Zbekiston respublikasi oliy va o ‗ rta maxsus ta`lim vazirligi



Download 4,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet192/292
Sana03.01.2022
Hajmi4,25 Mb.
#313213
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   292
Bog'liq
Erkin Vohidovning so`z qo`llash mahorati-To`plam

 

 

ERKIN VOHIDOV SHE`RLARIDA ANAFORANING LINGVISTIK 

VA POETIK FUNKSIONAL XUSUSIYATLARI 

Abbosjon ROHATALIYEV,  

II bosqich magistranti (NamDU)  

 

Ma`lumki,  ezgulikka  yo‗g‗rilgan  ijod  namunasi  ma`lum  ma`noda  san`at 

asari sanaladi. U ijodkordan ona tilining eng mayda tovush birligidan tortib serjilo 

lug‗at boyligidagi har bir so‗zning turf a xil tovlanishlarigacha bo‗lgan katta bilim 

va  shoirona  salohiyat  talab  qiladi,  zero  shoir  bo‗lish  uchun  iste`dodning  o‗zi 

kishiga  kamlik  qiladi.  Shoirlar  tomonidan  tilimizdagi  so‗zlarni  o‗ziga  xos 

o‗rinlarda  qo‗llash  orqali  ijod  namunasining  ohangdorligi  hamda  ekspressivligi 

ta‘minlanishi  ritmik  nutq  hisoblangan  she`rning  asosiy  xususiyatlaridan 

biridir.Badiiy  asarda  so‗zlarni  ma`lum  pozitsiyada  qo‗llash  o‗z  navbatida  she`riy 

san`atlarni  yuzaga  keltiradi.  ―She`riy  misralarning  boshidayoki  nasriy  asardagi 

gaplarning  oldida  bir  xil  jaranglagan  tovush,  ohangdosh  so‗z  va  iboralarning 

takrorlanib kelishi‖ [1, 10] anafora deb yuritiladi.  

Anafora  (yunoncha  anaphora  –  oldinga,  yuqoriga  chiqarish)  –  so‗z  yoki 

so‗zlar guruhining misra yoki band boshida takrorlanishi, so‗z takrorining xususiy 

ko‗rinishi.  Anafora  ma`lum  fikr,  his-tuyg‗u,  holat  va  hokazolarni  ta`kidlab 

ko‗rsatishga xizmat qiladi‖ [2, 30].    

Erkin  Vohidovning  qator  she`rlarida  anafora  qo‗llangan  o‗rinlar  mavjud 

bo‗lib,  ularning  barchasida  ushbu  she`riy  san`at  o‗zining  badiiy  qiyofasini  to‗la 

namoyon qilgan jihatlar ko‗rinadi. 

 

Shoir ―Teranlik‖ nomli she`rida teranlik so‗zini bu ko‗rsatish olmoshi bilan 



birga ―Teranlik bu –― tarzida ketma-ket uch o‗rinda takrorlaydi. Bunda she`rning 

asosiy badiiy yuki yuqorida keltirilgan anaforik jumlaga ortiladi. Natijada undagi 

kuchli ta`kid o‗quvchi e`tiborini tortadi, uni mazkur holat haqida o‗ylashga, 

mushohada yuritishga, she`rda shoirning nima demoqchiligini, uning baddiy niyati 

qanday ekanligini anglashga bo‗lgan ishtiyoqini kuchaytiradi. 

Teranlikni qidirmadim ummonlardan,  

Insonlardan topdim uni, insonlardan,  

Teranlik bu – nur yog‗ilgan yuzlardadir,  

Teranlik bu – o‗ychan boqqan ko‗zlardadir,   

Teranlik bu – aytilmagan so‗zlardadir [3, 45]. 

O‗zbek  tilining  izohli  lug‗atida  «teran»  so‗zining  ―biror  joydan,  masalan, 

yerning  sathidan  ancha  pastdan,  chuqurlikdan  –  chuqurlikdan  boshlanadigan; 

yerning  teran  qatlamlari:  teran  daryo,  teran  quduq,  teran  buloq‖  [4,  70]  singari 

denotativ  ma`nosidan  uning  ma`lum  bir  joyga  nisbatan  beriladigan  sifat  ekanligi 

oydinlashadi, ko‗chma  ma`noda esa  teran fikr, teran  o‗y, teran xayol, teran  nigoh 

singari birikmalar orqali mazmun mohiyat jihatidan keng qamrovli chuqur, kuchli 

kabi  konnotativ  ma`nolari  ham  ayon  bo‗ladi.  O‗z  navbatida  teranlik  yuqoridagi 



347 

 

holatning aynan ko‗rinishi hisoblanadi. Shoir she`riy parchaning birinchi misrasida 



teranlik so‗zini dastlab denotativ ma`nosiga urg‗u berib, keyingi misralarda uning 

konnotativ  ma`nosi  bilan  fikrini  oydinlashtiradi.  Bu  esa  o‗quvchiga  poetik 

nutqning tushunilishini yanada osonlashtiradi.  

Shoirning ―Xayrlashuv‖ she`ri ham anafora bilan boshlanadi. Ya`ni she`rda 

«xayr  sizga»  birikmasining  har  bir  misra  boshida  uch  bor  takrorlanishi  bevosita 

anaforani yuzaga keltiradi.  

Xayr sizga, moviy Kavkaz tog‗lari,  

Xayr sizga, toshqin Kura va Zangu.  

Xayr sizga, Artashatning bog‗lari, 

Yuragimdan o‗chmagaysiz siz mangu [1, 75]. 

Anafora sanalgan ―Xayr sizga‖ jumlasining har bir takrori lirik 

qahramonning sayohat davomida o‗zi uchun qadrdon bo‗lib qolgan yurtdan qaytish 

chog‗idagi cheksiz hayajoni, bu makonni yana qayta-qayta kelib ko‗rish, uning 

musaffo havosi-yu zilol suvlaridan bahramand bo‗lish ishtiyoqini ifodalaydi va uni 

o‗quvchiga ham his qildiradi. Shoirning ―Kichik oy so‗zi‖ nomli she`rida «mayli» 

tasdiq so‗zining takroridan anfora yuzaga kelgan. 

Mayli, umrim abadiy emas, 

Mayli, yashay faqat bir nafas, 

Lekin meni oyga qilib teng, 

Shu‘lalardan yasab koshona, 

Quyosh sari uzatgan xalqning 

Boshi uzra bo‗lay parvona. 

Mayli, so‗ng o‗t chirmashsin tanga, 

Mayli, meni quchsin alanga. 

Faqat bo‗lib Dankoning qalbi, 

Fazolardan nur sochay fanga. 

Ona – Vatan! Bir o‗g‗ling kabi 

Fido etay jonimni sanga! [1, 75] 

Ko‗rib  o‗tilganidek,  ikki  banddan  iborat  she`rning  har  bir  bandidagi 

dastlabki  ikki  misra  bir  xil  so‗z  bilan  boshlangan  bo‗lib,  uning  har  bir  takrori 

she`rdan  anglanajak  mazmunga  kuchli  ta`kid  beradi.  Shoirning  ona  xalq,  ona 

Vatan  oldidagi  farzandlik  burchini  bajarishdek  ulug‗  niyatini  amalga  oshirish, 

uning tinchligi, borligi va borlig‗i uchun jon fido qilishdek sharafga ega bo‗lishni 

istagan yosh, navqiron yigitning ezgu ahdi misol yangraydi. Muallifning bu istagi 

yo‗lida har nega tayyor ekanligi anafora orqali o‗quvchiga anglashiladi.  

Adib 


―Asablar‖  nomli  she`rining  birinchi  bandini  shu  so‗z  takrori  bilan  boshlab,  yana 

shunday  yakunlaydi.  Biroq  sakkiz  misrada  bir  so‗zning  olti  marotaba  qaytarilishi 

she`rxonga noqulaylik tug‗dirmaydi. Aksincha, o‗ziga xos ohangdorlik hosil qilib, 

she`rning badiiy qimmatini oshiradi. 

 ASABLAR 

Asablar,  

Asablar,  

Asablar...  




348 

 

Sababsiz sochilgan g‗azablar,  



Gunohsiz chekilgan azoblar. 

 

 



 

 

 



Ko‗z yoshlar...  

 

 



 

 

 



 

 

Bariga sabablar    



 

 

 



 

 

 



Asablar, asablar, asablar.  

 

She`rning  ushbu bandida shoir  inson  ruhiyatining  qanchalar nozik  ekanligi, 



salgina qaltis so‗z bilan uni butunlay azobda qoldirishi, ko‗z yosh to‗kishiga sabab 

bo‗lishi  va  bularning  bari  omili  asablar  ekanligini  bot-bot  ta`kidlashdan 

chekinmaydi. Muallif davom etar ekan shunday yozadi: 

Asablar kimlarni qulatmas,  

 

Asablar uyquni yo‗latmas,  



 

Qalbni hech shodlikka to‗latmas,  

Odamzod temirmas, po‗latmas! 

 

Asablar kimlarni qulatmas!.. Asabga so‗z bermang, odamlar,    



G‗azabga yo‗l bermang, odamlar,  

Umr-ku shunchalar qisqadir,  

Shuni ham qilmaymiz biz qadr. Asabga so‗z bermang, odamlar, 

 

Azobga yo‗l bermang, odamlar! [1, 62]. 



Guvohi  bo‗lganimizdek,  she`rning  keyingi  bandlarida  muallif  insonlarga 

murojaat qilib, asablar har qanday insonni holdan toydirishi, bu qisqagina umrimiz 

davomida uning qadriga yetib yashash lozimligini ta`kidlaydi.Adibning uch bandli 

she`rida  asablar  so‗zi  to‗qqiz  bor,  asabga  so‗zi  ikki  bor  takrorlanib  anafora  hosil 

qiladi.  Ularning  mutanosib  joylashgan  holda  she`rga  o‗zgacha  ohang  berishi 

shoirning yuksak mahorati va zakiyligidan dalolat beradi.  

 

 

 



Erkin  Vohidov  bir  qator  she`rlarida  olmoshning  turli  ma`no  turlaridan 

tashkil  topgan  birikmalar  takroridan  ham  anafora  san`atini  hosil  qilgan.  Bunga 

quyidagicha misollar keltirish mumkin:  

Ammo bir gul mening yuragimdadir,   

Bir she`r yozmoq mening tilagimdadir. 

 

Bu she`rni izlayman aqlimni tanib,    



Bu she`rni kuylayman otashda yonib.  

 

Bu she`r ishqi bilan yashayman mudom,  



Bu she`r ishqi bilan ko‗nglimda ilhom.  

Bu she`rga band butun ezgu hislarim... [1, 37].  

 

 

Shoirning ―She`r kechasi‖ nomli she`ridan olingan ushbu misralarda «bu» 



ko‗rsatish olmoshining tushum kelishigi qo‗shimchasini olgan «she`rni» s‗zi bilan 

o‗zaro tobe aloqasidan tashkil topgan sintaktik birlik beshta misra boshida 

takrorlanib anforani hosil qilmoqda. Yoki adibning ―Vokzalda‖ nomli she`rida 

ham ayni shunday ko‗rinishdagi anafora san`ati namunasini o‗qishimiz mumkin. 

 

 

Bu dargohda hech tinmas g‗ulu,  



 

 

 



 

 

 



 

Bu dargohda hech so‗nmas chiroq. 

 

 

 



 

 

 



 

Bunda yondosh shodlik va qayg‗u,    

 

 

 



 

 

 



Bunda yondosh visol va firoq.   

 

 



 

 

 



 

 

Bunda so‗zlar inson nigohi,  



 

 

 



 

 

 



 

 

Qalb urishin eshitar odam. 



 

 

 



 

 

 



 

 

Goh shodlikdan qichqirib, gohi  



 

 

 



 

 

 



 

Uf tortadi Paravozlar ham...  

 

 

 



 

 

 




349 

 

 



 

Nechog‗lik boy tuyg‗uga inson!  

 

 

 



 

 

 



 

Vokzal shohid bari, bariga.  

 

 

 



 

 

 



 

 

Shuncha shodlik, shuncha hayajon,    



 

 

 



 

 

 



Shuncha ko‗z yosh va shuncha tug‗yon,  

 

 



 

 

 



 

Shuncha umid va shuncha armon  

 

 

 



 

 

 



 

Qanday sig‗ar uning bag‗riga?! [1, 37] 

 

 

Mazkur she`rda olmoshlar ma`lum bir joyga va daraja-miqdorga ishora qilib, 



bu ko‗rsatish olmoshi bunda tarzida, shu ko‗rsatish olmoshi esa shuncha shaklida 

takrorlanmoqda. Shuningdek, bunda olmoshi yondosh so‗zi bilan, shuncha olmoshi 

esa shodlik, hayajon, ko‗z yosh, tug‗yon, umid, armon kabi leksik paradigmalar 

bilan sintaktik jihatdan birlik hosil qilishi, badiiy nuqtai nazardan anafora san`ati 

orqali poetik ohangni oshirishi va pirovardida she`rning estetik-emotsionalligini 

ta‘minlanishiga erishilmoqda.    

 

 

 



 

 

Yuqoridagilardan xulosa tarzida shuni aytish mumkinki, Erkin Vohidov o‗z 



she`rlarida anaforaning betakror namunalarini yaratgan. Shoirning bunday she`rlari 

sirasiga ―Qorxat‖, ―Qo‗llar‖, ―Sakkizinchi mart‖, ―Ixlos‖, ―Vafo‖, ―Vatan 

sog‗inchi‖, ‖Shum bola‖, ―Sharpalar‖, ―Fursating‖ kabi o‗nlab she`rlarini 

kiritishimiz mumkin. 

Foydalanilgan adabiyotlar: 

1.  Vohidov  E.  Saylanma.  Birinchi  jild.  Ishq  savdosi.  –  Toshkent  «Sharq» 

nashriyot-matbaa aksiyadorlik kompaniyasi bosh tahririyati. 2001. 45-bet. 

2.  Quronov  D,  Mamajonov  Z,  Sheralieva  M.  Adabiyotshunoslik  lug‗ati.  – 

Toshkent. Akademnashr. 2010. 30-bet.  

3.  Vohidov  E.  Saylanma.  Birinchi  jild.  Ishq  savdosi.  –  Toshkent  «Sharq» 

nashriyot-matbaa aksiyadorlik kompaniyasibosh tahririyati. 2001. 45-bet. 

4.  O‗zbek  tilining  izohli  lug‗ati.  –  Toshkent,  ―O‗zbekiston  milliy 

entsiklopediyasi‖. 2005 yil. 70-bet. 

5. Yo‗ldoshev M. Badiiy matnning lisoniy tahlili. – Toshkent. 2008. 59-bet. 

 


Download 4,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   292




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish