Ўзбекистон республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Мирзо Улуғбек номидаги Самарқанд Давлат архитектура-қурилиш институти «Қурилиш материаллари, буюмлари ва конструкцияларини ишлаб чиқариш»


Ушбу услубий қўлланмадаги ишларни бажаришдан асосий мақсад



Download 7,83 Mb.
bet206/265
Sana12.07.2022
Hajmi7,83 Mb.
#781494
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   265
Bog'liq
Мажмуа курилиш материаллари Юсупов

Ушбу услубий қўлланмадаги ишларни бажаришдан асосий мақсад талабалар цементнинг асосий физик-механик хоссаларини: цементнинг майинлик даражасини, цемент хамирининг нормал қўюқлигини яъни сув талабчанлигини, қотиш муддатини, эгилишдаги ва сиқилишдаги мустаҳкамлик чегарасини (маркасини) аниқлашни ўрганадилар.

Цемент намунасини олиш ва синашга тайёрлаш


Цементнинг сифатини аниқлашда қуйидаги ДАСТ 310.1-76, 310.2-76, 310.3-76, 310.4-81, 310.5-80 лардан фойдаланилади. Буларда цемент сифатини белгиловчи хоссаларини аниқлаш усуллари келтирилган.


Цемент – цемент заводларидан партияларда юборилиб ҳар партиясининг ҳажми заводнинг ишлаб чиқариш унумдорлигига боғлиқ. Масалан, ҳажми 0,2 дан 2 млн тонна бўлганда партиянинг ҳажми 300 дан то 400 тонна. ҳар бир партия цементдан ишлаб чиқариш сифатини текшириш учун 20 кг цемент олинади ва бу намуна цемент заводи лабораториясида иккига бўлинади. Цементнинг биринчи қисми текширилиб цементнинг керакли физик ва физик-механик хоссалари аниқланади ва паспорт ёзилади. Намунанинг иккинчи қисми қопқоғи опиладиган идишда 1 ой давомида сақланади.
Цементни ишлатувчи корхона қабул қилинган цементнинг сифатини аниқлаши керак. Бунинг учун 10 кг цемент намунаси олиниб, керакли физик ва физик механик хоссалари аниқланади ва паспортда келтирилган қийматлар билан солиштирилади. Агарда цемент олган корхона цементнинг сифатидан норози бўлса, унда орбитраж лаборатория яна 10 кг цемент намунаси олиб, унинг физик, механиқ хоссаларини аниқлайди ва тегишли хулосасини беради.


1- тажриба. Цементнинг майинлик даражасини аниқлаш

Цемент қанча майда бўлса, унинг сифати ҳам шунча яхши бўлади ва қотиш вақтида мустаҳкамлиги шунча тез ошади, бинобарин, цемент қоришмасининг ҳаракатчанлиги ортади.


Бу ўз навбатида, бетоннинг сифатли чиқишига ижобий таъсир кўрсатади.
Цементнинг майинлик даражасини аниқлаш учун ўртача цемент намунасидан 100 г. олиб: қуритиш шкафида 105-110°С температурада 1 соат қуритилади ва совугандан сўнг, ундан 50 г. олиниб, элакка солинади. Цемент элакда, ости ва устки қопқағи ёпиқ ҳолда 15-20 мин. қўлда ёки автомат элакда эланади.
Цементнинг тўла эланганлигини билиш учун элакнинг остки қопқоғи олинади ва силлиқ тоза қоғозга 1 мин. эланади. Шунда элакдан ўтган цемент оғирлиги 0,05 г. дан ошмаса элаш иши тугаган бўлади. Кейин элакдаги қолран қолдиқ элак билан бирга тарозида тортилади ва элакнинг цемент солинмасдан олдинги оғирлиги айириб ташланади.
Натижада элакда қолган қолдиқнинг ҳақий оғирлиги чиқади ва элаш учун олинган цементнинг оғирлигига (50г.) нисбатан процент ҳисобида, қуида келтирилган формула ёрдамида ҳисобланиб жадвалга ёзиб борилади.


, %
бу ерда mқ - №8 элакда қолган цемент қолдиғи массаси, г;
mg- дастлабки олинган цемент массаси, г.

Элакда қолган қолдиқ эланаётган цемент оғирлигига нисбатан 15% дан кўп бўлмаса бу цемент РАСТ талабини қондирадди. Тажриба натижалари 1-жадвалга ёзиб борилади.


1-жадвал


Синала­ётган цементнинг номи

Синала­ётган цементнинг оғирлиги, г

Элакнинг оғир­лиги

Элакнинг қолдиқ билан бирга оғирлиги, г

Элакда қолган қолдиқнинг оғирлиги, г

Элак­даги қолдиқ, г



















2-тажриба. Цементнинг сув талабчанлигини аниқлаш

Цемент хамирининг нормал қуюқлигини аниқлашдан мақсад, цементнинг сув талабчанлигини билишдир.


Цемент хамирининг нормал қуюқлиги ВИКА асбобида (1-расм) аниқланади. Цемент хамирининг нормал қуюқлигини топишда Вика асбобидаги стерженнинг қуйи учига винт ёрдамида пестик маҳкамланади. Пестикнинг қўзғалувчан стержень билан биргаликдаги оғирлиги 300 г бўлиши керак.
Тарозида цементдан 400 г тартиб олиниб сферик шаклдаги металл идишга (2-расм) солинади ва цемент юзаси текисланиб, ўртасидан сув солиш учун пўлат куракча билан чуқурча қилинади.






Download 7,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish