Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet174/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
205 
сатхига қаттиқ пахта- докадан тайёрланган лелотлар кўйилади. 
Иммобилизацияни 10-12 хафта давом этгирилади. Мехнат крбилияти 12-14 
хафта ўггач тикланади. 
Бўлакларнинг репозицияси натижа бермаса, улар иккиламчи сурилса, бу 
жаррохлик усулини ўгказишга кўрсат-ма хисобланади: металл пластина билан 
экстрамедулляр остеосинтез ёки металл стержен ёки кегайлар билан 
интрамедулляр остеосинтез қилинади. Билак суягининг учдан бир пастки қисмм 
чекланган синганда очиқ репозициядан кейин унинг бўлаклари яхши 
ушланиб туради ва баъзан жаррохлик фиксациясини талаб килмайди. 
Жаррохлик усули гапсли борлам қўйиш билан якунланади. 
БИЛАК ИККАЛА СУЯГИНИНГ СИНИШИ 
128-расм. Билак суягининг синишида бўлакларнинг силжишига олиб келувчи 
билак мушаклари. 
1 — елканинг икки бошли мушаги; 2 — қисқа супинатор; 3 — юмшок пронатор;
4 — тўртбурчак пронатор; билак суягининг синиш даражаси:
1 — юқори учдан бир қисмида; II — ўрта учдан бир қисмида; III - пастки учдан бир қисмида. 
Билак суякларининг диафизар синишлари хамма кул суяклари 
синишларининг 53% ини ташкил килади, шикастнинг тўғридан-тўғри ва 
билвосита механизмида рўй бериши мумкин. Бошқа жойлардаги 
синишлардан фарқли равишда билак иккала суягининг диафизар синишлари 
учун суяклараро мембрананинг тортилиши хисо-бига билак ва тирсак 
суякларининг яқинлашиши хос. Худди шундай сурилиш ва уни бартараф 
қилишнинг кдйинлиги даволаш усулини танлашда катта аҳамиятга эга (128-
расм). 
Ташхис. Беморқўлиниавайлайдиганхолатда тутади: шикастланган қўл 
танага соғлом қўл билан фиксацияланган. Деформация даражаси 
бўлакларнинг характерига ва кандай сурилганлигига боғлиқ.. Бўлаклар 
сурилганда шикастланган билак 
СОРЛОМ 
билакдан кискарок бўлади. Пайпаслаб 
кўрилганда бутун билак бўйлаб оғриқ.аниқланиб, синган жойда кескин 
кучаяди. Оррик ўк бўйича оғирлик тушганда ва билак синишдан узоқда 
кисилганда пайдо бўлади, синган жойда бўлаклар ҳаракати кайд этилади, 
уларнинг крепитацияси хам бўлиши мумкин. Билак функцияси кескин 
бузилган. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish