Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий таълимнинг



Download 1,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/194
Sana25.02.2022
Hajmi1,79 Mb.
#298990
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   194
Bog'liq
3-Boshqarish-nazariyasi-asoslari-2011-darslik

Ижтимоий сиёсий соҳада: 

маъмурий буйруқбозлик, авторитар тузум механизмидан ва 
тузилмаларидан қутилиши; 

давлат қурилишининг демократик–ҳуқуқий тамойил ва 
меъёрларга ўтиш; 

фуқаролик жамиятига ўтишнинг пойдеворини қуриш ва 
бошқалар. 
Ижтимоий – иқтисодий соҳада: 


12 

иқтисодий фаолиятга эркинлик бериш;

мулкчиликнинг хилма – хиллиги;

нарх эркинлигини таъминлаш; 

рақобат курашига ўтиш; 

кўп тармоқли иқтисодиётга ҳамда бозор муносабатларига ўтиш 
ва бошқалар. 
Маънавий соҳада: 

мустақил ва янгича фикрловчи кишиларни тарбиялаш 
ақидабозлик ва ўта сиёсатлашган мафкура ҳукмронлигидан қутилиш. 
Халқаро муносабатлар соҳасида: 

бутун дунё тараққиётидан ажралиб қолишдан, ўзини четга 
олишдан ва унга қарши туришдан воз кечиш;

жаҳон ҳамжамиятига кириб бориш ва тенг ҳуқуқли 
ҳамкорликка йўл очиш. 
Бозор муносабатларига ўтиш ишлаб чиқариш ва бозорнинг 
самарали ўзаро таъсирини, давлат бошқаруви ва корхоналарнинг ўз-
ўзини бошқаришнинг мутаносиб нисбатда бўлишини таъминловчи 
такомиллашган иқтисодий механизмини яратишга йўналтирилгандир. 
1.2. Бошқарув предмети ва изланиш услублари 
Ҳар қандай фан ўз предмети, назарияси ва услубларига эгадир. 
Предмет бу фан билан шуғулланиши, унинг қайси соҳага тегишли 
эканлигини белгилайди. Назария бу соҳада рўй берадиган жараён ва 
ҳодисаларнинг рўй бериш қонуниятларини аниқлайди.
Изланиш усуллари назариядан келиб чиққан ҳолда кишилар 
илмий ва амалий фаолияти қандай амалга ошишини кўрсатиб 
бериши, фаннинг шу соҳасида ҳодисаларни умумлаштириш ва 
ўрганишнинг турли воситалари ва усуллари тизимини ишлаб чиқиш 
лозим. 
Бошқарув предмети хўжалик юритишнинг барча даражаларида 
бошқаришнинг 
қонунлари 
(қонуниятлари), 
тамойиллари 
ва 
муносабатларини ўрганишдан иборатдир. Бошқарув муносабатлари 
ижтимоий-иқтисодий муносабатларининг ажралмас қисми бўлиб 
турли иқтисодий, ташкилий, ижтимоий, меҳнат, психологик ва бошқа 
кўринишларда бўлади. Бошқарув муносабатлари бошқарув қўл 
остидаги ходимлар ўртасидаги алоқа ва ўзаро таъсирнинг мураккаб 
мажмуини ифодалайди, демак, бошқарув бу энг аввало кишиларни 
бошқаришдир. 


13 
Иқтисодиётни бошқаришда бевосита бошқарув объекти меҳнат 
жамоалари ва алоҳида ходимлардан иборатдир. Фақат уларнинг 
меҳнат фаолияти воситасида ишлаб чиқаришнинг моддий унсурлари, 
яъни меҳнат воситалари ва предметларига таъсир этилади. Бошқариш 
объекти микро воқеликдан (моддий дунё, жамият) даражасига бўлган 
маънони ўз ичига олади. Бошқариш ишини бажарувчи идоралар ва 
уларнинг раҳбарлари бошқарув субъектлари ҳисобланади. 
Бошқариш усуллари кишиларни, жамиятни объектив ижтимоий 
– иқтисодий ривожланиш қонунлари талабларини бажаришга 
ундайди. Улар аниқ бир усул, услуб, мақсадга эришиш йўлини 
ифодалайди. Демак, Бошқарув услуби – бу ишчи ва ходимларга 
умуман бошқариш объектига қўйилган мақсадга эришиш жараёнида 
уларнинг фаолиятини мувофиқлаштиришни махсус изланиш 
усуллари сифатида қуйидагиларни келтириш мумкин: 
1. Тизим усули бошқарув муаммоларини ечишда ишлатилади ва 
тизимни бутунлигига асосланади. Тараққий этган давлатларда: 
тизимли мажмуали, тизимли таркиб, тизимли функционал, тизимли 
коммуникацион ва бошқа кўринишлари мавжуд. 
2. Изланишнинг мажмуили усули воқеаларни ва уларни бир-
бири билан бўлган алоқаларини фақат ушбу фан усули билан эмас, 
балки бошқа бир хил ҳодисаларни ўрганувчи фанлар билан ўрганади. 
3. Изланишнинг таркибий усули – бу мураккаб ҳодисаларни 
бўлакларга ажратишдан иборат. 
4. Вазиятли ёндашиш – бу бошқарув фаолиятини мақбул 
усулларини ички ва ташқи шароитга қараб белгилаш. 
5. Интеграцион ёндашиш – бу изланиш усули бошқа усуллар 
кўрсаткичларни ҳисобга олиш асосида бошқариш ҳисобланади. 

Download 1,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish