Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат аграр университети агрокимё ватупроқшунослик кафедраси



Download 2,66 Mb.
bet84/153
Sana21.04.2022
Hajmi2,66 Mb.
#571385
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   153
Bog'liq
2012янгичаишчи касбмажмуа (1)

Тупроқларни хлорли шўрланиш вилояти - бу шўрланиш Туркманистон жануби-гарбий-щсми, Каспий буйи киради.

  • Тупроқларнинг еульфат-хлорли шўрланиш вилояти - Амударё, Сирдарё, Вахш, Мургоб ва Тажанг водийлари киради.

  • Тупроқларнинг хлор-еульфатли шўрланиш вилояти - Қозогистон Чўллари, Фарғона водийси, Зарафшон ва Амударё водийлари киради.

    '4. Тупроқларнинг еульфат-еодали щррлаииш вилоятига - Евроланинг дашт қисм лари, Волга дарёсининг ўрта щсми, гарбий -Сибирь киради. булардан таищари, тузларнинг таркиби шўрланган тупроқларнинг морфологик белгиларига қараб %ам булинади: қат%оло%ли, майии, қащалоқли-майин, хул ва г,ора шўрхокларга булинади.
    1-жадвал

    Тупроқнинг шўрланиш даражаси

    Шўрланиш типи, қурук қолдиқ

    сода- хлоридли

    Содасульфатли

    сульфат- хлоридли

    хлорид- сульфатли

    Хлоридли

    сульфатли

    1.Щурланмаган

    <0,15

    <0,15

    < 0,2

    <0,25

    <0,15

    <0,1

    2. Кучсиз шўр­ланган

    0,15-0,25

    0,15-0,25

    0,2-0,3

    0,25-0,4

    0,15-0,3

    0,3- 0,6

    3. Ўртача шўрланган

    0,25-0,4

    0,3-0,5

    0,3-0,6

    0,4-0,7

    0,3-0,5

    0,6- 1,0

    4. Кучли шўрланган

    0,4-0,6

    0,5-0,7

    0,6-1,0

    0,7-1,2

    0,5-0,8

    1,0- 2,0

    5. Шўрхоклар

    .>0,6

    > 0,7

    >1,0

    >1,2

    >0,8

    >2,0

    Шўрланган тупроқларда чишлок хўжалик экинлари ҳосилдорлиги, сифата ксекин камаяди ва ёмонлашади. Кучли шўрланган ерларда Ўсимликлар ўсмай, нобуд бўлади.
    Шўрланган тунроқлар мелиорацияси - биринчи навбатда сувлардан туғри фойдаланиш, зовур ва коллекторларнинг ишини яхшилаш, доимий сизот сувлари оҳиб туриши керак, тунровдаги зарарли тузларни ювиш, нахта-дон-беда алмашлаб экипши жорий килиш, органик ва минерал угитлардан оқилона фойдаланиш, далалар атрофига ихота дарахтзорлар барпо қилиш - бу тупроқдан сувнинг бугланишини секинлаштиради, натижада шўрланиш камаяди.
    4. Шўртоблар ва шўртобли тупроқлар асосан каштан тупроқлар зонасида кенг тарқалган, у мумий майдони МДХ жумхуриятларида 40 млн.гектрга яҳин. Шўртоблар деб иллювиал қатламининг таркибида кун миқдорда сингдирилган Na катиони, баъзан Mg сақловчи тунровдарга айтилади. Шўртобларни, шўрхоклардан фарқи - шўртобларда сувда тез эрийдиган тузлар, шўрхоклардек тупроҳ уетки қатламида эмас, балки бироз чуқурроқда сақланган бўлади. Шўртобларни келиб чиқиши 1$грисида бир канча назариялар мавжуд. Акадсмик К.К.Гедройц шўртобларни келиб чиҳншини, шўрхоклардан натрий тузларини ювилишидан найдо бўлганлигини тасдвдлайди; яъни натрийяи тузларни кун савдайдиган тупроқларда натрий сингдирувчи комплексдаги кальқий ва магнийни аста-секин сиқиб чиқаради. К.Гедройц бу жараённи узининг кўп йиллик экепериментлари асосида тасдивдаган. Акадсмик К.Гедройц таълимотига кўра шўрхокларни - шўртобларга айланиши, барча тузларни 70% дан купроги натрий ташкил чилганда руй беришлигини ҳам курсатган. В.Р.Вильяме шўртобларнинг пайдо бўлишида асосан биологик назарияга асоеланган, яъни тупроадаги натрий тузларининг асосий манбаи
    тувок, шўра, кермек ва бошқагалофитли Ўсимликлар хисоблаб, бу Ўсимликлар парчаланиб, кўп миқдорда тузлар, шу жумладан еода ҳосил бўлишини курса гган сувда оеон эрийдиган тузларнинг купайиши сингдирувчи комплекснинг натрий билан туйинишига олиб келади ва натижада шўртобланмаган тупроқ аста-секин шўртобга айланишнни тасдиклаган.
    В.А.Ковдани фикрича шўртоб тупроқлар ҳосил булищида шўрхок боекичнни утмасдан ҳам пайдо бўлишини исботлаган. Унинг фикрича тупроқ эритмасида еода бўлишлиги, айрим вактларда эрнтмада еода кам миқдорда бўлса ҳам сингдирувчи комплекс натрий билан туйинишига боғликлягини курсатган. Самаркандлик олимлар проф. Ку гучков, П.Узоковлар суғориладиган тупроқларда сингдириш комқлексидаги магний катионини таъсирида тупроқ зичлиги ва ишкорийлиги кутарялиб коллонд заррачаларни пасткн қатламга силжиши еодир бўлиши ва натижада пастки шўртобли қатлам ҳосил бўлишлигини аниқлашган. Бундай тупроқларнинг сув-физик хоссалари ёмонлашган:


                    1. Download 2,66 Mb.

                      Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   153




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish