Ўзбекистон республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Мирзо Улуғбек номидаги Самарқанд Давлат архитектура-қурилиш институти «Қурилиш материаллари, буюмлари ва конструкцияларини ишлаб чиқариш»


Кальций сульфатнинг сувли ва сувсиз модификациялари



Download 7,83 Mb.
bet70/265
Sana12.07.2022
Hajmi7,83 Mb.
#781494
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   265
Bog'liq
Мажмуа курилиш материаллари Юсупов

Кальций сульфатнинг сувли ва сувсиз модификациялари.
Икки малекула сувли гипс ва ангидритдан ташқари кальций сульфатнинг бир-неча турлари (модификациялари) мавжуд:
- икки сувли - CaSO4·2H2O;
- α-ярим сувли –α-CaSO4·0,5H2O;
- β- ярим сувли- β-CaSO4·0,5H2O;
-α-сувсиз ярим гидрат CaSO4;
-β-сувсиз яримгидрат CaSO4;
-α-эрувчан ангидрит CaSO4;
-β-эрувчан ангидрит CaSO4;
- эримас ангидрит CaSO4;
Бу мадификацияларни олиш реакциялари иссиқликни ютиш билан ўтади:
CaSO0·2H2O = CaSO4·0,5H2O(α) +1,5H2O (сув) - 17,2 ёки (буғ) 83,17кЖ/моль; 573Ж/г яримгидрат
CaSO4·2H2O = CaSO4·0,5H2O(δ)+1,5H2O (сув) - 19,3 ёки (буғ) 85,27кЖ/моль; 588 Ж/г яримгидрат
CaSO4·2H2O = CaSO4(эримас ангидрит)+2Н2О(сув)-16,9 ёки (буғ) 105 кЖ/моль; 771Ж/г ангидрит.
α ва β-CaSO4·0,5H2Oнинг ҳосил бўлиши иссиқ ишлов бериш шароитларига боғлиқ. α–яримгидрат буғ тасирида 107-1250Сда ҳосил бўлади, β- яримгидрат эса усти очиқ идишларда 100-1600С ҳароратда олинади.
Яримсувли гипснинг қотиши.
α ва β – модификацияли ярим сувли гипс қотишининг моҳияти унинг икки малекула сувли ҳолатга ўтишидир:
CaSO4·0,5 H2O+1,5 H2O=CaSO4·2H2O
β –яримгидратнинг қотишида 19,4 кЖ/(г·моль) иссиқлик ёки 134 кЖ 1кг яримгидрат учун ажралади.
А.А.Байковнинг (1923й) назариясига асосан яримсувли гипснинг қотишини уч даврга бўлиш мумкин. Биринчи қотиш даври гипсни сув билан аралаштирганда то тўйинган эритма ҳосил бўлгунга қадар давом этади. Иккинчи даврда эса яриммалекула сувли гипс 1,5 Н2Они бириктириб коллоид лой (гель) ҳосил қилади ва шунда қотиш бошланади. Учинчи даврда эса коллоид икки гидратларнинг зарралари қайта кристалланадилар, шу билан қотиш давом этиб мустаҳкамлик ошади. Лекин шуни айтиш керакки, бу даврлар биринма-кетин кечмасдан, бир-бирови билан аралашган ҳолда кечади.
Охирги йилларда олиб борилган тадқиқотлар олимлар томонидан бу қотиш назариясини чуқурроқ тушуниб этищга олиб келди, лекин ҳолигача қотиш ҳақида тўла маълумот йўқ.

Download 7,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish