Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт


-жадвал Нархнинг таклифга таъсири



Download 2,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/50
Sana25.03.2022
Hajmi2,16 Mb.
#509893
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   50
Bog'liq
Маркетинг тадкикотлари

11-жадвал
Нархнинг таклифга таъсири
Кўйлак 
нархи, сўм
Якка
таклиф
миқдори,
дона
Ж ами
таклиф
миқдори,
дона
Ж ами
таклиф
қиймати,
сўм
100
1
1000
100.00
200
2
2000
400.00
300
4
4000
1.200.000
400
6
6000
2.400.000
500
8
8000
4.000.000
Таклиф 
қонуни 
нархи 
билан 
товар 
таклифи 
ўртасидаги 
алоқадорликни 
кўрсатади, 
бу 
богланиш 
таклифнинг эластиклигида ифдаланади:
Таклифнинг ўзгариш и кўпгина омилларга боглиқ.


Таклиф эластиклиги коэффициентини кисоблаш учун 
таклиф ва нарх ўзгариш лари таққосланади.
Т ф (% , таклиф нинг ўзгариши)
Э=
V( % , нархнинг ўзгариш и)
Агар 
таклифнинг 
ўзгариш
дараж аси 
нархнинг 
ўзгариш дараж асидан юқори бўлса, 
таклиф эластик 
бўлади. Бунда эластиклик коэф фициента Эк > 1.
Хулоса
О либ борилган маркетинг тадқиқотлари 
шуни 
кўрсатадики 
Узбекистонда 
корхоналар, 
фирмалар 
ва 
таш килотлар фаолиятида маркетингдан фойдаланишнинг 
кенг имкониятлари мавжутдир. Бу нарса иқтисодиётда 
тақчиллик ҳукм сураётган шароитда маркетингни қўллаш
мумкин эмас деган баъзи иқтисодчилар фикрига зиддир. 
Улар фикрича бозордаги тақчиллик шароитида бозорни 
тадқиқ қилиш , сегментлаш, бозор сигимини аниқлаш ўз 
маъносини йўқотар ва товар ш уларсиз ҳам ўз истеъмол- 
чисини топар эмиш.
Бизнинг ф икримизча, эса аксинча, айнан шу бозор 
иқтисодиётига ўтиш товар тақчиллиги шароитида, рес­
публика иқтисодиёти маркетинг тадқиқоти хизматларига 
муҳтождир Бу куйидаги сабаблар билан изохланади:

классик маркетинг маҳсулотни кўплаб, мўл-кўл, 
харид қилиш қувватидан ортиқ дараж ада ишлаб чиқариш
заминида, таклифнинг талабдан устунлиги шароитида 
пайдо бўлган. Ҳаттоки муаммога юзаки ёндашилганда 
ҳам, шуни таъкидлаш лозимки, ҳар качон ва ҳар вақт, 
ҳар қандай иқтисодиётнинг ижтимоий-иқтисодий тарки- 
бида айрим товар турларини миқдорининг ўсиш динами- 
каси айрим сабабларга кўра уларга бўлган талабдан 
юқори бўлиши мумкин. М асалан, бугунги кунда респуб­
лика қиш лоқ хўж алик корхоналари кўп турдаги машина, 
асбоб-ускуна ва техникалар (пахта териш маш иналари, 
кўрак терадиган агрегатлар, тракторларнинг баъзи турла-
144


ри), минерал ўғитлар ва заҳарли химикатларни сотиб 
олишни рад этаяптилар. Б у ҳо л наф ақат хўж аликларнинг 
сотиб олиш қувватини пасайганлиги, балки мажбурий 
техник 
қуролланиш
даврида 
улар 
бу 
товарларга 
тўйинганлиги билан кам изохланади. Ш унинг учун талаб 
ва таклифни мувофиқлаш тириш ю засидан доимий марке­
тинг изланиш лари олиб бориш талаб қилинади.
М аркетинг тадқиқотлари фирмага товарларни сама- 
рали сотиш, юқори фойда олиш, яъни иш лаб чиқариш
ҳаж мини ошириш, маҳсулот сифатини яхш илаш , асосий 
ишлаб чиқариш ва айланма фондлардан фойдаланишни 
яхш илаш мақсадида пайдо булган ва хизм ат қилади. 
М аркетинг тадқиқотлари иш лаб чиқариш ҳаж м ини оши­
риш 
йўлларини 
аниқлаш га, 
бозордаги 
товар 
тақчиллигини тугатиш учун қўш имча манбалар топиш ва 
ресурсларни кенгайтириш га ёрдам қилади. М асалан, мар­
кетинг тадқиқотлари шуни кўрсатадики, республикамиз 
регионал 
ш ароитида 
сувни, 
энергияни 
кўп 
талаб 
қилмайдиган, лекин меҳнатни кўп талаб қиладиган ишлаб 
чиқариш
тармоқларини 
яратиш
ва 
ривож лантириш
кўпроқ самаралидир. М аркетингнинг оддий қоидаларига 
амал қилиш , яъни товар савдосининг моҳияти шундаки, 
м аҳсулот етказиб берувчилар истеъмолчиларга асосий 
м аҳсулот 
билан 
бирга 
бутловчи 
ва 
қўш имча 
маҳсулотларни ҳам таклиф қилади. М асалан, маш ҳур не- 
мис фирмаси «Саламандра» пойаф зал билан бирга унга 
керакли ш етка, крем ва бош қа воситаларни, А мерика 
фирмаси «Катерпиллер» қиш лоқ х ўж али к тракторлари 
билан прицеплар ва осма асбоблар тўпламини, «Минольт» 
фирмаси фотоапп!аратлар билан бирга фото қоғозлар ва 
алмаш тириш воситаларини ҳам таклиф қилмоқда. Бу 
таж рибадан фойдаланиш республикадаги товарлар ассор- 
тиментини кенгайтириш , маш ина, 
асбоб-ускуналар ва 
бошқа товарлар комплектлигини таъм инлаш имконини 
беради. 
Бутун ж аҳонга маш ҳур Япония компанияси 
«Тойота»нинг иш лаб чиқариш , сотиш ва таъминотни таш ­
кил 
қилиш нинг 
«Канбай» 
тизимидан 
фойдаланиш
145


мақсадга мувофиқдир. Бу тизимнинг моҳияти шундаки, 
сугурта заҳираларисиз (биринчи дараж али фирмалар 
учун умуман заҳираларнинг кераги йўқ деб ҳисобланади) 
тез ўзгартириш мумкин бўлган ва узлуксиз иш лаб 
чиқариш ж араёнини таш кил қилиш дан иборатдир. Бу 
ж араён бошидан охиригача бозор талабларига ва йигиш 
линиялари талабга асосан таш кил қилинган.
80-йилларда Гарб компаниялари 
амалиётида ис- 
теъмолчиларга 3-5 сутка оралиғида эҳтиёт қисмлари ет- 
казиб бериш норма тусига кирди. Англия компанияси 
«Ленд равер» (юқори ўтиш қобилиятига эга автомобил- 
лар), Япония фирмаси «Хонда» (енгил автомобиллар ва 
мотоцикллар), АҚШ компанияси ЭҲМ (ҳисоблаш техни- 
каси) ер ш арининг исталган ж ойига эҳти ёт қисмини ет- 
казиб бериш ва сервис хизматини истеъмолчи сўрови 
тушгандан 24 соат оралиғида амалга оширишни кафолат- 
лайди.
Иқтисодий инқирозлар доимий эмаслигини, улар 
ўткинчи бўлишини ҳисобга олиш керак. Ҳозирги вақтда 
республикада ҳақи қи й бозорни, турли тадбиркорлик ва 
мулкчилик 
ш аклларини 
таркиб 
топтириш 
ва 
янги 
иқтисодий ўсиш дараж асига кўтариш ж араёни бормоқда. 
Бир вақтнинг ўзида тадбиркорлар ва бизнесменлар шакл- 
ланиши амалга ошмоқда.
М аркетинг 

Download 2,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish