Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet193/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

уч хил ш а ы га аж -
рат амиз

ясси (ёки текис), дўмбоқли (ёки дўмбоқчали гад up-
будир) ва папилломатоз
(ёки гиперпластик) 
турлари.
Ясси шаюшда
ж ароҳатланган тил ш и л л и қ қ о б и қ қавати сил- 
л и қ , я л т и р о қ бўлиб, атроф и д аги ш и л л и қ қоб и қд ан кўтарил- 
м а й д и , сў р ги ч э п и т е л и й л а р к у за т и л м а й д и , қ и з и л ё к и т ў қ
қизил тусда ран г беради. П айпаслагаким изда ж ароҳат соҳаси 
қаттиқлаш ган, о гр и қси з, ж аг ости ли м ф а тугунлари қўлга се- 
зилмайди.
Думбоқли шаклдаги ромбсимон тилда
ж а р о ҳ а тн и н г а й л а ­
на ёки овал соҳаси яхш и а н и к д а н ад и га н д ўм б окд ард ан , б и р - 
б и р и д ан ф а р қ л а н а д и га н а н и қ бурмалардгщ аж р ал и б туради 
ва сўрғичлари бўлм айди. Д ў м б о к д ар н и н г бучдай ж ой л аш и ш и
к ў п р и к л и , осм а й ўлларга ўхш аб туради. Бу со ҳ ал ар қ и зи л , 
қ и см ан кў к -қ и зи л тусда б ўлиб, устидан ш охланган эп и тел и й
қопл аган да, оч сут рангда товл ан ад и . Ж ароҳат яраси б ем ор- 
н и н г бутун ҳаёти д а в о м и д а б и р хил к а т т а л и к д а с а к д а н и б
қолад и.
Папилломатозли шаклида
а н и қ ўзгариш лар бўлмайди, тил 
деворларидан папилом атозли ҳосила кўтарилиб, кўзга таш ла- 
н и б турад и . Улар а с о са н к е н г, қ а тт и ^ п аш га н , о қ и ш рангда


Тил к а с а л л и к л а р и
213
бўлади. У чоқ 3-5 см каттали ккач а ети ш и м ум кин. П ап и л л ом а- 
тозда ҳосила пайдо бўлиш и оқи б ати д а бўртган, ғадир-будир, 
қаттиқлаш ган, баъзи ҳолларда, ял л и ғлан ган нарса вужудга к е ­
лади. Бундай ҳолларда, б ем ор гўё оғзида бегона н арса борл и - 
гини сези ш и дан ш и ко ят қилади.
Р ом б си м он т и л н и н г учала кў р и н и ш и ҳам , а й н и қ с а , ясси 
ш акли ҳеч қандай субъектив белгиларсиз кечади. К ўпчилик б е ­
м орлар агар оғзига эътибор бермаса, ром бсим он глосситли ўзга- 
ри ш лар б орл и ги н и сезм айди. К ам д ан -кам б ем орлар оғзи қу- 
р и ш и д ан , тил д еворларидаги н о теки сл и кд ан , куйиш сезги си - 
дан ш и к о ят қилади. Бундай сезгилар ўткир ял л и ғлан и ш ж ара­
ён и кузатилганда юзага келади.
Р ом б си м он т и л н и н г кеч и ш и одатда, яхш и си ф атл и , к л и ­
н и к ва м орф ологи к кўриниш и у зо қ йиллар давом ида ўзгариш - 
с и з қолади. Н оқулай ш ароитлар - организм ҳимоя ти зи м и н и н г 
пасай и ш и , д ои м и й ш икастловчи ом иллар таъ сирида, д ўм боқ- 
ли ва п ап и ллом атоз ш аклли глосситлар ян ад а ри вож лан и ш т о ­
монга қараб силж ийди. Бундай гуруҳ б ем орларни дои м и й д и с ­
пансер назоратига олиш зарур. Чунки бу каби глосс итл арда ж а ­
раён ём он си ф атли ўзгариш том он га си л ж и ш и хавф и мавжуд- 
дир. К асал л и к н и ти л пап и л лом атози ва т и л н и н г замбуруғли 
ж ароҳатл ан и ш и д ан ф арқдай м и з.
Врач қўллайдиган д аво усули ром бсим он ти л н и н г ш акл и га 
қараб белгиланади. Д ўм боқпи ва п апиллом атоз ш акл и н и н г р и ­
вож ланиб бориш и кузатилса, даволаш ж аррохдик усулида ам ал ­
га ош ирилади. П апиллом атозли ш аклида кри отерап и я сам ара- 
л и ҳисобланади.

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish