Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд давлат чет тиллар институти



Download 2,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/118
Sana23.02.2022
Hajmi2,91 Mb.
#142374
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   118
Bog'liq
zamonaviy tilshunoslik va lingvodidaktikaning kommunikativ aspektlari

Adabiyotlar: 
1. Becherelle. La grammaire pour tous.  Paris. 1997. P. 341.
2. Dictionnaire des difficultés de la langue franҫaise. Larousse, Paris
1992 
3. Genouvrier E., Desirat C., Horde T. Dictionnaire des synonymesParis
2001 
4. Grammaire fonctionelle du franҫais. Sous la direction de A.Martinet.
Paris. 1979. 
ҚОРАҚАЛПОҚ ТИЛИДА ЎЗЛАШМА СЎЗЛАР ВА УЛАРНИНГ 
ЭКВИВАЛЕНТЛАРИ 
Кдрбаева Г. К 
Илмий раҳбар:– Phd, Нукус Давлат Педагогика Институти 
Оразгалиева А. М, 
Нукус Давлат Педагогика Институти талаба 
Тил - миллат бойлиги, у жамийят аъзоларининг ўзаро алоқасини амалга 
оширади, инсоннинг моддий ва маънавий турмушида рўй берадиган барча 
воқеа ва ҳодисалар ҳақидаги билимларни жамлайди ва улардан хабардор 
қилади. Тил айни маънода асрлар мобайнида шаклланади. 
Қорақалпоқ тилида ечимини кутаётган муаммолар кўп, ҳал қилинмаган 
масалалар етарли. Маълумки, тил миллатнинг маънавияти ва маданияти 
билан билвосита ва бевосита алоқадордир. Дунё тиллари орасида соф 
тилнинг ўзи йўқ экан, маълум бир тилнинг таровати ўз тил сўзлари ҳисобига 
яшаши билан гина белгиланмайди. Ҳаракатдаги тилларнинг маълум 
даражада омухталашиши, бирининг иккинчисига таъсир этиб бориши тил 
жараёни учун барқарор қонуниятларидан бири хисобланади.Ҳозирги 
қорақалпоқ лисоний катлам таркибидаги сўзларнинг пайдо бўлиши ва келиб 
чиқиш манбаи турличадир. Ҳар бир тил ўз луғат таркиби ва грамматик 
қурилишига эга бўлгани билан, ҳалқлар орасидаги ижтимоий-сийёсий ва 


69 
лисоний алоқалари тилларнинг лисоний олам манзарасига ўз таъсирини 
ўтказади. Бу ҳолат, айниқса, тилнинг луғат таркибида яққол сезилади. 
Барча тиллар сингари қорақалпоқ тилида ҳам бу ҳодиса учрайди. 
Бунинг натижасида тилимизнинг луғат таркиби ўзига хос лисоний 
воситалар ёрдамида кенгаяди. 
Жаҳон тиллари ўз грамматик тартиби, луғат бойлиги ва бошқа жихатдан 
бир-биридан фарқ қилади. Лекин шу билан бирга улар барча тиллар учун 
муштарак бўлган умумий қоидалар асосида ҳам ривожланади. 
Тил даврлар алмашуви, замон билан ҳамоҳанг равишда ўзгариб боради. 
Оламшумул иҳтиро, технологиялар ва техник тараққиёт таъсири натижасида 
қорақалпоқ тилидаги сўзлар миқдори, ҳусусан, инглиз ва бошқа тил сўзлари 
ҳисобига ҳам бойиб бормоқда. Қорақалпоқ тилининг сўзлари таркибида рус 
тилидан ва мета тил сифатида Европа тилларидан кирган сўзларни кўплаб 
учратиш мумкин. Чунки рус халқи билан қорақалпоқ халқи 1873-йилдан 
бошлаб ўзаро алоқада бўлиб келган. Бу жараён эса тилимизга ўз таъсирини 
ўтказмаслиги мумкин эмас эди. Шу сабали биз рус тили ва мета тиллардан 
кириб келган сўзларни икки даврга бўлиб ўрганишимизмумкин. 
1. 1873-1917-йиллар даври. Бу давр мобайнида кеңсе, пароход, самовар
(самаурын), болыс, уезд(ояз), завод (зауыт), галош (геуиш), доктор 
(дуқтыр), кирпич (гербиш), кроват (карауат) ва ҳ.к 
2. 1917-йилдан кейинги давр. Бу даврда халқимиз турмушида юз берган
иқтисодий ва маданий ўзгаришларга, илм ва техник тараққиётга, рус тилини 
ўрганиш ва бу тилда гаплашувчи халқ билан алоқа ўрнатиш, матбуот 
хизматининг ривожланиши натижасида қорақалпоқ тили лексикаси рус тили 
ва рус тили орқали бошқа тиллардан кириб келган сўзлар ва терминлар 
ҳисобига бойиб борди. Масалан; партия, совет, революция, феодализм, 
капитализм, электр, трактор, республика, ликбез,, агроном, поезд, машина, 
плуг, ва ҳ.к. [3, 74-75] 
Е.Бердимуратов ўзининг “Хәзирги қарақалпақ тили” китобида рус 
тилидан кириб келган ўзлашма сўзларнинг қорақалпоқ тилидаги 
вариантларини келтиради:актив(жедел, жийи) остановка (бәндирги), звонок 
(қоңыраў), расписание (кесте), план(жоба), проект( жойбар), критика 
(сын), кризис (дағдарыс), дефицит (қыт)[3,74-75]. 
Келтирилган бу каби ўзлаштирилган сўзларни рус тилидаги шаклида ҳар 
куни фойдаланамиз ва ҳаттоки қорақалпоқ бадиий асарларида ва 
шеърларида ҳам бундай сўзларни учратишимиз мумкин. Масалан: 
“ Қыста сүйрик саўсақларың тесилип, 

Download 2,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish