Ионалмашувчи сорбентлар
Буларга сувни юмшатишда қўлланадиган табиий сорбент глауконит қуми киради. Аммо глауконит қумнинг жиддий камчилиги бор: шимиш қобиляти ёки алмашиш хажми нисбатан паст, яна бир камчилиги ионалмашиш жараёнида сорбентда ҳосил бўлган тузлар эритмага ўтиб, тахлилга халақит беради.
Техникада сунъий ионалмашувчи сорбентлар қўлланилади, чунки улар табиийларга нисбатан шимилиш хажми анча юқори ва фақат катионларни эмас, анионларни ҳам алмашади. Бундай сорбентларга сульфа – кўмир киради. Ушбу сорбент қора рангли ялтироқ ҳар хил шаклга эга заррачалардан иборат бўлиб, антрацитни эслатади. Уни ярим сунъий махсулот дейиш мумкин, чунки табиий хом ашёдан олинади. Сульфо-кўмир ёғли тошкўмирдан олинади, уларга кучли сулфат кислотаси билан юқори ҳароратда ишлов берилади. Тошкўмирнинг органик моддаси бундай ишлов берилгач, - SO3H – группасини бириктиради ва ундаги водород қўзғалувчандир. Ана шу ион металл ионига алмашиш хусусиятига эга.
R – H + NaOH --> R – Na + H2O
Сунъий ионалмашувчи материаллар, ионитли смолалар, полимеризация ёки монамерлар конденцияси ёрдамида олинади.
Тайёр полимерга ионалмашиш хусусиятларни кимёвий ишлов бериб ситез жараёни билан ҳосил қилинади. Бундай ионалмашувчи смоланинг бўлаги яққол ифодаланувчи нордон ёки ишқорий хусусиятга эга, макромолекуладан тузилган мураккаб агрегатдир. Баъзи бир ҳолларда (катионит) смоланинг ҳар бир молекуласини жуда катта, қўзғалмас, эримас алмашинув реакцияга киришиш хусусиятга эга, водород ионлари (Н) билан боғланган анион сифатида кўриш мумкин.
Бундай молекуланинг агрегати катионит – смоланинг (К) заррасини ташкил қилади. Водород иони нафақат зарранинг юзасида бўлади, балки унинг тузилиши хажмига ҳам киради. Ионалмашувчи смоланинг зарраси сувда шишади, бошқача қилиб айтганда сув зарранинг тузилишига киради, бу билан ионалмашувчи туркумларда водород атомини бутун хажмда ионлайди ва улар ўрнига зарралар ичига кирувчи металл ионлари ўрнашади. Шуни билиш зурурки, ионалмшувчи смола зарраси кўмир ёки силикагель каби қаттиқ ғавакчаларга эга эмас. Сув билан металл ионлари смола заррасига полимер молекуласини суриб, (желатина каби) кириб олади. Сув қаттиқ суюқликда эригани каби ионалмашувчи смолада эрийди. Таркибида гидроксил бўлган смолалар хақида ҳам худди шундай фикрн6и айтиш мумкин. Бу тузилишда катта қўзғалмас смоланинг молекула катиони бўлган ва у билан боғланган алмашиниш хусусиятига эга ОН гуруҳларини сақлаган малекулалар – анилнитлардир (А).
КУ – 1 катионити. Хом ашё сифатида синтез учун сулфо – фенол ва формалдегд ишлатилади.
Бу жараёнда кўп сульфофенол ва формальдегид молекулалари қатнашиши мумкин. Сульфогурухдаги водород иони қўзғалувчандир. Ҳосил бўлган смола-катионалмашувчидир.
Сополимер сув билан бирикиб КУ-2 катионити ҳосил бўлади.
Катионт КУ-2. Бу катионит сополимеризация усули билан олинади. Хом ашё сифатида стирол ва дивинилбензол ишлатилади.
Стирол молекуласи дивинилбензолнинг ҳар бир сонли молекуласи билан бирикиши мумкин. ЯИонитнинг хусусиятлари бириккан мулекулалар сонига боғлиқдир. Қанча кўп молекула бириккан бўлса, смола шунчалик мускаҳкам ҳисобланади.
Сульфагурухи бўлган катионитлар сульфокислотали катионитлар дейилади. Карбоксил ва гидроксил группали катионитлар бор. Хозирги пайтда турли хил катионитлар ишлаб чиқарилади.
Катионитлар Актив группалари
КУ-1, КУ-2, СДВ-3 -SO3H
РФ, КФ-1, КФ-4 -PO3H2
АР -AsO3H2
КУ-6, КВУ-1 -SO3H - COOH
КФУ -COOH, -OH
Сунъий усулларда олинган қаттиқ, ялтироқ, оч рангга эга бўлган зарралар анионалмақувчи смолалар, полимерларни аминлаштириш йўли билан олинади.
АВ-17 анионитни тайёрлашда стирол ва дивинилбензолнинг хлорметилли сополимери ишлатилади. Бу полимерни аминлаштириб анионит олинади.
Анионит кислоталар билан ҳам реакцияга киришиши мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |