Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet216/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
252 
1.
Валыус синиш. Бу холатда бўйин-диафиз бурчаги катталашган 
бўлади, одатда, бундам синих, ларчалари бир-бирига кадалган бўлади. 
2.
Варус синиш. Бу долатда бўйин-диафиз бурчаги кичрайган 
бўлади, одатда синих, парчалари силжиган бўлади (160-расм). 
Агар синиш юзаси бўғим капсуласининг бўйнига ёпишган жойидан дистал 
жойлашган бўлса, бундай синишлар 
латерая 
ёки 
кўстдаги 
синишлар деб 
аталади. Бундай синишлар, яъни синиш юзаси ичкари юқоридан пастки 
ташқарига ёки кўстлар орасидан кирган бўлса, кўстлар сол;асидан 
синишлар, агар синиш юзаси иккала кўстни бирикгирувчи чизик бўйлаб 
кетган бўлса, кўстлараро синиш деб аталади. Кўстлараро синишлар, кўпинча, 
майдаланиб синиш тоифасига киради ва бундай холларда кичик кўстнинг 
кўчиб кетиши кузатилади. Бундай синишда суяк парчаларининг бир-
бирига кириб кетиши ва кириб кетмаслиги билан содир бўлиши мумкин. 
Хар икхала, медиал ва лагерал синишлар катта ёшдаги одамларда учрайди ва 
кўпинча катта кўстга оғирлик тушиши (йиқилиш) натижасида содир 
бўлади. Бу долларда шшсастланиш кучи катта бўлмаслига мумкин, чунки 
карияларда суяк остеопорозга учраган бўлади. 
Т а ш х и с. Сон суяги бўйнидан синганда оррик тинч турган холатда 
унчаликкучлибўлмайди, оррик човсодасидажойлашади. Бўғимда ҳаракат 
қилганда окрик кучаяди. Чов ва куст сохаларида қонталаш бўлиши медиал 
синидшарда бир неча кундан кейин содир бўлади. 
Сон суяги бўйнидан синганда куйидаги симлтомлар характерлидир: 
Оёцнинг ташцари ротацияси. 
Бу симптом оёқнинг гашкарига буралиб 
колиши ва панжа ташки кирраси горизонтал холатда ётиши билан 
белгиланади (16]-расм). 
Оёқнинг ичкари ротацияси. 
Шикастланган томонда бемор оёгини 
ичкарига бура олмайди. Оёқнинг ташкарига ротацияси физиологик бўлиши 
мумкин, лекин бемор ичкарига фаол ротация кила олмаса, бу холат 
оёқнинг синганлигидан далолат беради. 
Катта кўстга босилганда огриц пайдо бўлиши. 
Ёзилган оёқнинг говонига 
ёки катта куст соҳасига урилганда оғриқ. сезилади ва кучаяди. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish