Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт


- жадвал. * Ю лдуз * тикувчилик ишлаб чиқариш бирлашма



Download 2,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/50
Sana25.03.2022
Hajmi2,16 Mb.
#509893
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   50
Bog'liq
Маркетинг тадкикотлари

8 - жадвал.
* Ю лдуз * тикувчилик ишлаб чиқариш бирлашма
сининг 1998 йил I кварталидаги баланс фойдасининг
бажарилиши тўгрисида маълум от (минг сўм ҳисобида)
Кўрсаткичлар
Режа
буйича
Ҳакиқат
да
Фарқи
минг
сўм
£оиз
цисобида
1. Товар маҳсулотни со­
тишдан тушган фойда
986
1204
+ 2 1 8
22,1
2. Бошка юмуш ва хиз-
матлардан кўрилган фойда
75
63
-12
X
3. Сотишдан ташқари'на-
тижалардан тушган
а) фойда
б) зарар
35
24
-11
X
4. Баланс фойдаси
(1к+2к+3к)
1096
. 1291
+ 195
17,7
5; Оборот солиги ставкасининг ўзгариш и 
/ таш қи 
о м и л /.
6. 
М аҳсулот 
ассортимента 
ва 
структурасининг 
ўзгариши / ички омил).
Қуйидаги 
9-жадвалдан 
маълум 
бўлдики, 
товар 
маҳсулот сотишдан келган фойда реж ага нисбатан 218
127


минг сўмга (1204-986) ошириб бажариган. Бунда юқорида 
санаб ўтилгаи омилларнинг улуши қуйидагича бўлган:
1. Сотиш ҳаж мининг ўзгариши а) 10500 х 100 - Ю2 9 %
10200
б )
986 

2,9 = + 28,6 
минг сўм
100
Д емак, сотилган маҳсулот реж асининг 2,9 фоизга 
ортиги билан баж арилиш и фирмага 28,6 минг сўм фойда 
келтирган.
2. И ш лаб чиқариш таннархининг (8 2 1 0 -8 1 5 3 / 57 
минг сўмга кўпайчиш и фирма фойдасини шунча суммага 
камайишига олиб келди.
3. И ш лаб чиқариш дан таш қари ҳараж атларнинг 21 
минг сўмга кўпайиш и (216-195) ҳам фойдани шу суммага 
камайтирди.
4. У лгурж и баҳоларнинг ўзгариш и, бу омилнинг 
таъсири
(11740-208) - (11500 - 150) = +182 минг сўмни таш ­
кил қилди, яъни. улгурж и баҳоларнинг ўзгариш и н атиж а­
сида фирма 182 минг сўм фойда кўрди.
5. Оборот солиғ-и ставкаси ўзгармади (1902 - 1902) = 0.
6. 
М аҳсулот 
ассортимента 
ва 
структурасининг 
ўзгариши. Бу омилнинг таъсирини баланс усули ёрдамида 
ҳисоблаймиз. Бунда фойда бўйича аниқланган умумий 
фарқдан олдин ҳисобланган барча омилларнинг таъсири 
айирилади, яъни:
(218 - (28,6 - 57 - 21 + 182)) = + 85,4 минг сўм.
Бу усулни шу вақтда қўллаш мумкинки, қачонки 
олдинги омилларнинг таъсири тўғри ҳисобланган бўлса, 
акс ҳолда маҳсулот ассортимента ва структурасининг 
ўзгариш и 
аниқ 
суммани 
бермайди. 
Д емак, 
фирма 
маҳсулот ассортиментини ўзгартириш ҳисобига 85,4 минг 
сўмлик 
фойда 
олган. 
Ш ундай 
қилиб, 
юқорида 
ҳисобланган олти омилнинг таъсири 218 минг сўмни (+ 
28,6 - 57 -21 + 182 + 85,4) таш кил этди.
Ҳ ақиқатдан ҳам, бозор иқтисодиёти эркин рақобат 
кураш даврида фирма янги маҳсулот ишлаб чиқариш ни,
128


маҳсулот ассортиментным турли-туман қилиш ни йўлга 
қўймас экан бозордан ўз ўрнини топиши мушкулдир. 
Тўгри, янги м аҳсулот яратиш ўзига хос ҳараж атларни, 
ресурсларни талаб қилади, натиж ада маҳсулотнинг тан- 
нархи юқори бўлади, аммо истеъмолчини товарнинг тан- 
нархи эмас, балки унинг сифати, истеъмол хусусиятлари, 
дизайни биринчи навбатда ўзига ж алб қилади. М аркетинг 
фаолиятида бозор конъю нктурасини тадқиқ қилиш нинг 
иккинчи босқичи бу конъю нктурани истиқболлаш дир.

Download 2,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish