Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги денов тадбиркорлик ва педагогика институти



Download 6,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/532
Sana04.07.2022
Hajmi6,29 Mb.
#739438
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   532
Bog'liq
Иқтисодиёт назарияси фанидан ЎУМ пл

4.2.
 
Товар ва унингхусусиятлари 
 
Товар-пул муносабатларини тушунишда товарнинг 
мазмунини, унинг хусусиятларини билиш муҳим 
аҳамиятга эга. Товарга таъриф беришда ҳам иқтисодчилар 
томонидан турлича ёндашувлар мавжуд. Жумладан, 
Е.Ф.Борисов таърифига кўра «Товар – бу бозорда бошқа 
товарга эквивалент асосида айирбошлашга мўлжалланган, 
меҳнат орқали яратилган ижтимоий нафлиликдир»
1

Бундан кўринадики, у товарга инсон меҳнати маҳсули 
сифатидақарайди. 
В.И.Видяпин ва бошқалар таҳрири асосида 
тайёрланган дарсликда «неъмат» ва «товар» тушунчаларига кенг изоҳ берилган. Унда товар 
иқтисодий неъматнинг махсус шакли бўлиб ҳисобланиши кўрсатиб берилган: «Товар – бу 
айирбошлаш учун ишлаб чиқарилган махсус иқтисодий неъмат»
2
. Бу ва бошқа қатор 
олимларнинг фикрлари асосида таъкидлаш мумкинки, 
товар – бу бирон-бир нафлиликка 
ва қийматга эга бўлган, айирбошлаш учун яратилган меҳнатмаҳсули. 
Ижтимоий-иқтисодий тараққиётнинг ҳозирги босқичида турли мамлакатларда ишлаб 
чиқарилаётган миллионлаб турдаги маҳсулотлар ва кўрсатилаётган хизматлар товар шаклини 
олган. 
Шуни таъкидлаш жоизки, ҳар қандай ишлаб чиқарилган 
нарса ҳам товар бўлиши учун унда икки хусусият мавжуд 
бўлиши шарт. 
Товар икки хусусиятга эга: бир томондан, у 
кишиларнинг бирор-бир нарсага бўлган эҳтиёжини 
қондира оладиган, иккинчи томондан эса, бошқа 
буюмларга айирбошлана оладиган, яъни олди-сотди 
жараёнидан ўта оладиган буюмдир. Бошқача айтганда, 
товар нафлиликка (истеъмол қийматига) ва қийматга 
эгадир. 
Буюмнинг истеъмол қиймати унинг кишилар учун 
1
Борисов Е.Ф. Экономическая теория: учеб. – 2-е изд., перераб. и доп. - М.: ТК Велби, Изд-во Проспект, 2005, 
с.144. 
2
Экономическая теория: Учебник. - Изд., испр. и доп. / Под общ. ред. акад. В.И.Видяпина, А.И.Добрынина, 
Г.П.Журавлевой, Л.С.Тарасевича. – М.: ИНФРА-М, 2005, с.143. 



Download 6,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   532




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish