг бурм аларнинг теки сл ан и ш и ёриқли тил 
деб юритилади. Бурмаларнинг туб ида ва юзасида сўрғичлар ж ой- 
л аш и ш и ти л н и н г м еъёрий ш и л л и қ қобиғи учун хосдир.
Бу си лл и қ- пол и г е о ф а ф и к а н о м ал и я ҳеч қандай сим птом - 
си з кечади. Бундай тил организм турли сом атик касалликлар 
билан огриганда, ўткир и н ф ек ц и яли касалликни бош идан ке- 
ч и р ган д а, о ги р ж а р р о \л и к о п ер а ц и я л а р и д а , махсус и м м у н и ­
тет реактивлиги пасайиш и натиж асида юзага келади ва бунда 
тилдаги бурмалар ш и л л и қ қ о б и қ қавати сезгирлиги ю қори бўла- 
д и , турли ш и кастл овч и ом илларда о сон ж ароҳатлан и б , м и к - 
робли ф лора, айн и қса, C andida а1Ысап5нинг ж ойлаш иб, ривож ­
л аниш ига қулай ш ароит юзага келади. Бундай вақгда, кўпин- 
ча, ти л н и н г каТарал яллигланиш и ёки кандидозли глоссит р и ­
вож ланади. Тилда куйиш , иссикдик ва ким ёвий таъсирлардан 
о ғр и қ пайдо бўлади. О ғизда гигиеник ҳолатнинг ёмонлаш уви, 
овқат ва ю вилган эп и тел и й ҳужайралари қолдиғининг бурма- 
л ар д а т ў п л а н и ш и б у зи л и ш ж а р а ё н и н и ку ч ай ти р и б , о ги зд ан
қўланса ҳид келтиради.
Б урм асим он ти л га таш хис қўйиш қи й и н ч и л и к тугдирм ай­
ди. У М ел к ер ссо н -Р о зен тат си н д р о м и н и н г си м п том и бўлиш и


210
м умкин. Бундай ҳолатларда ти л н и н г кў р и н и ш и учламчи захм- 
да пайдо бўладиган склеродланувчи глосситга ўхш аб кетади. 
Б урм асим он тилд а, ж ароҳат соҳаси ю м ш о қ ва яхш и ҳаракат- 
чан бўлса, ж ароҳат ўрнида қаттикдаш ган би ри кти рувчи тўқи - 
ма ва ҳаракатнинг ч егараланганлиги кўринади.
К асалли к учун махсус даволаш тарти би талаб қилинм айди. 
О ғиз б ўш лиғини д ои м о ги ги ен и к то за тутиш орқал и касал л и к 
а с о р а т и д а н с а ^ л а н и ш м у м к и н . А гар х а с т а л и к н и н г а с о р ат и
бўлса, унда албагга зарур и й м уолаж а ўтказилади.

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish