Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 5,01 Kb.
Pdf ko'rish
bet47/147
Sana14.04.2023
Hajmi5,01 Kb.
#927904
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   147
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik R.Rasulov

Х Х
Х 
Хулоса шуки, структурализм мактаблари -- Прага структурализми 
(функционал 
тилшунослик), 
Америка 
структурализми 
(дескриптив 
тилшунослик) ва Копенгаген структурализми (глоссематика) бир – 
биридан ташкил топган жой номига, тилни структурал ҳодиса сифатида олиб
уни тузилишига кўра таҳлил қилишда қўлланиладиган методларига, лисоний 
ҳодисаларга қайси нуқтаи назардан ёндашишига кўра ўзаро фарқланади. 
Айни вақтда структурал тилшунослик мактаблари энг асосий, энг муҳим 
нуқталарда умумий ғояларга кўра ўзаро бирлашадилар. Булар:
1.
Тилшунослик фанининг текшириш объекти тилдир. 
2.
Тил муайян муносабатда бўлган, ўзаро боғлиқ, бир – бирини талаб 
қиладиган белгилар, элементлар системасидир. 
3.
Тил синхрон тадқиқот объектидир. 
4.
Тил алоҳида яруслардан ташкил топган структурадир. 
5.
Тил ва нутқ фарқлидир. 
6.
Фонема 

тил бирлиги, товуш нутқ бирлигидир ва бошқалар. 
Мустаҳкамлаш учун саволлар: 
1. Структурал тилшунослик қачон юзага келди ва унинг асосий ғояси
нимадан иборат? 
2. Прага структурализми мактабининг асосий ғояси нимадан иборат? 
3. Америка структурализми мактабининг асосий ғояси нимадан иборат? 
4. Копенгаген структурализми мактабининг асосий ғояси нимадан 
иборат? 
 
Асосий тушунчалар: 


106 
1. Структурализм – ҳозирги замон тилшунослигининг етакчи 
оқимларидан, йўналишларидан бири. 
2. Прага структурализми – функционал тилшунослик номи билан 
юритилади. Тилни система деб тушунади, фонема билан товушни фарқлайди. 
3. Америка структурализми – дескриптив тилшунослик номи билан 
юритилади, тилга белгилар системаси сифатида қарайди, тилшуносликда 
товуш (ифода) ва маъно (мазмун)ни фарқлайди. 
4. Копенгаген структурализми – глоссематика номи билан юритилади
тил синхрон соф муносабатларнинг мавҳум системаси сифатида 
берилади. Бунда ҳар бир конкрет тилнинг ўзига хослиги, 
хусусиятлари
инкор этилади. 

Download 5,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   147




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish