Ўзбeкистoн рeспубликaси oлий вa ўртa мaxсус тaълим вaзирлиги тoшкeнт aрxитeктурa қурилиш институти


-маруза. СУВ ОЛИШ ҚУДУҚЛАРИНИ ҲИСОБЛАШ



Download 3,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/49
Sana29.05.2022
Hajmi3,15 Mb.
#619111
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   49
Bog'liq
Cув таъминоти II

3-маруза. СУВ ОЛИШ ҚУДУҚЛАРИНИ ҲИСОБЛАШ 
Режа: 
1.
Сув олиш иншоотларининг гидрогеологик ҳисоб-китоблари . 
2.
Сув олиш иншоотларини ҳисоблаш . 
 
Сув олиш қудуқларидан ҳам босимли, ҳам босимсиз ер ости сувларини олиш 
учун фойдаланилади (5.10-Расм). Қудуқлар икки кўринишда бўлади: мукаммал 
ва номукаммал. Мукаммал деб, сув ўтказмайдиган асосгача сувлигоризонтга эга 
булган қудуқга айтилади. Агарда қудуқ сувга эга қатлам қатлами орасида тугаса, 
у ҳолда у номукаммал деб номланади. Очишнинг номукаммаллиги икки 
кўринишда: фильтр узунлиги ва қатлам қуввати нисбатига кўра горизонтни 
очиш даражаси бўйича ва қатламда ўрнатилган фильтрлар конструкциясига 
боғлиқ равишда очиш характери бўйича фарқланади 
 
Қудуқлар тури
: 1 - фильтр; 

– қудуқ;

– сув ўтказмайдиган қатлам (том); 

– босимли юза; 5 – сувли қатлам; 

– водоупор;

– депрессион эгри чизиқ; 

– сувнинг статик сатҳи; 9 – сув олинганвақтдаги сув сатҳи. 


17 
Лойиҳалашнинг асосий масаласи қудуқ тизимининг рационал типи ва 
схемасини танлашдан, яъни қудуқларнинг оптимал сонини, улар орасидаги 
масофаларни, уларнинг ҳудудда ўзаро жойлашуви, фильтр конструкцияси, 
қувурлар диаметри ва трассировкаси, қудуқларда сув сатҳининг пасайишини 
ҳисобга олган ҳолда, насос ускуналари характеристикаларини аниқлашдан иборат. 
Санаб ўтилган масалалар, қудуқ дебитини ва эксплуатация жараёнида сув сатҳини 
камайишини аниқлаш, алоҳида қудуқларнинг биргаликда ишлашида ўзаро 
таъсирни баҳолаш бўйича гидрогеологик ҳисоб-китоблар асосида ечилади. 
Бу масалаларни ечиш билан бир вақтда, қудуқларни жойлашув схемаси, 
уларнинг сони ва тури аниқланади. Гидрогеологик
ҳисоб-китобларни ўтказишда, 
бошланғич катталик сифатида, берилган сув истеъмолига мос дебит ёки олиниши 
мумкин бўлган максимал дебит қабул қилинади. Иккала ҳолатда ҳисоб-китоблар 
билан қудуқларнинг ўлчамлари (чуқурлиги, диаметри), сони, жойлашуви ва 
белгиланган фойдаланиш даврида ва максимал рухсат этилган сув сатҳининг 
пасайишида 
қудуқлар 
дебити 
ўрнатилади. 
Кўрилаётган 
схемаларнинг 
гидрогеологик ҳисоб-китоблари асосида, оптимал вариант танланади. Барча 
вариантларда ҳисоб-китоб натижасида аниқланган сатх, рухсат этилган сатх
пасайиш билан таққосланади. Ҳисоб-китобли сатҳнинг рухсат этилган сатхдан 
кўпроқ пасайишида қудуқлар дебити таъминланиши мумкин эмас. Бу ҳолатда, 
қудуқлар сонини ошириш ёки уларни кичикроқ майдонда тақсимлаш зарур. 
Сатҳнинг рухсат этилгандан камроқ пасайишида қудуқлар дебити оширилиши 
мумкин. Агарда дебитни ошириш талаб қилинмаса, у ҳолда қудуқлар сони 
қисқартирилиши ёки улар орасидаги масофа камайтирилиши керак. Сув 
тармоқларни ўрнатиш схемасини ҳам ўзгартириш мумкин.
Сув олиш иншоотларининг гидрогеологик
ҳисоб-китоблари фильтрация 
қонунлари асосида ўтказилади. Сув олиш иншооти сув сарфини аниқлаш учун, 
умумий ҳисоб-китоб боғлиқликларини кўриб чиқамиз. Сувли қатламлардаги 
қудуқлар дебити қуйидаги боғлиқликлар билан топилади:

= 2 
П km S
доп
/R; босимли

= 2 
П k S
доп
(2h
е
-
 S
доп
)/R босимсиз
бу ерда: 
km 
- эксплуатация қатламининг сув ўтказувчанлиги (бу ерда: 
к 
– 
фильтрация коэффициенти; 
т 
–қатлам қуввати); 
 
S
доп
 
- ер ости сувлари сатҳининг максимал рухсат этилган
пасайиши; 

Download 3,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish