Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet215/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   211   212   213   214   215   216   217   218   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ф а л а н г а л а р и н и н г
синиши. Кўпрок учрайди. 
Травма механизми бевосита бўлади. 
Клиника. Бармоқда харакат вактида кучаядиган оғриқ„ бармоқ. 
фалангасида шиш ва шаклининг ўзгариши бўлади, пайпаслаш оғриқ. беради. 
Бўлакларнинг сурилиши кам учрайди, бундай холларда бўлакларни репозиция 
қилиш талаб этилади. Даволаш иммобилизацияси боланинг ёшига ва сурилган 
бў'лаклар борлигига кўра гипсли боғлам билан 7-12 кунга амалга оширилади. 


б о б. СОН СУЯГИНИНГ СИНИШЛАРИ СОН СУЯГИ ЛР 
ОКС ИМ АЛ БЎЛИМИНИНГ СИНИШИ
Соннинг проксимал бўлими алохида анатомик-физиологик шароитларда 
жойлашган: 
1.
Соннинг 
бўйни 
суяк 
усги 
пардаси 
билан 
копланмаган; 
тунга карамасдан буйинни куст 
соҳасида суяк усти пардаси 
ривожланган. 
2.
Сон-чаноқ 
бўғимининг 
капсуласи 
сонга 
бўйнининг 
асосида, 
кўстлараро чизикдан бир оз проксимал жойлашган. Шундай қилиб. 


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
251 
сон суяганингбоши ва бўйнинингасосий қисми сон-чанок;бўғимининг ичида 
жойлашган. 
3.
Соннинг бўйни ва бошчаси учта артериядан кон билан 
таъминланади: а) юмалок бойлам артериясидан (кагта ёшда бу артерия
одатда, облитерацияга учрайди); б) капсула ёпишган жойдан бўйинга 
кирадиган артериялардан. Бу томирларнинг бир қисми синовиал парда 
остидан бўйин бўйлаб бориб, суякнинг тоғайга ўтиш жойида сон 
суяги бошига киради; в) кўстлараро соҳада суякка кирадиган 
артериялардан. Шундай қилиб, бўғими капсуласи ёпишган жойдан 
СИНИҚ.ЧИЗИРИ канча проксимал жойлашган бўлса, сон суяги бошининг 
кон билан таъминлаши шунча ёмон бўлади. Кўстлар сохаси эса шу 
жойга ёпишган мушаклардан кирадиган артериялар хисобига доимо 
кон билан яхши таъминланади. 
4.
Соннинг бўйни ва диафизи ўкларидан хосил бўлган бўйин- 
диафиз бурчаги ўртача 127° ни ташкил этади (115° дан 135° гача). 
Ушбу бурчак канчалик кичик бўлса, бўйинга шунчалик кўп оғирлик 
тушади ва бунинг эвазига бўйиннинг синиши осонлашади. Бўйин- 
диафш бурчагининг катта ёшда кичрайиб кетиши шу ёшда соннинг 
бўйнидан кўп синиши омилларидан бўлиб хисобланади. 
Агар синиқ. юзаси чаноқ-сон бўғими капсуласи ёпишган жойдан 
проксимал жойлашган бўлса, бундам синишлар медиал ёки бўйин 
синишлари деб аталади. Синиш 

чизигининг каердан ўтганлигига караб капитал 
(каллачанинг 
синиши), 
субкапитал 
(каллачанинг асосидан синиши), трансцервикал 
(бўйин бўйлаб) медиал синишлар тафовут қилинади 
(159-расм). Бу синишлар ҳаммаси бўғим ичи 
синишларига киради, лекин проксимал суяк 
бўлагининг қон билан таъминла-ниши 
\ар 
хил 
холатда бўлади, чунончи, капитал ва субкапитал 
синишларда 
сон 
каллачасинингкрн 
билан 
таъминланиши бутунлай бузилади, чунки у 
аваскуляр шароитда қолади. Трансцервикал си-
нишларда проксимал бўлагининг кон билан 
таъминланиши қисман сақланган бўлади, синиш 
чизиги 
бўйиннинг 
асосига 
канчаликякдн 
жойлашган бўлса, қон билан таъминланиш 
шунчалик кўпрок сақланиб колади. Бўйин-диафиз 
бурчагининг деформациясига караб медиал 
синишларни куйидаги турлари тафовут қилинади: 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   211   212   213   214   215   216   217   218   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish