Ўзбекистoн республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд давлат чет тиллар институти



Download 1,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/90
Sana26.02.2022
Hajmi1,89 Mb.
#469138
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   90
Bog'liq
badiij tasvir vositalari va ularning reklama tilida ishlatilishi

вақти 
Фаолият мазмуни 
Ўқитувчи 
Талабалар 
1.Ташкилий 
дақиқа

(5 дақиқа) 
Мавзу номини , мақсади ва вазифаларини
маъруза 
машғулотидан 
кутиладиган 
натижаларни, мавзу бобларини эълон қилиб, 
уларнинг ҳар бирида қандай методик 
вазифалар ҳал этилишини тушунтиради . 
Тинглайдилар ва 
ёзиб оладидар. 
2 - Асосий
босқич 
(70 дақиқа) 
2.1. Мавзуни ҳар бир қисмини тушунтиради. 
1. Ёзишга ва ёзма нутқа ўргатиш нутқ 
фаолиятининг тури сифатида. 
2.Ёзиш техникасига ўргатиш. 
3.Ёзишга ўргатувчи машқлар. 
4.Фикрни ёзма баён қилишга ўргатувчи 
машқлар. 
5.Фикрни ёзма баён қилишга ўргатувчи 
дарснинг технологик харитаси. 
2.2 
Ҳар бир боб якунида блиц саволлар 
уюштирилади . 
3.3.Ўқувчилар берган саволларга жавоб 
беради. 
2.1Тинглайдилар 
ва ёзиб оладилар. 
2.2Жавоб 
берадилар. 
2.3.Савол 
берадилар. 
3.Якуний 
босқич 
(5 дақиқи

3.1. Мавзу бўйича эришилган натижаларни 
баён қилади. 
3.2. Мавзу бўйича мустақил ишлаш учун 
савол ва топшириклар беради, уларни 
бажариш йўлларини кўрсатади. 
Тинглайдилар. 
Вазифани ёзиб 
олади. 
Мавзу бўйича маъруза машғулотининг матни: 
1.Ёзишга ва ёзма нутқа ўргатиш нутқ фаолиятининг тури 
сифатида.
Ёзишга ўргатиш чет тили алфавитидаги товушларнинг график 
тимсолларини ўзлаштиришни, ҳарфларни товушларга, сўзларга, гапларга 
айлантириб, уларни имло жиҳатдан тўғри ёзишни ва улар ёрдамида фикрни 
ёзма баён қилишни кўзда тутади
.
Шундай қилиб, ёзишга ўргатишда товуш, 


83 
ҳарф, буғин сингари фонетик бирликларни, сўз, сўз бирикмаси, гап, абзац, 
матн сингари лексик бирликларни ўзлаштириш, ўқиш ва ёзиш, ёзма ахборот 
тайёрлашга оид кўникма ва малакаларни шакллантириш тушунилади.
Методикада ёзишга ва фикрни ёзма баён қилишга ўргатиш алоҳида 
босқичлар сифатида ўргатилади. Ёзишга ўргатиш мураккаб психофизиологик 
жараён бўлиб, унда нутқ анализаторларининг барчаси иштирок этади ва 
ҳарфлардан сўз, сўзлардан сўз бирикмалари ва гаплар ясаб ёзишга, ўқишга, 
тушунишга ва ўрганилган материални мустаҳкамлашда асосий восита 
вазифасини бажаради. Гапириш механизмлари ёзувда ҳам иштирок этади. 
Ёзувда маъно, товуш тимсоллари график тимсоллар (ҳарфлар) билан ўзаро 
боғланади, яъни гапиришда амал қилинадиган маъно ва товуш тимсолига 
ҳарфий тимсол ҳам қўшилади. График тимсол ўқиш ва ёзишда ўзлаштирила 
бориб, ёзма нутқ анализаторлари назоратига ўтади. 
Ёзишга ва ёзма нутққа ўргатиш нутқ фаолиятининг гапиришга, тинглаб 
тушунишга, ўқиб тушунишга ўргатиш турлари билан ана шу жиҳатлари 
билан боғлиқдир. Шу сабабли нутқ фаолиятига ўргатишда дастлаб 
гапиришга, тинглаб тушунишга, ўқишга ва ниҳоят ёзма нутққа ўргатилади. 
Бошланғич синфларда гапириш жараёнида ишлатиладиган товушларнинг 
график тимсоллари, яъни имлога ўргатилса, ўрта ва юқори босқичларда 
фикрни ёзма баён қилишга ўргатиш устивор бўлади. 
2.

Download 1,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish