Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент кимё – технология институти


Кўп гетероатомли беш аъзоли гетероциклик бирикмалар



Download 3,96 Mb.
bet84/95
Sana19.12.2022
Hajmi3,96 Mb.
#891134
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   95
Bog'liq
Органик кимё марузалар матни

11.2. Кўп гетероатомли беш аъзоли гетероциклик бирикмалар
Бу синф бирикмалариниг тузилишида икки ва ундан кўп гетероатом бўлади. Уларни умумий номда азоллар дейилади. Ҳалқадаги бир гетероатом азот, иккинчи гетероатом кислород бўлса – оксазол; азот бўлса имидазол, олтингугурт бўлса тиазол дейилади.




П

иразол.
Пиразол ҳосилаларини номлашда рақамлаш иминогуруҳдан бошланиб, иккинчи азот томон йўналтирилади.


О

линиш усуллари.
Пиразоллар асосан икки усулда: ацетилен бирикмаларига диазометан бириктириб ва дикетонларга гидразин таъсир эттириб олинади.

Бу усул билан проф. А.Г. Махсумов ва унинг мактабининг олимлари пиразолнинг 100 дан ортиқ янги ҳосилаларини синтез қилиб олдилар ва уларнинг физиологик фаоллигини ўргандилар.


А

цетилацетонга гидразин билан таъсир эттирилганда 3,5-диметилпиразол ҳосил бўлади:
Пиразол 1700Сда суюқланадиган коисталл модда. Унинг ҳосилалари дори-дармонлар ва бўягичлар ишлаб чиқаришда кенг ишлатилади.
Кимёвий ҳусусиятлари. 1. Пиразол асос ҳусусиятига эга. У оксидловчилар, кислота ва ишқорлар таъсирига чидамли.
2

. Пиразол пирролдан фарқ қилиб, осон нитроланади ва сульфоланади. Бунда ўринбосарлар 4-ҳолатдаги водород билан алмашинадилар:

4-аминопиразол анилин каби диазотирлаш, диазоқўшиш каби реакцияларга кириша олади.


3. Пиразол натрийнинг спирт билан аралашмаси ёрдамида қайтарилганда пирозолни ҳосил қилади. Пиразол катталитик қайтарилганда пираъзолидин ҳосил бўлади:


Пираъзолиннинг асосли хоссаси пиразолга қараганда кучли бўлиб, осон оксидланади.


Пиразолон ва унинг ҳосилалари


П

ираъзолиннинг муҳим ҳосилаларидан бири пиразолон ҳисобланади.

пиразолон


Пиразолоннинг ҳосилалари -кетокислота эфирларига алмашинган гидразинлар билан таъсир этиб ёки гидразин бириктириб олинади.
1

. 1883 йилда Кнорр фенилгидразинни ацетосирка эфири билан таъсири натижасида 1-фенил-3-метилпиразолон-5 ҳосил бўлишини кашф этди:
2

. Дикетенга фенилгидразин бирикканда ҳам юқоридаги бирикмалар ҳосил бўлади:

1


-фенил-3-метилпиразолон-5 уч хил таутомер шаклда мавжуд бўлиши мумкин:

1


-фенил-3-метилпиразолон-5-ни метил йиодид билан алкиллаб антипирин (1-фенил-2,3-диметил-пиразолон-5) ҳосил қилади:
Б

у реакция орқали III таутомер шаклнинг мавжудлиги исботланади.
Антипирин – ҳароратни пасайтирувчи восита сифатида маълум. Аччиқ таъмга эга, сувда яхши эрийди. Антипирин биополяр кўринишида мавжуд бўлади:
А

мидопирин (пирамидон) – 4-диметиламиноантипирин ҳароратни пасайтириш билан бирга антиневралогик ҳусусиятга эга бўлган муҳим дори. Уни ҳосил қилиш учун антипирин нитрит кислота ёрдамида 4-нирозоантипиринга айлантирилади. Ҳосил бўлган 4-нитрозоантипиринни дастлаб қайтариб, сўнгра алкиллаб пирамидон олинади.

И

мидазол.
Имидазол – пиразолнинг изомери бўлиб, 900С да суюқланади, 2560Сда қайнайди. Уни глиоксаль, аммиак ва формальдегиддан олинади:

Имидазолнинг ҳосилалари юқоридаги усул орқали ҳосил қилинадилар. Имидазолнинг асосли хоссаси пиразолникига нисбатан деярли беш маротаба кучли (имидазолнинг асосли доимийлиги 1,2*10-7, пиразолники эса 3,4*10-18).


И

мидазол ҳалқаси гистидин, гисталин каби аминокислоталар пилокарлин каби алкалоидлар таркибига киради.


Тиазол. Тиазол 1170С да қайнайдиган суюқлик, табиатда эркин ҳолда топилган эмас. Аммо тиазол ҳалқаси кўпчилик табиий бирикмалар таркибида учрайди.
Дори-дармоннинг парчаланиши натижасида тиазол ҳосил бўлади. Пенциллин тиаъзолидиннинг ҳосиласи ҳисобланади. Тиазолнинг ҳосилалари қатор тиббий дорилар гуруҳини ташкил этади.
Т

иазолларни тиоамидлар ва хлоркетонларнинг ўзаро таъсири натижасида ҳосил қилиш мумкин:
А

гар бу жараёнда тиоформамид ва хлорсирка альдегид ишлатилса, у ҳолда тиазол ҳосил бўлади:
П

енциллин
тиазолнинг ҳосилаларидан ҳисобланади. У дастлаб 1871 йилда А.В. Манасеин томонидан моғор таркибидан ажратиб олинган. Пенцилиннинг 100 дан ортиқ турлари маълум бўлиб, унинг тузилиши қуйидагичадир:
Пенциллинлар асосан R-нинг тузилиши билан фарқ қиладилар. Агар R-CH2-C6H5 бўлса, G пенцилин (бензилпеницилин) деб, R=-СН2ОС6Н5 - V-пеницилин (феноксиметилпеницилин) деб, СН26Н4ОН бўлса, n-оксибензилопеницилин деб ва х.к. аталади.



Download 3,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish