Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet176/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
207 
Билак суяклари остеосин-тезини 
жарроэугак усулида бажаришдан сўнг 
90° бурчак остида тирсак бўғимида 
букил-ган қўлга кафт-бармоқ, бирик-
маларидан то елканинг учдан бир 
юқори 
қисмигача 
гипсли 
боғлам 
кўйилади. Иммобилизация 10-12 ҳафта 
давом 
эгти-рилади. 
Консолидация 
секин кечиши сабабли бу муддат 
узайтирилиши мумкин. 4-6 Хафта 
ўггач, 
тирсак 
бўғимидан 
гипсли 
борламни ечиб, унда ҳаракатлар 
қилишга шароит яратиш мумкин. ЛФК 
чегара-ланган бўлиши керак Мехнат 
кобилияти 14-18 ҳафтадан кейин 
тикланади. 
ТИРСАК СУЯГТТГ БИЛАК СУЯК БОШЧАСИНИНГ 
ЧИҚИШИ БИЛАН СИНИШИ 
Қўлга таяниб ерга йиқилганда, йикилаётганда билак билан каттик нарсага 
урилганда, 90° бурчак остида буқилган билак билан олдинга ва юқорига 
кўтарилган таёк зарбини кайтарганда унинг учдан бир ўрта ва юқори қисми 
чегарасида ёки юқори учдан бир қисмида тирсак суяги билак суяги 
бошчасининг чиқиши билан бирга синади. Тирсак 


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
208 
суягининг билак суяги бошчасининг чиқиши билан бирга синиши буқилган 
ва ёзилган турларга бўлинади (130-расм). 
Буқилган ҳолатда синишда билак суяги бошчаси олдинга, тирсак суяги 
бўлаклари эса орқага силжийди. Олдинги томонга очиқбурчак хосил бўлади. 
Монтеджи буқилган синиши кўп учрайди. Ёзилган турда билак суяги бошчаси 
х.алкасимон бойлам узилгандан кейин орқага ва ташқарига чикдди, тирсак 
суяк бўлаклари олдинга сурилиб, орқага очиқ бурчак ҳосил килади. 
Т а ш х и с. Кўздан кечирилганда кулнинг шу шикаст учун хос 
деформацияси кайд қилинади: тирсак суяги томонидан чукурча, билак суяги 
томонидан шиш кўринади. Билак қисқарган. Пайпаслаб кўрилганда тирсак 
суяги текислигининг бузилганлиги ва бўлакла-рининг сурилганлиги, 
шунингдек билак суяги бошчасининг чикканлиги аниқланади. Деформация 
бўлган жойларда пайпаслаш махаллий оғриқха ва босилганда оғриқнинг 
кучайишига сабаб бўлади. Актив харакатлар қилиб бўлмайди. Пассив 
буқилганда окрик ва пружинасимон каршилик сезилади. Неврологак текшириш 
билак нерви ёки унинг тармоклари шикастланганини ўз вактида аниқлашга 
имкон беради. Билакнинг икки проекцияда билак ва тирсак бўримларини, 
албатта, қамраб олган рентгенографияси шикастланиш характери ва 
бўлакларнинг сурилиш даражасини аниқлаштиради. 
Д а в о л а ш. Монтеджи синишининг буқилган турида тирсак суяги 
бўлакларини анча яхши репозиция қилишга муваффак бўлинади. Репозицияни 
суяк ичи оркали, ўтказувчи ёки умумий оғриқсизлантириш остида 
ўтказилади. Бўлакларни жаррох; иккита ёрдамчиси билан бирга жойига 
солади. Бемор столга ёткизилади. Ёрдамчилардан бири бармоқлардан тортади, 
елкадан эса карама-карши томонга тортади. Тирсак суяги бўлакларини аниқ, 
репозиция қилиш учун қўл ёзилган холатда бўлиши керак Жаррох. бир қўли 
билан билак суяги бошчасини оркадан олдинга ва юқоридан пастга тортади, 
бошқа кули билан эса тирсак чукурчаси соҳасини карши куч билан босади. 
Билак суяги бошчаси одатда «шик» этиб осонликча жойига тушади. Чўзишни 
давом эттириб, дистал бўлак орқадан олдинга йўналиш бўйича босилиб, 
тирсак суягининг бўлаклари репозиция қилинади. Билакка супинация холати 
берилади. Қўл гипели боғлам билан (қўл ёзилган ва билак супинация 
холатида) кафт-бармоқ. бўғимларидан то қўлтик чукурчасигача фиксация 
қилинади. 2-3-кундан бошлаб бармоқлар ва елка бўғими учун актив харакатлар 
тайинланади. Ёзилган контрактурани профилактика кдпиш мақсадида 4 х.афта 
ўтгач, билакни 2-3 босқичда тўкри бурчакка буқилган холатга ўтказиш 
мақсадга мувофиқ.. Беморни бутун иммобилизация муддати мобайнида бир 
маромда мушакларини кискартиришига ўргатиш зарур, буни 6-8 хафта амалга 
оширилади. ЛФК физиотерапия тайинланади. Мехнат кобилияти 8-10 хафтадан 
кейин тикланади. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish