Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти



Download 0,83 Mb.
bet115/146
Sana23.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#157940
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   146
Bog'liq
Fizik usullar

Мo + е- ---> M++ 2e-  1-cхема
Ионлашган молекулаларнинг бир қисми барқарор бўлмасдан
яшаш даври жуда қисқа –10-8 секунд давом этиб қуйидаги 2 схема бўйича ион манбаининг ўзида парчаланади ва кичик массали фрагмент ионларни ҳамда молекуланинг нейтрал бўлакчаларини вужудга келтиради.
2-схема
M+ I ---> m+I + mI
M+2 ---> m+2  + mo2
ион мол. нейтрал бўлакча
Кучли тезлатувчи кучланиш ҳамда ионларни маълум чизиқ бўйлаб йўналтирадиган электр майдонлари таъсирида ҳамма мусбат зарядли ионлар бир траектория билан ион манбаидан катта кинетик энергия билан отилиб чиқади. Юқори тезлатувчи кучланиш ва ион заряди ҳамда ион массалари орасида қуйидагича боғланиш мавжуд:
mu
------ = zV(I)
2
бу ерда:
mu
--- -  ҳаракатдаги заррачанинг (ионнинг)
2 кинетик энергияси.
m - ион массаси, U - ионнинг ҳаракат тезлиги,
Z - ион заряди, V - таъсир этувчи тезлатувчи кучланиш.
Масс-анализатор
Масс-спектрометрларда масс-анализатор сифатида электромагнит қўлланилади. Магнит майдони кучланишини электр қуввати билан бошқарилади. Ион манбаидан келаётган бир хил энергияли ионлар оқими магнит майдонида массаларига мувофиқ равишда бир-биридан ажрала бошлайдилар. Ҳар бир заряди Z-га тенг бўлган U-тезликда H-кучланиш қиймати билан магнит майдонида ҳаракатланаётган ионга H =U - куч таъсир этади, бу куч марказдан қочиш кучига тенг бўлиб, ионларни R - радусли траекторияси  бўйлаб йўналтиради. Яъни:
mu2
----- = H=U (2)
R
(1) ва (2) ифодаларни умумлаштирсак,
m H2R2
------- = ------ (3) - масс-спектрометрнинг якуний форму-
z 2V  ласига эга бўламиз.
Аксарият приборларда  R ва V  катталиклар ўзгармас бўлиб,  m/z қийматни олиш учун фақат электромагнит майдони кучланишини  (H) ўзгартирилади.
Бир хил катталикдаги магнит майдони кучланшида фақатгина бир хил масcали ионлар детекторда қайд қилинади. Лекин бу майдон таъсирини бир меёрда пастдан юқорига ёки юқоридан пастга бошқарилувчи ионларни массаларига мувофиқ детекторга бир тартиб билан келиб тушишини таъминлайди.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish