Zbekiston respublikasi oliy va o ‗ rta maxsus ta`lim vazirligi

 

ERKIN VOHIDOV LIRIKASIDA IJODKOR SHAXSINING NAMOYON 

BO„LISHI  

Dilnoza TO„RAYEVA,  

doktorant (GulDU)  

 

Har  bir  obraz  ma`naviy-axloqiy  dunyosini  adib  badiiy-estetik  olamidan  ayri 

tasavvur  etish  qiyin.  Ijodkorning  bilimi,  dunyoqarashi,  o‗ziga  xos  fazilatlari  u 

yaratgan 

badiiy 

asarlarda 

ma`lum 

darajada 

namoyon 

bo‗ladi. 

Adabiyotshunoslikdagi bunday o‗rinli mulohoza va talqinlar ijodkorning ma`naviy 

dunyosini  tushunish  va  u  yaratgan  asarlarni  tarixiy  voqelik  bilan  qiyoslab 

o‗rganishda  alohida  ahamiyatga  ega.  Adabiyotshunos  Sh.Hasanov  haqli  e`tirof 

etganidek: ―Olamni ob‘ektiv va sub‘ektiv talqin etishda ijodkorni voyaga etkazgan 

ijtimoiy,  ruhiy-psixologik  jarayonlarning  ta`siri  o‗z  izini  qoldiradi.  Xolislik  – 

ijodkor uchun yaxshi fazilat. Har qancha xolislik bo‗lsa-da, tarixiy voqelik baribir 

ijodkor  xarakteri,  tafakkuri  va  qalbi  ―tahriri‖dan  o‗tib,  muayyan  bir  asar  shakliga 

kiradi.  Ijodkorning  xarakteri,  tafakkuri,  qalbi  esa  uni  qurshab  kelgan  muhit  va 

sharoitning  ―havosidan  nafas  oladi‖  [4,  25].  Darhaqiqat,  adib  ijodiy  jarayonda 

badiiy  asar  uchun  taassurotlarini,  avvalo,  o‗zini  qurshagan  muhitdan  olar  ekan 

bevosita  uni  o‗z  shaxsiyatiga  xos  fazilatlar  bilan  boyitadi.  Yaratgan  obrazlarida 

yozuvchining  qaysidir  ma`noda  o‗zi  ―yashaydi‖,  qahramonlari  esa,  aytmoqchi 

bo‗lgan  ijodiy  niyati  bilan  uzviylikda  bo‗y  ko‗rsatadi.  O‗zbek  she`riyatida  o‗ziga 

xos  sehr  sohibi  Erkin  Vohidovga  xos  iste`dod  tug‗ma  bo‗lsa-da,  uni  ulg‗aytirgan 

muhit va sharoit shoirdagi bu hislatni yanada sayqalladi, unga jilo berdi. Hayotning 

sinovli kunlari uni qalbini dardga to‗ldirdi. Bu tuyg‗ular tug‗yoni esa lirikasida o‗z 

aksini  ko‗rsatdi.  Qalb  qo‗ridan  chiqqan  samimiy  satrlari  qatiga  hayotni  sevish, 

kelajakka  ishonch  kabi  tuyg‗ular  yashiringan  shoir  ma‘rifatli,  ziyoli  oilada 

tug‗iladi.  Ota-onasidan  erta  etim  qolgan  Erkin  Vohidov  tog‗alari  qo‗lida  tarbiya 

topadi.  She`riyatga  bo‗lgan  qiziqishi  juda  erta  boshlangan  shoir  shu  zayilda 

hayotning  katta  sinovli  yo‗liga  chiqadi.  Uning  lirik  asarlari  birin-ketin  dunyo 

yuzini ko‗radi.  

 ―Yozuvchining hayotga munosabati, uning e`tiqodi, imoni, kimlarni yoqlashi, 

nimalarga  qarshi  kurashishi,  talantining  xarakteri,  hayotiy  tajribasi,  uslubi  – 

hammasi  ijodiy  mehnat  jarayonida  yaratilgan  obrazlarga,  xarakter  va  tiplarga 

o‗tadi‖  [1,  109].  Ijodkor  yaratgan  obrazlariga  o‗ziga  xos  jihatlarni  yuklaydi,  ular 

xarakterida  gavdalantiradi. Bu  obrazlar badiiy  g‗oyani  yuzaga  chiqarishga  xizmat 

qiladi.  Chunki,  yozuvchilar  uni  o‗zining  qarashlari  bilan  to‗yintiradi.  Erkin 

Vohidovning  ijodkor  sifatidagi  fazilatlari  yozganlarida  namoyon  bo‗lishi 

xususidagi  masalani  adib  lirik  asarlarini  tahlil  qilish  orqali  oydinlashtirish 

maqsadga  muvofiq.  E`tibor  beradigan  bo‗lsak,  shoirning  yaratgan  qahramonlari 

vatanparvar, o‗z erki uchun, vatan ozodligi uchun kurashuvchan kishilardir. Zotan, 

adibning  o‗zligi uning  asarlarida  o‗zining «iz»ini qoldirgan, deyish  o‗rinli. Shorir 

shaxsiyati  bilan  bog‗liq  jihatlar  sifatida,  ijodkor  iqtidorini,  kuzatuvchanligini, 

---

130 

 

uning teran tafakkur va keng tasavvurga egaligini sanash mumkin. Erkin Vohidov 

lirikasida, avvalo, vataniga, ona xalqiga muhabbat, milliy g‗urur va iftixor tuyg‗usi 

ufurib  turganligini  guvohi  bo‗lamiz.  Buni  quyidagi  satrlar  orqali  ko‗rishimiz 

mumkin:  

 

   

 

 

Faxr etarman ona xalqim, 

   

 

 

Ko‗kragimni tog‗ qilib,  

   

 

 

Ko‗kragida tog‗ ko‗targan 

   

 

 

Tanti dehqon o‗zbegim. 

―O‗zbegim‖  qasidasidagi  vatantanparvarlik  hissi  bevosita  o‗z  tarixini 

ardoqlagan  adib  qalbidan  sizib  chiqqan.  Abu  Rayhon  Beruniy,  Al  Xorazmiy,  Al 

Farobiy,  Alisher  Navoiy,  Mirzo  Ulug‗bek  xarakteridagi  xalqparvarlik,  ilmu  fanni 

ulug‗lash  tuyg‗usi  ham  yozuvchi  ruhiyati  bilan  hamohang.  Shoir  buyuk 

ajdodlarimiz  obrazini  yaratar  ekan,  ularning  bosgan  har  bir  qadamini  avlodlar 

uchun o‗rnak bo‗larli darajada qalbga yaqin qilib tasvirlaydi.  

   

 

 

Mir Alisher na`rasiga  

   

 

 

Aks-sado berdi jahon,  

   

 

 

She`riyat mulkida bo‗ldi 

   

 

 

Shoh-u sulton o‗zbegim. 

Shoirning  ko‗pgina  she`rlarida  ilmu  fan  qadri  doimo  balandligi, 

vatanparvarlik  tuyg‗usining  ulug‗ligi  qalamga  olinadi.  Bu  asarlar  bevosita  adib 

shaxsiyati bilan bog‗liq ravishda yuzaga chiqqan, deyish o‗rinli. Negaki, qomusiy 

olimlarning  jahon  ilmiga  qo‗shgan  hissalari,  ulardagi  yuksak  insoniylik  xislati 

yuqoriligi  dastlab  adib  ijodiy  laboratoriyasida  uning  qalbi  orqali  his  qilinib, 

so‗ngra  badiiylik  tusini  olgan.  Darhaqiqat,  Vatanini  ardoqlagan,  millatini  sevgan 

insongina uning tarixini bilishga qiziqadi. O‗zligini anglashni burchi deb biladi va 

uning qalbi milliy ruh degan mo‗‘tabar tushuncha bilan to‗yinadi. Shubhasiz, Erkin 

Vohidovda  yuqorida  sanalgan  barcha  fazilatlar  mujassam  ekanligi  bois,  uning 

she`rlarida ham shu jihatlar etakchilik qiladi. ―Mana necha  o‗n yildirki, biz dilbar 

bir  she`riyatning  muattar  havosidan  bahramand  bo‗lib  kelayotirmiz.  Bu  Erkin 

Vohidov  she`riyatidir.  Ona  tilimizdagi  ipakdek  mayin,  kamalakdek  rang-barang, 

g‗oyat  nazik  lutf,  beozor  qochirimlar,  goh  hazin,  goh  samimiy  tabassum 

uyg‗otuvchi tashbihlar, o‗tkir xulosalar – bular bari ulkan shoirimizning qalamiga 

mansub  betakror  fazilatlardir.  Men  Erkin  Vohidovni  she`riyatda  o‗ziga  xos  sehr 

sohibi deb bilaman...‖ – deb yozadi o‗zining ―So‗z sehri‖ maqolasida zamondosh 

shoir Abdulla Oripov. 

―Ijodkor  shaxsiyati,  xarakteri,  tuyg‗ulari,  nainki,  ijtimoiy  hayotdagi  faol 

insonni  anglashda,  balki  badiiy  ijodni,  undagi  qahramonlarni,  ularning  turmush 

tarzi, xarakteri, tuyg‗ularini va shu asno ijodkor uslubiga tegishli muhim qirralarni 

bilish  uchun  ham  muhim  omillardir‖  [6,  7].  Shuning  uchun  ham  hayotiy  voqea-

hodisalarning  badiiy  talqinida  ijodkor  ruhiy  kechinmalari,  hayotiy  tajribalari  o‗z 

aksini  topadi.  Erkin  Vohidovning  ―Nido‖  dostoni  ham  ana  shunday  iztiroblar 

hosilasidir.  Dostonda  urush  va  uning  ayanchli  oqibati,  u  olib  kelgan  kulfatlar,  u 

etkazgan  jarohatlar  to‗g‗risida.  Shoirning  bu  lirik  asari  qaysidir  ma`noda 

avtobiografik  xarakterga  ega.  Adib  iztiroblari  butun  xalqning  qayg‗usiga 

---

131 

 

hamohang, uning dardi boshqalarnikiga  o‗xshash. Negaki urush yog‗dirgan kulfat 

butun  halqning  qalbidagi  tuzalmas  jarohatga  aylangandi.  Dostondagi  lirik 

qahramon  ana  shunday  umumlashma  obraz  sifatida  bo‗y  ko‗rsatadi.  Unda  urush 

tugaganiga  yigirma  yildan  oshgan  bo‗lsa-da,  uning  ayanchli  xotiralari  hamon 

kechagiday  yodida  saqlanib  qolgan  farzandning  o‗y-kechinmalarida  aks  etadi. 

―O‗g‗lim!‖  degan  nidoning  er  qa‘ridan  yangrab  turishida  olis  urush  yillaridagi 

ayriliq  azobi  qayta  yangilanaveradi.  Bu  nido  hech  qachon  tinmaydi.  Chunki 

urushning ayanchli asorati qalblarga bir umrlik tamg‗asini bosib ulgurgandi. Shoir 

tomonidan  bu  nido  shunchaki  aytilmaydi,  chunki  uning  o‗zi  bu  kulfatni  boshidan 

o‗tkazgandi.  Dostonning  ta`sir  kuchini  oshirgan  asosiy  omil  ham  mana  shunda. 

Dunyoni  urushlar  emas  tinchlik  saqlab  qolishini,  aytilgan  nidolar  tinchlik 

tarafdorlari  qalbidan  sizib  chiqqanligi  uchun  ham  bu  asar  umrboqiy  deyish 

mumkin. Millati taqdirini o‗zining taqdiri deb bilgan shoir, doimo vatani va xalqi 

tarixiga  bo‗lgan  ehtiromini  qalbida  asrab  yashaydi.  Bu  tuyg‗u  uni  shu  ruhdagi 

asarlar yozishga chorlayveradi. ―Badiiy asar xoh lirik, xoh nasr, xoh drama bo‗lsin 

–  yozuvchining  ijod  mahsuli.  Farzand  ota-onaga  o‗xshamasligi  mumkin  emas. 

Badiiy  asar  tahlil, talqin  qilinganda,  tabiiyki,  yozuvchining  ruhiy  holati, kayfiyati 

hisobga  olinadi‖  [2,  75].  Yozuvchining  ijodiy  jarayondagi  holati  butun  borlig‗i 

bilan  o‗zi  yaratgan  obrazlariga  ma`lum  darajada  singib  ketadi.  Endi  u  beixtiyor 

yaratgan qahramonlari bilan bo‗y ko‗rsatadi. Erkin Vohidov vatanparvar yozuvchi, 

uning  qalbidagi  milliy  ruhning  yuqoriligi  barcha  she`rlari  g‗oyasiga  singdirib 

yuborilgan.  Shoirning  lirik  qahramonlari  tilidan  aytilgan  falsafiy,  kishini  o‗yga 

toldiruvchi  mulohazalarida,  millat  tarixi  aks  etgan  badiiy  talqinlarida  vatanni 

sevishi, unga bo‗lgan cheksiz muhabbati ko‗zga tashlanib turadi.  

Adabiyotshunos  olim  Sh.Hasanov  ta‘biri  bilan  aytganda,  ―Ijodkor  shaxsiyati 

alohida  olingan  vakuumda  emas,  jamiyatda  kamol  topadi.  U  jamiyatdagi  mavjud 

aqidalarni  o‗zgartiradi,  qarashlarni  yangilaydi.  Uning  asari  muayyan  bir  davrda 

yaratilsa-da,  o‗sha  davr  doirasida  qolib  ketmaydi.  Zamonlar,  tuzumlar  o‗zgarishi 

barobarida  badiiy  so‗z  o‗zining  yangi  qirralarini  namoyon  etaveradi‖.[4,  3] 

Binobarin, har bir badiiy asar ijodkor qarashlarini o‗zida mujassamlashtiradi. Vaqt 

o‗tgani  sari  bu  qarashlar  mohiyati  ochilib  boraveradi.  Erkin  Vohidov  shaxsiyati 

bilan  to‗yingan  tarixiy  asarlari  bugungi  kun  kitobxoni  qalbida  milliy  g‗urur  va 

vatanparvarlik tuyg‗ularini shakllantiradi. ―Mualliflarning shaxs va adib sifatidagi 

mentalitetini  o‗zgartirmay  turib,  adabiyotimiz  mentalitetini,  tiynatini  o‗zgartirib 

bo‗lmaydi‖  [5,  10],  –  deb  yozadi,  Xurshid  Do‗stmuhammad.  Qodiriy  nasridagi 

badiiy  yetuklik,  Cho‗lpon  she`riyatidagi  nozik  tuyg‗ular  sarchashmasi  vujudga 

kelishini  yozuvchi  muallif  ―men‖i  bilan  bog‗laydi.  Ko‗rinib  turganidek,  shaxs 

sifatidagi  barkamollik  bevosita  badiiy  asarda  –  obrazlarda  o‗z  aksini  ko‗rsatadi. 

Insonlar  xarakteri  bir  xil  bo‗lmaganidek,  ijodkor  shaxsiyatining,  ruhiyatining 

asarda  aks  etishi  barcha  yozuvchilarda  turlicha  namoyon  bo‗ladi.  Bu  holat  uning 

ijodiy jarayonda badiiy asarga munosabatida o‗zini namoyon qiladi. Hayot haqiqati 

ijodkor qalbiga ko‗chib, uning his-tuyg‗ulari bilan qorishiq holda yuzaga chiqadi. 

Ijodkorning hayot haqidagi qarashlari unga munosabati bilan uyg‗unlashib, badiiy-

estetik  mohiyat  kasb  etadi.  Yozuvchi  o‗zi  tasvirlayotgan  olamda  yashaydi  va  uni 

---

132 

 

ijodiy  imkoniyatidan  kelib  chiqqan  holda  talqin  qiladi.  Erkin  Vohidov  butun 

e`tiborini  izchil  ravishda,  avvalo,  badiiy  so‗z  san`atining  asosiy  ob‘ekti  sanalgan 

inson  mohiyatini  tadqiq  etishga  qaratadi.  Ma`lumki,  so‗z  san`atkori  muayyan 

masalaga  butun  vujudi  bilan  berilsa,  biron  voqea-hodisadan  qattiq  ta`sirlansa,  bu 

holat izsiz ketmaydi, natijada zururiyatga aylanadi. Badiiy asar estetik  ta`sirlanish 

va kuzatishlar samarasi sifatida maydonga keladi.  

Umuman olganda, Erkin Vohidov ijodida shoir shaxsidagi sabr-bardosh, qunt, 

sobitqadamlik  va  zahmatkashlik,  undagi  madaniy-badiiy  saviya,  keng  qamrovli 

iqtidor, muntazam mehnat bilan bir qatorda juda keng ma‘rifat va bilim doirasiga 

ega bo‗lishi, hayotni, tarixni, insonlarni katta ishtiyoq bilan o‗rganishga moyilligi, 

tabiatida olijanob insoniy xislatlari lirik asarlarida o‗z aksini topgan. 

Foydalanilgan adabiyotlar: 

1.

 

Jamoa. Adabiyot nazariyasi. II jildlik II jild. Ijodiy jarayon. – T.: Fan, 1979. 

– B. 109.  

2.

 

Rasulov A. Tanqid, talqin, baholash. – T.: Fan, 2006. – B.75. 

3.

 

Hasanov Sh. Ijodkor shaxsiyati va voqelik talqini. O‗zbek tili va adabiyoti. 

2018. 4-son. – B.25. 

4.

 

Do‗stmuhammad X. Muallif tiynati o‗zgarmaguncha. //O‗zbekiston 

adabiyoti va san`ati. 2018. 5-oktyabr. 

5.

 

Nosirov O‗. Obrazlarda uslub jilolari. – T.: Fan, 1991. – B.7.