Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

бурмаси ўртасидан 
ўтади (8-расм, 
в). 
Тизза харакатини аниқлашда бурчак 
ўлчагич шарнирини тизза ташқи томони оралиғи устига қўйилади. Тизза 
бўғимининг хамма холатларида хам унинг оралиги тизза қопқоғининг пастки 
кугбига тўрри келади. Бурчак ўлчагичнинг битта бранши болдир бўйлаб, 
иккинчись сон ўки бўйлаб кўйилади. 
Болдир-панжа бўғимида букиш ва ёзиш харакатлар хажмини аниқлашда 
бурчак ўлчагич шарнири ички тўпиққа қўйилади, шунда битта бранши 
болдир ўқи бўйлаб, иккинчиси оёқ-панжа ички четига қўйилади. 
Текшириладиган бўғимда фаол ва пассив харакатлар амплитудасини 
таққослаб ва олинган натижани умуман соғлом
одамнинг жинсига, ёшига 
қараб аниқланган нормал харакат амплитудаси билан солишти-рилгач, 
харакатлар хажмининг нечоғлик бузилганлиги аниқланади. Фаол 
харакатларнинг чегараланганлиги аниқлангач, олинган натижалар пассив 
харакатлар табиати билан солиштирилади. Пассив харакатда бўғимдаги 
харакатларнинг чегараланганлиги контрактура дейилади. Табиати бўйича 
чегараланиш ёзилган, яқинлашган, узоқлашган бўлиши мумкин. Этиологик 
омил бўйича контрактуралар миоген, невроген, артроген ва десмоген бўлади. 
Дистрофик жараёнларнинг пардада (капсулада) ва ишқаланувчи бўғим 
юзаларида чуқур ривожланиши бўғим харакатининг чегара- 


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
29 
8-расм. Чаноқ-сон бўғими харакатини ўлчаш. 
ланиши, унинг харакатининг бутунлай йўқлигига олиб келиши мумкин. 
Бўғимда юз берган бундай холатни анкилоз деб аталади. Турлари бўйича 
суяк анкилози, бунда бўғим юзалари битиб кетади ва фиброз анкилоз, бунда 
бўғимда фаол харакатлар тўлик йўқолади. Аммо текшириш жараёнида 
пассив харакат қилинганда оғриқнинг пайдо бўлиши унда маълум даражада, 
жуда оз бўлса-да, харакат борли-гидан дарак беради. Фиброз анкилозда бўғимлар 
юзасида суякли битиш бўлмайди ва бўғимлар юзаси фиброз-чандиқлар 
воситасида махкам ушланиб турган бўлади. Оёқ ёки қўлнинг жарохатланган 
сегменти буқилган, ёзилган, танага яқинлашган, танадан узоқлашган, ташқари 
ёки ичкари ротация холатларида бўлиши мумкин. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish