Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат техника университети


 Билвосита ўлчаш натижаларини қайта ишлаш



Download 1,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/70
Sana23.02.2022
Hajmi1,03 Mb.
#171197
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   70
Bog'liq
metrologiya asoslari

6.3. Билвосита ўлчаш натижаларини қайта ишлаш.
 
Билвосита 
усулда 
ўлчаш 
натижаларини 
хатолигини 
аниқлаймиз. 
Агар изланаетган катталикни бевосита усулда ўлчанган 
катталикларнинг функцияси десак: 
A = F (B, C) (6.1) 
B ва C катталикларни ўлчашдаги хатоликлари маълум бўлса 
изланаётган А катталигини хатолигини топиш мумкун. 
В ва С катталикларни ўзгарувчан деб ҳисоблаб (1.1) ифодани 
логарифмлаб ва дифференциаллаб қуйидагига эса бўламиз: 
C
dC
C
B
F
B
dB
C
B
F
A
dA
)
,
(
)
,
(
2
1


,
(6.2) 
бу ерда: F
1
(B,C) ва F
2
(B,C) ўзгарувчан В ва С ларнинг функцияси. 
dA, dB ва dC дифференциалларни абсолют хатоликлар деб 
ҳисоблаб, уларни кичик орттирмалар билан алмаштирамиз: 
C
C
C
B
F
B
B
C
B
F
A
A





)
,
(
)
,
(
2
1

(6.3) 
ёки 

A

C
B
C
B
F
C
B
F


)
,
(
)
,
(
2
1


(6.4) 
бу ерда: 
A
A
A




B
B
B




C
C
C



– лар А, В, С 
катталикларининг нисбий хатоликлари. 
(6.4) ифода В ва С катталикларининг хатоликларини билган 
холда изланаётган А катталигининг хатолигини аниқлаш имконини 
беради. Кўпинча δ
В 
ва δ
С 
хатоликларининг ишораси ноаниқ бўлиб, 


73 
F
1
(B,C)δ

ва
F
2
(B,C)δ
С 
қўшилувчиларнинг ишораси бир хил деб 
ҳисобланади. 
Изланаётган А катталигини ўлчаш хатолиги ўлчанган В ва С 
катталиклари билан боғлиқ бўлиб, қуйидагича ифодаланади: 
A = B

· C
m

бу ерда: n ва m – даража кўрсаткичлари бўлиб, улар бутун сон, каср 
сон, мусбат ва манфий бўлиши мумкин. 
Тенгламанинг ўнг ва чап томонларини логарифмлаб уни 
қуйидагича ифодалаш мумкин: 
ln A = n ln B + m ln C. 
Ифодани дифференциаллаймиз ва қуйидагига эга бўламиз:
C
dC
m
B
dB
n
A
dA


dA, dB ва dC дифференциалларни кичик орттирмалар билан 
алмаштирамиз.
C
C
m
B
B
n
A
dA





ёки 
δ
A
= n δ

+ m δ
C,
(6.5) 
бу ерда 
A
A
A




B
B
B




C
C
C



А, 
В, 
С 
катталикларининг нисбий хатоликлари. 
Шундай қилиб, изланаётган А катталигини В, С ва D 
катталиклари орқали унинг энг юқори нисбий хатолигини аниқлаш 
мумкин: 
A = B + C – D 
Ифодани логарифмлаб ва дифференциаллаб ва dA, dB ҳамда 
dC ларни орттирмалар билан алмаштирсак, изланаётган 
катталикнинг хатолигини қуйидаги тенглама бўйича топишимиз 
мумкин: 
74 
D
C
B
D
C
B
A
A
А











(6.6) 
Агар B + C 
 D бўлса, B, C ва D катталикларининг 
хатоликлари нисбатан кичик бўлишига қарамай изланаётган А 
катталигининг хатолиги юқори бўлиши мумкин.

Download 1,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish