Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти


Масс-спектроскопларнинг ишлаш усуллари ва асосий қисмлари



Download 0,83 Mb.
bet114/146
Sana23.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#157940
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   146
Bog'liq
Fizik usullar

Масс-спектроскопларнинг ишлаш усуллари ва асосий қисмлари.
Масс-спектроскопик тадқиқотлар юқори вакуумда текширилувчи моддани газ холатига ўтказиб тегишли йўллар билан модда молекуласини ионлаштириш ва ҳосил бўлган ионларни кучли электр майдони воситасида маълум йўналиш билан магнит майдони томон тезлатиш орқали олиб борилади. Магнит майдонида ионлар массаларининг зарядга бўлган (m/z) нисбатда алоҳида массали ион дастасига ажратилади. Оптик усулларда нурни керакли йўналишда фокуслайдиган ва маълум тўлқин узунликларга эга бўлган қисмларини ажратиб олиш учун ишлатиладиган (дисперсиялайдиган) линза ва призмалар ўрнини масс-спектроскопияда ионлар дастасининг харакат йўналиши электр ва кучли магнит майдонлари воситасида белгиланади.
Масс-спектроскопларнинг баъзилари таҳлил қилинаётган ионларни фотопленкага чизиқ (график) холида тушириш йўли билан қайд қилади, уларни масс-спектрографлар деб аталади, бошқалари ионларнинг заряд кучини электрон кучайтиргичлар ёрдамида ўлчайди, бундай приборларни масс-спектрометрлар деб номланиб, биз мазкур ускуналар ёрдамида олинадиган органик моддаларга хос бўлган маълумотлар ҳақида сўз юритамиз.
Масс-спектрометрлар асосида қуйидаги қисмлар ётади:
1. Юқори вакуум ҳосил қилувчи система;
2. Ион манбаи;
3. Масс-анализатор - магнит майдони;
4. Детектор - ионларни қайд қилувчи система.
Вакуум ва ион манбаи системалари.
Масс-спектрометрик таҳлил усулида юқори вакуум катта аҳамият касб этади, чунки вакуумда, биринчидан, моддаларнинг
газ холатига ўтиши осонлашади ва иккинчидан, ҳосил бўлган ионларнинг бошқа нейтрал молекулалар билан тўқнашув эхтимоли кескин камайиб приборнинг сезгирлиги ошади. Шу сабабли масс-спектрометрлар юқори вакуум ҳосил қилувчи насослар билан жиҳозланган.
Масс-спектрометрлар ион манбаи анча мураккаб ва биринчи
даражали ҳисобланиб, ўрганилаётган объект шу ерда газ холатига ўтади ҳамда катод юзасидан чиқаётган энергияси 40-70 эв га тенг бўлган электронлар таъсирида модда молекуласидан электрон уриб чиқарилади. Молекула қўзғалган ион-молекулага айланади:

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish