Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

Учинчи йўл Этнер-Дудоров йўлида 
ҳам глюкоза пироузум 
кислотагача ўзгариши мумкин. Аввал глюкоза АТФ молекуласи билан 
гексокиназа ферменти иштирокида фосфорирланади. Ҳосил бўлган маҳсулот 
6-фосфоглюкон кислотасигача оксидланади. У эса дегидрирланиб 2-кето-3-
дезокси-6-фосфоглюкон кислотасига айланади (КДФГ). КДФГ эса альдолаза
ёрдамида пироузум кислотага ва 3-фосфоглицерин альдегидига парчаланади. 
Бу ҳосил бўлган маҳсулот Эмбден-Мейергоф-Парнас йўли ферментлари 
таъсирига учрайди ва иккинчи молекула пироузум кислотаси ҳосил бўлади.
 
Этнер-Дудоров йўлида
 глюкозани парчаланишида
бир
молекула АТФ ва 
икки молекула НФД.Н ҳосил бўлади.


77 
Этнер-Дудоров йўлида глюкозани парчалайдиган бактерияларда 
пироузум кислотадан сут кислота ва бошқа кислоталарни ҳосил қиладиган 
ферментлар етишмайди. Бу усул асосан аэроб микроорганизмларда учрайди. 
Ачитқилар томонидан амалга ошириладиган Эмбден-Мейергоф-Парнас 
йўлида ўтадиган спиртли бижғишга ўтадиган бўлсак, қант этил спирти ва
карбонат 
ангидридга 
айланади. 
Ачитқилар 
ҳужайраси 
пируватдекарбоксилаза ферментига эга бўлиб, қуйидаги реакцияни амалга 
оширади: 
СН
3
СОСООН
=
СН
3
СОН + СО

Этил спирти фосфоглицерин альдегидни оксидланишидан ҳосил
бўлган қайтарилган НАД.Н билан сирка альдегидини қайтарилишидан 
ҳосил бўлади. Бошқача қилиб айтганда бу бижғишда сирка альдегиди
водород акцептори бўлиб хизмат қилади: 
СН
3
СОН +2Н
+
+ 2
e

= СН
3
СН
2
ОН 
Спиртли бижғишни умумий тенгламаси қуйидагича бўлиши мумкин: 
С
6
Н
12
О
6
= 2СН
3
СН
2
ОН +2СО
2
Сут кислотали ва спиртли бижғишлар жуда кенг тарқалган бижғиш 
жараёнларидир. Бошқа кўпгина бижғиш турлари бор бўлиб, улар бир-
биридан охирги ҳосил бўлган маҳсулот таркиби билангина фарқ қилади. 
Улар орасида ҳар хил органик кислоталар, спиртлар, карбонат ангидриди ва
газ ҳолидаги водород бор. Баъзи бижғишларни иккинчи босқичида эркин 
энергия ҳосил бўлади ва натижада АТФ захираси ошади. 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish