3.2. Товарлар бозор и коньюнктурасининг
маркетинг тадқиқотлари
Бозор — бу сотувчилар ва харидорларнинг товар
ларни
пул воситасида
айирбош лаш юзасидан
келиб
ч и қ қ ан
иқтисодий
муносабатлари,
уларнинг
ўзаро
алоқаларидир. Бозорда сотувчилар ва харидорлар бир-
бирларини топадилар, бозор уларни боглаб турувчи меха
низм ҳисобланади. Бозордаги олди-сотди муносабатлири-
нинг объекти хилма-хил товарлар бўлиб, улар таркибига
истеъмол товарлари, ишлаб чиқариш воситалари, иш ку
чи, ер-сув , пул капитали, қимматбаҳо қогозлар, ақлий
м еҳнат маҳсули бўлган товарлар, турли туман товарлар,
118
хизматлар киради. Ишлаб чиқариш ривож ланиб бориши
билан бозор объектлари ҳам ш унчалик кўп ва хилма-хил
бўлиб боради. Бозорнинг субъектлари — иш тирокчилари
ҳам бир хил эмас. Улар икки гуруҳга бўлинадилар: со-
тувчи ва харидорлар, улар бозор муносабатларида турли
вазиф ани бажарадилар. С отувчилар бозордаги товар ва
хизматларни таклиф этувчи фирма, корхона ёки хусусий
тадбиркорлардан иборат бўлиб улар ўз товарларини сота-
дилар ёки иж арага берадилар. Харидорлар — кенг қатлам
истеъмолчилардан иборат бўлиб, улар бозорга ўз талаб-
эҳтиёж ларини қондириш учун чиқадилар. Харидорлар
оддий истеъмолчи фуқаролар,
бизнесменлар, хусусий
тадбиркорлар, давлат таш килотлари, ж амоат таш килотла-
ри ва ҳоказолардан иборат бўлади.
М аркетинг фаолиятида бозорни тадқиқ қилиш асо-
сан икки йўналишда амалга оширилади (12-расм):
1. Бозор конъю нктурасини тадқиқ қилиш .
2 . Тиж орат
фаолияти
хусусиятларини
таҳлил
қилиш .
Расмдан кўриниб турганидек, бозор конъю нктураси-
ни тадқиқ қилиш ҳам ўз н авбатида-икки асосий блокни
ўз ичига олади, булар:
- умумхўж алик конъю нктурасини тадқиқ қилиш ;
- алоҳида товарлар бозори конъю нктурасини тадқиқ
қилиш.
У мумхўж алик конъю нктурасини тадқиқ қилиш ўз
ичига
алоҳида
олинган
мам лакат
ёки
д авлат халқ
хўж алигида,
ж аҳон
хўж али к
системасида
содир
бўладиган ж араёнлар, «макро-миқёсдаги» ўзгариш ларни
олади.
Алоҳида товарлар бозори конъю нктурасини тадқиқ
қилиш эса, махсус товарлар бозори ҳолатини таҳлил ва
истиқболлаш ни ўз ичига олади. М асалан, пахта бозори,
галла бозори, қимматбаҳо м е т а л л у бозори ва ҳоказолар.
М аркетинг тадқиқотларини амалга оширишда бо
зорни тадқиқ қилиш қуйидаги босқичлардан иборат
бўлади:
119
ахборотларни йигиш, уларни тартибга солиш
ва қайта ишлаш;
ўрганилаётган объектнинг хусусиятларини
аниқлаш;
яқин реж алаш тирилаётган давр учун объ
ектнинг ўзгариш ини истиқболлаш ;
истиқболлаш
натиж аларидан
фойдаланиш
самарадорлигини баҳолаш.
Do'stlaringiz bilan baham: |