Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet172/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
203 
трансартикуляр фиксация қилинади. Агар билак суяга бошчаси жойига 
тушмаса, уни олиб ташланади. Бошча, шунингдек майдаланган синишда ва 
унинг бўғим қисмидан 1/3 улуши сурилган бошча синишида хам олиб 
ташланади. Жаррохлик усулидан сўнг билакнинг пронация билан супинация 
орасидаги ўрта холати тирсак бўғими 90°гача буқилиб, 10-15 кунга гипсли 
боғлам кўйилади. Сўнгра бўғимда аста-секин харакатлар филина бошланади. 
1,5-2 ой ўтгач тикланади. 
ТИРСАК СУЯГИНИНГ ЧЕКЛАНГАН СИНИШИ 
Тирсак суяги диафизининг синишлари, кўпинча, бевосита шикаст 
таъсиридан рўй беради. Тирсак суякнинг чегараланган синишида суяк 
бўлаклари аксарият энига сурилиши мумкин. Шикастланмаган билак 
суягининг шинага ўхшаш крбилияти туфайли синган тирсак бўлак-
ларинингузунасига сурилиши кузатилмайди. 
Тирсак суягининг чегараланган синиши хар кандай сатхида, лекин кўпрок 
унинг дистал бўлимида рўй бериши мумкин. 
Т а ш х и с. Синган жой кўздан кечирилганда деформация ва юмшоқ 
тўкдшаларнинг шишганлиги аниқланади. Тирсак суяги пайпаслаб 
кўрилганда синган жойда махаллий оғриқ., тирсак суяги четида 
узлуксизликнинг бузилиши, бўлакларнинг нормал бўлмаган харакати 
аниқланади. Билак суякларини яқинлаштирадиган юк (ён томонлардан 
босилиши) синган жойда оғриқ.кучайишига олиб келади. Тирсак бўғимидаги 
букиш ва ёзиш актив хдракатлари, билак пронацияси ва супинацияси 
кичикрокх.ажмда сақланиши мумкин. Икки проекциядаги билак-кафт ва 
тирсак бўшмларини қамраб олган рентгенограммалар клиник ташхисни, синиш 
ва бўлакларнинг сурилиш характерини аниқлашга имкон беради. 
Д а в о л а ш. Тирсак суяги диафизи бўлакларининг сурилган ёки 
сурилмаган хацда суяк диаметрининг купи билан ярмигача чегараланган 
синишида бармоқлар асосидан елканинг учдан бир юқори қисмига гипсли 
боғлам кўйилади. Тирсак бўғимида 90°гача буқилган билак пронация билан 
супинация орасида ўрта холатда фиксация қилинади. 12-14 ҳафта мобайнида 
иммобилизация қилинади. 
Тирсак суяги диафизининг бурчак остида олдинга ва ичкарига (билак 
суяги томон) бўлаклари сурилган синиши бўлса, кунт билан репозиция 
қилиш зарур. Бўлаклар сурилишини қўл репозиция орқали тўғрилаш мумкин, 
бирок шу мақсадда дистракция аппаратидан фойдаланган яхши. 
Репозициядан кейин кафт-бармоқ.бўғимларидан то елканинг учдан бир 
юқори кисимгача гипсли боғлам кўйилади. Иммобилизация 12-14 хафта 
давом этади. Мехнат кобилияти 16-18 х.афта ўтгач тикланади. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish