Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м у ҳ а й ё ҳ а к и м о в а семасиология


 Б.М. О синтезе наук/ / Вопросн философии, 1973, № 3. —С.86



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/64
Sana22.02.2022
Hajmi3,53 Mb.
#109510
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   64
Bog'liq
Semasiologiya (Muhayyo Hakimova)

1 Б.М. О синтезе наук/ / Вопросн философии, 1973, № 3. —С.86.
2 Кириллов В.И. Логика познании сушносги. —М.: Вмсшая школа, 1980. —С. 11.
86
www.ziyouz.com kutubxonasi


М етодлар яратилиш вақгига кўра анъанавий ва замонавий 
методларга ажратилади. Тилшуносликнинг аъанавий методларига 
тавсифий, тарихий, қиёсий-тарихий, этимологик методлар мисол 
бўлса, зам он ави й методларни психолингвистик, ком понент 
таҳлил усули, м ай дон си ф ати д а ўрган иш усули, м аънон и
кодлаш тириш кабилар таш кил қилади. Таъкидлаш ж оизки, 
ю қоридаги ҳар қай си метод тил би рли кларин и нг маъно хусу- 
сиятларини очишга хизмат қилади. Фақдг бу методларни ўрганиш 
объекгига мос равиш да тадқиқотнинг турли босқичларида тўғри 
танлаш лозим бўлади.
Б аъ зи д а а й р и м ф ан л ар д а у з о қ м уддат би р м ето д н и н г 
ҳукмронлиги кузатилади. 19-асрда деярли барча гуманитар 
ф ан ларн и н гўргани ли ш и датари хи й метод асос бўлди. 20-асрга 
келиб эса гуманитар ф анларда кўп роқ структур методларга 
таянилди. М асалан, М .Б реалн ин г 19-асрда ёзган «Семасио- 
логиядан очерклар» китобидатил бирликларининг маъносини 
о ч и ш д а т а р и х и й м етодга а с о с л а н г а н б ў л са, XX аср д аги
семасиологияга оид иш лар структур методга таянди.
Ф анда турли метод ва назарияларнинг ўзаро кураш и ф ан 
учун сам аралиди р. Бунда турли метод, ғоя н ам о ян дал ар и
бошкдсини камситиш и эмас, балки бири иккинчисини тўддириб 
бориши лозим. Тарихнинг ўзи кўрсатиб турибдики, предмегнинг 
барча хусусият ва қирраларини очиш да битта м етоднинг ўзи 
камлик қилади. Ш унинг учун предметнинг хусусияг ва моҳиятини 
очиш да қанча кўп методлардан ф ойдаланилса, натиж а шунча 
самарали бўлади. Тадқиқотда у ёки бу методлардан фойдаланиш 
и ш н и нг асосий мақсади эм ас, унга олиб борувчи йўллардан 
бири бўлиш изарур.
Т ил б и р л и к л а р и н и н г м азм ун п л ан и м у р ак к аб ва кўп 
жинслидир. Л ексем анинг маъноси билан гап мазмуни ўртасида 
катга фарқбўлгани каби ўрганиш методи ва усуллари ҳам фарқли 
ва ўзига хос бўлиши лозим. С ем антик ҳодисаларнинг турлари, 
кўринишларига кдраб бир кднча методлардан фойдаланиш керак.
С ем аси л о ги я д а тав си ф и й , тар и х и й , қ и ёси й , к о м п о н ен т 
таҳлил каби методлардан кенг ф ойдаланилади.
87
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т авсиф ий метод. Т авси ф и й метод барча ф ан л ар д а кенг 
тарқалган эн г қадимги методдир. И лм ий ф актларни умумлаш- 
тириш ва улар асосида муайян қоидалар яратиш ҳам тавсиф ий 
м етоднинг асоси ни таш ки л қилади.
О л и н ган н ати ж ал ар н и а н и қ д а ш т и р и ш , у н и н г м уай ян
системада тутган ўрнини белгилаш ҳам барча тадқиқотларнинг 
асосини таш кил қилади.
Т авсиф и й метод сем ан ти к ҳодисалар таҳлилидаги асосий 
усуллардан б и р и д и р . Л е к с и к ва ф р а зе о л о г и к б и р л и к л а р
м аъносининг луғатларда изоҳланиши, морфема маъноси ва гап 
мазмунининг дарслик ва илмий адабиётларда изоҳлаб берилиши 
тавсиф ий методга асосланади.
Тарихий метод. Тил бирликларининг мазмун плани тез 
ўзгаради. Чунки унда атроф борликда ва онгим издаги барча 
тарихий ўзгариш лар акс этади. Ш унинг учун ҳам тил сем ан- 
тикасини тарихий метод асосидэ ўрганиш нафакрт лисоний, балки 
миллий, маданий, иж тимоий қийматга эгадир.
Тарихий метод бир аср давомида (19-аср) тил тадқиқотларида 
ҳукм ронлик қилди. Ушбу метод бугунги кунгача ўз салм оғини 
йўқотмади. Тарихий метод сем антик ўзгариш ларнинг қону- 
ниятлари, прнициплари ишлаб чиқилди ва ишланмоқца. Тарихий 
методнинг моҳияти ш ундаки, муайян тил ҳодисасининг турли 
тарихий даврлардаги ҳолати қиёсланади ва ундаги ўзгариш лар 
аниқланади. Қиёсан олинган даврлар ўртасидаги вақг кднча капгга 
бўлса, ўзгаришлар ҳам шунча катга бўлади. Ф онетик, грамматик 
сатҳцаги ўзгаришлар учун узоқтарихий вақг керак бўлса, лексик, 
сем антик ўзгариш лар бир авлод сезиш и мумкин бўлган вақгда 
ҳам сезилади. Бу давр ичида янги сўзлар ҳосил бўлади, айримлари 
й ў қ о л ад и , м а ъ н о с и сези л ар л и ў згар и ш га у чрай ди . У ш бу 
ўзгариш лар ёзм а ёдгорликлар асосида аниқланади ва тарихий, 
этимологик луғатларда акс эттирилади.
Л ексик сем антика соҳасида тарихий метод ёрдамида лексик 
б и р л и к л а р н и н г с е м а н т и к с т р у к т у р а с и н и а н и қ ў р г а н и ш , кўп 
м аъноли л ек с е м ан и н г бош ва ҳосила м аънолари ни ан и қл аш , 
о м о н и м л а р н и н г ю зага кели ш саб аб л ар и н и б и л и ш , ўз ва
88
www.ziyouz.com kutubxonasi


ўзлаш аган сўзлар ва у л ар н и н г ўзлаш иш вақтини белгилаш
мум кин бўлади.
Тил ижтимоий ҳодиса бўлиб, у доимий ривожланишда, 
ўзгаришдадир. Тарихий метод нафакдг тилнинг динамик ҳолатини, 
балки келгусидаги сем антик ҳодисалар ҳақида олдиндан фикр 
юритиш, башорат қилиш имконини ҳам беради.
Қиёсий метод. Т ад қ и қо т м атериаллари н и қиёслаш ф ан - 
н и н г турли соҳаларида ўрганиш объекти н и нг яш и р и н белги- 
хусусиятларини аниқпаш да эн г самарали усулларидан биридир. 
Зеро, қиёслаш ж араёнисиз билиш амалга ош майди.
М а ъ н о н и к о м п о н е н т т а ҳ л и л қ и л и ш усу ли
Сўнгги йилларда тилш уносликнинг семасиология соҳасида 
маънони, жумладан, лексик маънони маъно бўлакларига, маъно 
компонентларига бўлиб ўрганиш авжодди. Ҳозирги кундажаҳон 
ва ўзбек маънош унослигида ком понент ёки сем и ктаҳли лн и н г 
назарий ва амалий жиҳатлари борасида анча тажриба тўпланди, 
методнинг атамалари иш лаб чиқилди, сем антик ҳодисаларнинг 
моҳияти ушбу усул орқали очилмоқда.
К о м п о н ен тёки сем и ктаҳли л маънони маъно бўлакларига, 
семаларга ажратиб ўрганиш усулидир. Бунда ўрганилаётган семема 
сем аларга ажратилади ва ушбу сем алар орқали сем ем анинг 
маъноси аниқланади.
К ом п онен т таҳлилнинг асосий мақсади:
1. Тил луғат таркибини саноқли элементар семантик бирликлар 
(сема) йиғиндиси экан ли ги н и исботлаш ва луғавий таркибни 
миқцоран кўп бўлмаган, чекланган семалар орқали ўрганиш.
2. Ҳар бир лексеманинг маъноси элеменгар компонентлардан 
иборат эканлигини исботлаш ва уларга ажратиш.
Л е к си к м аъно та р к и б и д а аж рати лаётган б и р л и к л ар н и н г 
атам аси хусусида ти лш ун осли қц а ҳар хилликлар мавжуд эди. 
Ушбу б ирлик «диф ф еренциал белги», «м аънонинг диф ф ерен- 
циал белгиси», «маъно ф игураси», «сем антик кўпайтирувчи», 
« сем ан ти к маркер» каби те р м и н л а р билан аталарди. Сўнгги
89
www.ziyouz.com kutubxonasi


йилларда эса тилшуносликда, асосан, «сема» термини кўлланиб 
келмоқда. Д ем ак, тахдилда аж ратилаётган м аъ н о бўлаги сем а 
дейилади.
С ем а м аъ н о н и н г эл ем ен тар , ун иверсал к о м п о н ен ти д и р . 
Ҳар қандай л ек си к м аънода сема мавжуд бўлади. М уайян бир 
сем а бир қанча сем ем алар таркиби да такр о р лан и ш и мум кин. 
Д емак, сем анинг м икдори семемадан — тил луғат таркибидаги 
маънолардан бир неча баробар кам бўлади. Б ош қача айтганда, 
тил луғат т а р к и б и н и таш к и л қилувчи сем ем ал ар ўзи дан бир 
неча баробар кам бўлган сем алар асосида ш аклланган.
С ем ем ан и сем ал ар га аж р ати ш д а изоҳли луғатлардаги
м аънолардан ф о й д ал ан и ш мум кин. Л ек и н тадқиқотчи луғат- 
лардаги маъноларгатаҳлилий-танқидий ёндаш иш и лозим. Зеро, 
луғатдаги изоҳлар ҳам ш ахслар то м о н и д ан тузилиб, у маълум 
дараж ада субъектив характерга эга бўлиш и мумкин.
С емик таҳлилга тортилган семема ифодалаёттан денотатнинг 
муҳим белгилари сема сифатида ажратилиши мумкин: 

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish