Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълимвазирлиги мирзо улуғбек номидаги


ЭКОФАКТОРЛАР ВА ЖИГАР КАСАЛЛИКЛАРИ



Download 4,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet118/192
Sana13.05.2022
Hajmi4,25 Mb.
#603391
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   192
Bog'liq
IV qism

 
ЭКОФАКТОРЛАР ВА ЖИГАР КАСАЛЛИКЛАРИ 
Мардонова М.Э, Ёрмухамедова Н.Н СамДУ; 
Осланов А.А СамМИ. 
 
Атроф муҳит факторларини макроорганизмга таъсири, 
макроорганизм носпецефик ҳимоя факторларини ва иммун тизимни
сусайиши оқибатида организмни инфекцион патогенларга чидамлилигини 
пасайиши билан изоҳланади. Ушбу таъсирларни баҳолаш максадида 
экологик иммунология тушунчаси киритилган. Экологик имунологиянинг 
асосий вазифаси, 
иммунотроп экофакторларни аниқлаш 
уларни 
характеристикаси, иммунотроп факторлар билан иммун тизим ўзгаришлари 
ўртасидаги ўзаро алоқа механизимларини, иммун статусини аниқлашдан 
иборатдир. Иммунотроп экофакторлар табиий ва антропоген бўлади. 
Айрим ҳолларда атроф муҳит ўзгаришлари организмни касалликларга 
сезгирлигини оширса, баъзида чидамлилигини оширади. Атроф муҳит ва 
иқлим ўзгаришларини ердаги ҳаѐт ва одам саломатлилигига таъсирини 
атрофлича ўрганиш жиддий ва долзарб муаммолардан биридир. Узоқ 
эволюция жараѐнида ташқи муҳитга аста секин мослашиб ва такомиллашиб 
келган одам ва унинг физиологик хусусиятлари, жадал суръатларда 
тараққий этаѐтган фан техника ривожланишига, тез ўзгараѐтган экологик, 
иқлим ўзгаришларига тез мослаша олмайди. 
Экологик муҳитни ўзгариши билан инсон табиати ўртасидаги қарама- 
қаршилик инсонни мосланувчанлик хусусиятини ўзгартириб қўйиши ва 
касалликлар бошланишига олиб келиши мумкин. 
Иммун тизим ташқи муҳит ва экологик ўзгаришларига ўта сезгирдир. 
Иммун тизимни асосий мақсади организм генетик индивидуаллигини 
иммунологик назорат қилишдан иборатдир, яъни ўзиникини ўзгадан 


199 
фарқлашдан иборатдир. Атроф муҳитни негатив таъсирига одам иммун 
тизимни чидамлилиги унинг генотипига (мижозига), унинг иммун статусига 
ва бошқа омилларга боғлиқ. 
Иммун статус ва унинг минтақавий ўзига хослиги МДҲ мамлакатлари 
ҳудудларида текшириб кўрилганда уларнинг иммун статуси хар хил типда 
эканлиги аниқланган. МДҲ мамлакатларини айрим шаҳарлари ва аҳоли 
пунктларида кишиларнинг иммун тизимини гуморал звеносини суст бўлса, 
ҳужайравий звеноси актив, ѐки ҳужайравий иммунитети кучли жойда эса 
гуморал звеноси бироз суст иммун статусли кишилар эканлигини Россия 
иммунология институти мутахассислари кузатишган. 
Сурункали вирусли гепатитлар патогенезини асл моҳияти, гепатотроп 
вирусларни турли сабаблар; макроорганизм иммун тизимини кучсиз иммун 
жавоб реакцияси, вирусларни кучсиз иммуногенлиги сабабли жигар 
ҳужайраларида вирусларни узоқ муддат қолиб кетиши билан изоҳланади. 
Сурункали вирусли гепатитларда вируслар жигар ҳужайралари ДНК 
сида интеграцияланган ҳолатда ѐки репликация ҳолатда бўлишади. Бугунги 
кунда ЖССТ нинг расмий маълумотларига кўра курраи заминимизда 2 
миллиард кишида вирусли гепатит В вируслари бор. 
Сурункали вирусли гепатитларни одам популяциясида кенг 
тарқалганлиги, патогенезидаги айрим звеноларини ноаниқлиги, касалликни 
кечишига турли факторларни таъсири атрофлича ўрганилмаганлиги 
натижасида даволашдаги самарасизликлар нафақат инфектологиянинг, 
балки инсониятнинг тиббий-биологик ва ижтимоий муаммолардан 
биридир. 
Аҳоли сонини, миграциясини ва озиқ овқатларга бўлган талабнинг 
ўсиши, озиқ овқат маҳсулотларини, меваларни ҳам импорт ва экспорт 
қилинишини ўсишига олиб келди. 
Ўзга географик иқлим шароитларда етиштирилган мевалар 
таркибидаги нитратлар миқдорини таҳлил қилиш шуни кўрсатадики 
хорижий мевалар таркибидаги нитратлар миқдори бизни меваларимизга 
нисбатан бироз кўплиги аниқланганига қарамасдан меѐрий нормалардан 
зиѐд эмаслиги бизни лаборатор текширишларимизда аниқланди. 
Турли географик иқлим шароитларда етиштирилган меваларни 
кимѐвий таркибида кескин фарқлар бўлмасада турли географик иқлим 
шароитларда етиштирилган хорижий экзотик меваларни маҳаллий аҳоли 
ўртасида учрайдиган сурункали вирусли гепатитларга таъсирини 
кузатишни мақсад қилиб олдик. 
Ўтказилган текшириш ва кузатувларимиз қуйидаги хулосалар 
чиқаришга олиб келди. 
1. Турли этиологияли сурункали вирусли гепатитларни репликация 
фазасида ўзга географик иқлим шароитларда етиштирилган хорижий 
меваларни (хорижий олма, нок, банан, мандарин, лимон, киви) пархездан 
чеклаб қўйиш, интоксикацион, цитолитик синдромларни камайишига олиб 
келиши текширишлармизда кузатилди. 
2. Турли этиологияли сурункали вирусли гепатитларни репликация 
фазасида ўзга географик иқлим шароитларда етиштирилган хорижий 
меваларни (хорижий олма, нок, банан, мандарин, лимон, киви) истеъмол 


200 
қилиш цитолитик, интоксикацион синдромларни узоқ давом этишига, 
қонда альбуминлар миқдорини сезиларли камайишига, холестерин 
миқдорини бирмунча ошишига, касалликнинг авж олишига олиб келиши
кузатилди. 
3.Турли этиологияли сурункали вирусли гепатитларга ча линган 
беморларга ўзга географик иқлим шароитларда етиштирилган хорижий 
меваларни истеъмол қилишни чеклаб қўйиш беморлар аҳволидаги 
сезиларли ижобий клиник ва биохимик ўзгаришлар келтириб
чиқаришини, одам организими турли экологик иклим шароитларда
етиштирилган меваларни яхши қабул қилмаслигини, организм ўзиникини 
ўзганикидан фарқлашини ҳисобга олиб уларни парҳездан чеклаш 
мақсадга мувофик бўлади деган хулоса чиқаришга олиб келади.

Download 4,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   192




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish