Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги денов тадбиркорлик ва педагогика институти


халқаро иқтисодий ташкилотларнинг тартибга солувчи роли



Download 6,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet360/532
Sana04.07.2022
Hajmi6,29 Mb.
#739438
1   ...   356   357   358   359   360   361   362   363   ...   532
Bog'liq
Иқтисодиёт назарияси фанидан ЎУМ пл

халқаро иқтисодий ташкилотларнинг тартибга солувчи роли 
ривожланади. 
Жаҳон хўжалиги субъектларининг ўзаро алоқаси ҳамда ўзаро боғлиқлигининг 
кенгайиши ва кучайиши глобал муаммоларни ҳал этишда тобора кўпроқ давлатларнинг 
иштирок этишини тақозо этади. Бунга жаҳон молиявий-иқтисодий инқирозидан чиқиш 
ваунинг салбий таъсирини юмшатиш мақсадида 20 та ривожланган мамлакатлар иштирокида 
ўтказилган Саммитларни мисол қилиб келтириш мумкин. 
Шунингдек, жаҳон хўжалиги глобаллашуви жараёнларининг 
зиддиятли томонлари 
ҳам мавжуд. Бу зиддиятларнинг асосийлари қуйидагилардан иборат: 
1)
 
турли мамлакатлардаги иқтисодий ривожланишнинг бир текисдабормаслиги. 
Иқтисодий ўсишнинг жадаллашувида илмий-техника инқилоби (ИТИ) ҳал қилувчироль 
ўйнайди. ХХ асрнинг иккинчи ярмига келиб янги техника ва технологияларга «сакраб» 
ўтилиши ўзига хос «туташ занжир» ҳосил қилди. Глобал миқёсдаги ахборотлаштириш 
натижасида турли мамлакатларнинг технологик жиҳатдан бараварлашуви тенденцияси 
кучайди. Ахборот, алоқа ва транспорт воситалари ривожланишидаги техникавий тўнтариш ер 
шарининг барча минтақаларида ИТИ ютуқларини тезлик билан ўзлаштириш имконини 
берди. 
2)
 
бой ва қашшоқ мамлакатлар ўртасидаги фарқнингкучайиши. 
Жаҳон миқёсида яратилган маҳсулот ва даромадларнинг турли мамлакатлар ўртасидаги 
тақсимоти ўта даражада нотекис бормоқда. ХХ асрда ер шари аҳолисининг энг бой чорак 
қисми ЯИМнинг ўртача жон бошига 6 баравар ўсишига эришган бўлса, энг камбағал чорак 
қисми эса бу кўрсаткичнинг 3 баравар ўсишига эришган холос. 
3)
 
экологик ҳалокат таҳдидларининг кучайиббориши. 
Инсоният тараққиётининг бутунтарихи давомида хўжалик фаолиятининг табиатга 
таъсири у қадар аҳамиятли бўлмай, табиат ўзининг экологик мувозанатини қайта тиклашга 
қодир бўлиб келган. Бироқ, ҳозирга келиб, атроф-муҳитга кўрсатилаётган таъсир шунчалик 
кучайиб кетдики, натижада табиат ўзини-ўзи қайта тиклаш қобилиятини йўқотиб бормоқда. 
Ҳисоб-китобларга кўра, кейинги 200 йил ичида ер юзидаги 900 мингга яқин турдаги ўсимлик 
ва ҳайвонлар қирилиб кетган. 

Download 6,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   356   357   358   359   360   361   362   363   ...   532




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish