Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент кимё-технология институти



Download 367 Kb.
bet6/6
Sana24.02.2022
Hajmi367 Kb.
#195879
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
V B – ГУРУҲЧА ЭЛЕМЕНТЛАРИ(1)

743. NbF5ниобий (V)-фторид

Оқ, осон суюқланувчан, паст ҳароратда қайнайди, термик беқарор. Сув, би-лан таъсирлашмайди, кислоталар, ишқорлар таъсирида парчаланади. Фторо-комплекслар ҳосил қилади. Олиниши: 7417, 7443 га қаранг.


Mr = 187,90; d = 3,293; tсуюқ = 79,5 °C; tқайн = 234,5 °C.

1. NbF5 + H2O(намлик) = NbOF3 + 2HF,


NbF5 + 3H2O(совуқ) = [NbOF5]2– + 2H3O+.
2. 2NbF5 + 5H2O = Nb2O5↓ + 10HF (қайн. ёки суюл. H2SO4 да).
3. NbF5 + 2KOH(суюл.) = K2[NbOF5] + H2O.
4. NbF5 + 2HF(конц.) = H2[NbF7],
NbF5 + 2KF(конц.) = K2[NbF7] (25%-ли HF да).


744. NbCl5ниобий (V)-хлорид

Оч-сариқ (деярли оқ), қиздирилганда тўқ-сариқ бўлади. Осон суюқланувчан, паст ҳароратда қайнайди, термик барқарор. Ҳаво намига сезгир. Концентр-ланган хлорид кислотада яхши эрийди. Сувда гидролизланади, ишқорлар, кислоталар билан реакцияга киришади. Натрий билан қайтарилади. Хлоро-комплекслар ҳосил қилади. Олиниши: 7417, 7429 га қаранг.


Mr = 270,17; d = 2,75; tсуюқ = 204,7 °C; tқайн = 247,4 °C.

1. NbCl5 + H2O(намлик) = NbCl3O(оқ) + 2HCl,


2NbCl5 + 5H2O = Nb2O5↓ + 10HCl.
2. NbCl5 + 6NaOH(конц.) = (NaNb)O3↓ + 5NaCl + 3H2O.
3. NbCl5 + 5HF(c) = NbF5 + 5HCl↑ (қайн.).
4. 2NbCl5 + O2 = 2NbCl3O + 2Cl2 (150 °C).
5. 4NbCl5 + Nb = 5NbCl4 (300 °C, p).
6. NbCl5 + 5Na = Nb + 5NaCl (450 °C).
7. NbCl5(c) + MCl = M[NbCl6] (M = Na+, K+, Rb+, Cs+, NH4+).


745. K2[NbF7] – калий гептафторониобат(V)

Оқ, термик барқарор. Ҳаво намига сезгир. Сувда ўртача эрийди (анион тарки-би ўзгаради), суюлтирилган фторид кислотада яхши эрийди. Концентрланган фторид кислотадан K2[NbF7], эритмадан совуқда эса – анион бўйича гидролиз маҳсулоти K2[NbOF5] чўкади. Сульфат кислотада парчаланади. натрий билан қайтарилади. Олиниши: 7425 га қаранг.


Mr = 304,09; ks = 8(18), 8,3(25).

1. K2[NbF7] + H2O = K2[NbOF5] + 2HF.


2. K2[NbF7] + 12H2O = 2[K(H2O)6]+ + [NbF7]2– (10%-ли HF да).
3. K2[NbF7] + HF(40%-ли) = K[NbF6] + K(HF2).
4. 2K2[NbF7] + 2H2SO4(суюл.) + 5H2O = Nb2O5↓ + 2K2SO4 + 14HF.
5. K2[NbF7] + 5Na = Nb + 2KF + 5NaF (1100 °C).
6. 2K2[NbF7] 2Nb↓ (катод) + 5F2↑ (анод) + 4KF
(KF суюқланмасида).


Тантал. Нильсборий


746. Ta – тантал

Кулранг металл; юмшоқ, пластик (TaH қўшимчаси билан мўрт), қийин суюқланувчан, юқори ҳароратда қайнайди, коррозияга чидамли. Ҳавода қиздирилганда ҳимояловчи оксид парда билан қопланади. Сув, суюлтирилган кислоталар ва ишқорлар, аммиак гидрати билан таъсирлашмайди. Концентр-ланган фторид кислота билан секин (нитрат кислота иштирокида тезроқ), қайнатилганда ишқорлар билан реакцияга киришади. Кислород, галогенлар таъсирида оксидланади. Водород билан таъсирлашади. Саноат миқиёсидаги темир билан қотишмаси таркибига киради (9% гача Ta). Олиниши: 7494, 7507, 8 га қаранг.


Mr = 180,948; d = 16,60; tсуюқ = 3010 °C; tқайн = 5425 °C.

1. 2Ta + 16HF(конц.) 2H3[TaF8] + 5H2↑.


2. 3Ta + 21HF(конц.) + 5HNO3(конц.) = 3H2[TaF7] + 5NO↑ + 10H2O.
3. 2Ta + 2NaOH(конц.) + 4H2O 2(NaTa)O3↓ + 5H2↑ (қайн.).
4. 4Ta + 4NaOH + 5O2 = 4(NaTa)O3 + 2H2O (500 °C),
4Ta + 12NaOH + 5O2 = 4Na3TaO4 + 6H2O (500 – 600 °C).
5. 2Ta + H2 2TaH,
6. 4Ta + 5O2 = 2Ta2O5 (t > 600 °C).
7. 2Ta + 5E2 = 2TaE5 (20 – 100 °C, E = F; 170 – 250 °C, E = Cl).


747. Ta2O5тантал (V)-оксид

Оқ, қийин суюқланувчан, термик барқарор. Чўғлантирилгандан сўнг кимёвий пассивлашади. Сув билан реакцияга киришмайди, суюлтирилган хлорид кислота билан пептизацияланади. Эритмадан Ta2O5·nH2O гидрати чўкади. Концентрланган фторид кислота, ишқорлар, қиздирилганда аммиак гидрати таъсирида парчаланади. Углерод билан қайтарилади, бироқ Nb2O5 дан фарқ-ли водород билан қайтарилмайди. Осон хлорланади. Олиниши: 7466, 7491, 7503 га қаранг.


Mr = 265,81; d = 4,47 – 5,29, 4,3 (кр); tсуюқ = 1490 – 1500 °C.

1. Ta2O5·nH2O = Ta2O5 + nH2O (t > 600 °C).


2. Ta2O5 + 14HF(конц.) = 2H2[TaF7] + 5H2O.
3. Ta2O5 + 6HF(конц., совуқ) + 4K(HF2)(қ) = 2K2[TaF7]↓ + 5H2O.
4. Ta2O5(қ) [Ta6O19]8–.
5. Ta2O5 + NaOH = 2(NaTa)O3 + H2O (500 °C).
6. Ta2O5 + 5C(кокс) + 10Cl2 = 2TaCl5 + 5CCl2O (300 – 350 °C).
2Ta2O5 + 10Cl2 = 4TaCl5 + 5O2 (t > 1000 °C).
7. Ta2O5 + 10HCl = 2TaCl5 + 5H2O (t > 1000 °C).


748. TaF5тантал (V)-фторид

Оқ, осон суюқланувчан, осон қайнайдиган, термик барқарор. Концентрланган нитрат ва сульфат кислоталарда ёмон эрийди. Сув билан реакцияга кириша-ди, суюлтирилган кислоталар, ишқорлар таъсирида парчаланади. Фтороком-плекслар ҳосил қилади. Олиниши: 7467, 7493 га қаранг.


Mr = 275,94; d = 4,74; tсуюқ = 96,8 °C; tқайн = 229,5 °C.

1. TaF5 + 3H2O = [TaOF5]2– + 2H3O+.


2. 2TaF5 + 5H2O = Ta2O5↓ + 10HF (суюл. H2SO4 да).
3. TaF5 + 2KOH(суюл.) = K2[TaOF5] + H2O.
4. TaF5 + 3HF(конц.) = H3[TaF8].
5. TaF5 + 3KF(суюл.) + H2O = K3[TaOF6] + 2HF (суюл. HF да).
TaF5 + 2KF(конц.) = K2[TaF7] (конц. HF да).


749. TaCl5тантал (V)-хлорид

Оқ, осон суюқланувчан, осон қайнайдиган, термик барқарор. Ҳаво намига сезгир. Концентрланган хлорид кислотада яхши эрийди. Сувда гидролизла-нади, ишқорлар билан таъсирлашади. Типик металлар, тантал билан қайта-рилади. Хлорокомплекслар ҳосил қилади. Олиниши: 7467, 7476, 7 га қаранг.


Mr = 358,21; d = 3,68; tсуюқ = 216,2 °C; tқайн = 239 °C.

1. 2TaCl5 + 5H2O = Ta2O5↓ + 10HCl.


2. TaCl5 + 6NaOH(конц.) = (NaTa)O3↓ + 5NaCl + 3H2O.
3. TaCl5 + 5HF(c) = TaF5 + 5HCl↑ (қайн.).
4. 4TaCl5 + Ta = 5TaCl4(жигарранг) [280 – 290 °C],
3TaCl5 + Al = 3TaCl4 + AlCl3 (200 – 400 °C).
2TaCl5 + 5Mg = 2Ta + 5MgCl2 (750 °C).
5. TaCl5(c) + MCl = M[TaCl6] (M = Na+, K+, Rb+, Cs+, NH4+).


750. K2[TaF7] – калий гептафторотанталат(V)

Оқ, термик барқарор. Ҳаво намига сезгир. Сувда жуда ёмон эрийди (анион таркиби ўзгаради), суюлтирилган калий фторид эритмасида янада ёмонроқ эрийди. Концентрланган фторид кислотадан қайта кристалланади. Қайноқ сувда парчаланиб, K4Ta4O6F12 (Мариняк тузи, K2[TaF7], K2[TaOF5] Ta2O5 лар-нинг эквимоляр аралашмаси) чўкмасини ҳосил қилади. Кислоталар, ишқор-лар билан реакцияга киришади. Натрий билан қайтарилади. Олиниши: 7473, 7485 га қаранг.


Mr = 392,13; tсуюқ = 775 °С; ks = 0,5(15).

1. K2[TaF7](қ) + 14H2O F 2[K(H2O)6]+ + [TaOF6]3– + H3O+ + HF.


2. 4K2[TaF7] + 6H2O = K4Ta4O6F12↓ + 4KF + 12HF (қайн.).
3. 2K2[TaF7] + 2H2SO4(суюл.) + 5H2O = Ta2O5↓ + 2K2SO4 + 14HF.
4. 2K2[TaF7] + 10KOH = Ta2O5↓ + 14KF + 5H2O.
5. K2[TaF7] + HF(45%-ли) = K[TaF6] + K(HF2).
6. K2[TaF7](қ) + KF(конц.) F K3[TaF8](эр),
K3[TaF8](эр) + H2O F K3[TaOF6] + 2HF (суюлтириш).
7. K2[TaF7] + 5Na = Ta + 2KF + 5NaF (1100 °C).
8. 2K2[TaF7] 2Ta↓ (катод) + 5F2↑ (анод) + 4KF (KF суюқ.-да).


751. Ns – нильсборий

Металл. Радиоактив, турғунроқ изотопи 262Ns (ярим емирилиш даври 34 сек). Кимёвий хоссалари жиҳатидан Ta га ўхшаш; характерли оксидланиш дара-жаси (+5). NsE5 ва TaE5 (E = Cl, Br) нинг учувчанлиги бир хил. Бошқа кимё-вий хоссалари ўрганилмаган. Тезлатгичда Am ёки Cf ни Na ёки N ядролари билан бомбардимон қилиб, Ns нинг микромиқдорлари синтезланади. 1995 йилда ИЮПАК Комиссияси 105 – 109 элементларга қуйидаги кимёвий белги ва номларни тасдиқлади: 105 – жолиотий Jl, 106 – резерфордий Rf, 107 – борий Bh, 108 – ганий Hn, 109 – мейтнерий Mt.


Mr = 262,114.
адабиётлар рўйхати

1. Лидин Р.А., Молочко В.А., Андреева Л.Л. Химические свойства неорганических вешеств. М: Химия, 1997.


2. Руководство по норганическому синтезу /Под ред. Г.Брауэра. Пер. с нем. Т. 1 – 6 М.: Мир, 1985 – 1986.
3. Некрасов Б.В. Основы общей химии. Т. 1, 2. М.: Химия, 1973.
4. Реми Г. Курс неорганической химии /Пер. с нем. Т. I, II. М.: Мир, 1972 – 1974.
5. Gmelins Handbush der anorganischen Chemie. Berlin, 1924.
6. Турова Н.Я. Справочные таблицы по неорганической химии. Л.: Химия, 1977.
7. Химический энциклопедический словарь /Под ред. И.Л. Кнунянца. М.: Советская энциклопедия, 1983.
8. Коттон Ф., Уилконсон Дж. Основы неорганической химии. М.:Мир, 1979.
9. Анорганикум /Под ред. Л. Кольдица; Пер. с нем. Т. 1,2. М.: Мир, 1984.
10. Лидин Р.А., Андреева Л.Л., Молочко В.А. Справочник по неорганической химии. Константынеорганических веществ. М.: Химия, 1987.
11. Лидин Р.А., Молочко В.А., Андреева Л.Л., Цветков А.А. Основы номен-клатуры неорганических веществ. М.: Химия, 1983.
12. Кан Р., Дермер О. Введение в химическую номенклатуру /Под ред. В.М. Потапова и Р.А. Лидина; Пер. с англ. М.: Химия, 1983.
13. Хьюи Дж. Неорганическая химия. Строение вещества и реакционная спо-собность /Под ред. Б.Д. Степина и Р.А. Лидина; Пер. с англ. М.: Химия, 1987.
14. Химическая энциклопедия /Под ред. И.Л. Кнунянца. Т. 1 – 4. М.: Совет-ская энциклопедия, 1988 – 1995.
15. Лидин Р.А., Молочко В.А., Андреева Л.Л. Задачи по неорганической химии. М.: Высшая школа, 1990.
16. Лидин Р.А., Аликберова Л.Ю., Логинова Г.П. Неорганическая химия в вопросах. М.: Химия, 1991.
17. Химия. Справочное издание /Под ред. В. Шрётера; Пер. с нем. М.: Химия, 1989.
18. Номенклатурные правила ИЮПАК по химии /Пер. с англ. Т. 1, 3, 6. М.: ВИНИТИ, 1979 – 1988.
19. Степин Б.Д., Аликберова Л.Ю. Книга по химии для домашнего чтения. М.: Химия 1994.
20. Степин Б.Д., Цветков А.А. Неорганическая химия. М.: Высшая школа, 1994.
21. Степин Б.Д. Применение Международной системы единиц физических величин в химии. М.: Высшая школа, 1990.
22. Парпиев Н.А., Муфтахов А.Г., Раҳимов Ҳ.Р. Анорганик кимё. Т.: Ўзбе-кистон, 2003.
23. Ахметов Н.С. Общая и неорганическая химия. М.Высшая школа, 2001.
24. Спицин В.И., Мартыненко Л.И. Неорганическая химия. Ч. I, II. Изда-тельство Московского универститета, 1994.
25. S.N.Aminov, R.Aristonbekov, H.R.To’xtaev. Umumiy va anorganik kimyodan amaliy mashg’ulotlar. T.: 2005.
26. A.Q.Axmerov, A.Jalilov, R.Sayfutdinov. Umumiy va anorganik kimyo. T.: O’zbekiston, 2006.


Қодиров Орифжон Шарипович
Жалилов Абдухалил
Ахмеров Қудрат Ахмерович

АНОРГАНИК МОДДАЛАРНИНГ
физикавий ва КИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ
Физические и химические свойства неорганических веществ
Олий ўқув юртлари учун ўқув-услубий қўлланма
Учебно-методическое пособие для ВУЗов

Ўзбек тилида – На узбекском языке



Манзилимиз: Тошкент шаҳри А.Навоий кўчаси 36-уй, ТКТИ ЁИЧОБТ факультети «Органик кимё ва ООСТ» кафедраси, e-mail: oqsh@bk.ru
Download 367 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish