Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро мухандислик технология институти


текширилувчи намуна миқдорини ўлчаб киритиш учун дозаловчи



Download 2,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/64
Sana13.07.2022
Hajmi2,68 Mb.
#784517
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   64
Bog'liq
tabiij gazni past haroratli fraktsiyalash texnologiyasida propan

текширилувчи намуна миқдорини ўлчаб киритиш учун дозаловчи 
мослама (дозатор), 4-термостатланган хромотаграфия колонкаси, 5-
детектор, 6-ўзиёзар мослама, 7-колонкали иситиш блоки. 
Газ хромотаграфиясини ўтказишда маълум ҳароратгача қиздирилган 
ташувчи газ оқимига таҳлил қилинадиган намуна киритилади. Намуна 
таркибидаги моддалар ташувчи газ оқими дабуғланиб, термостатланган, 
қўзғалмас фазали (адсорбентли) колонкага киради. Колонкадаги 
адсорбентда газсимон моддалар аралашмасининг кўп марта такрорланувчи 
адсорбция ва десорбция (ёки суюқлик пардасида эриш ва ажралиб чиқиш) 
жараёнлари содир бўлади. Бунда мураккаб аралашманинг таркибий 
қисмларга ажратилиши текширилувчи моддаларнинг фазалар орасида 
тақсимланиш коэффициенти ёки адсорбцияланиш коэффициенти билан 
аниқланади. Колонкаданчиқишда аралашма алоҳида моддаларга ажралаиб, 
газ оқими билан бирга дектекторга киради. 
Газ хроматографиясининг бир тури бўлган капилляр хроматографияда 
аралашмани таркибий қисмларга ажратиш самарадорлиги анча катта 
бўлади. Бу усулда хромотографик колонка сифатида диаметри ОД-0,5 мм 


107 
ва узунлиги бир неча ўнлаб метр бўлган капиллярлардан фойдаланилади. 
Бунда капиллярлар қаттиқ ташувчи вазифасини бажаради. Уларнинг ички 
деворлари қўзгалмас суюқ ёки қаттиқ фаза пардаси билан қопланган 
бўлади. Капиллярлар узунлигининг катталиги ва диаметрининг кичиклиги 
аралашмаларнинг 
таркибий 
қисмларга 
яхши 
ажратилишини,
хроматографиялашни 
катта 
тезликда 
олиб 
боришни 
ва 
газ 
хроматографиясининг жуда сезгир бўлишини таъминлайди. 
Капилляр хроматографиянинг асосий қийинчиликлари катта 
узунликдаги ингичка капиллярларни тайёрлаш, уларнинг деворларида 
суюқ ёки қаттиқ фазанинг юпқа қатламини ҳосил қилиш ва намуна 
компонентларининг микро миқдорларини детекторлашдан иборат. 
Капиллярлар мисдан, алюминийдан, шишадан, зангламайдиган 
пўлатдан, пласстмассалардан ясалади. Кимёвий моддалар таъсирига 
барқарорлиги, тозалиги ва тайёрлаш осонлиги туфайли шишадан 
тайёрланган капилляр калонкалар амалда кўп ишлатилади. Зарурий 
узунликда тайёрланган капилляр барабан ёки кассетага ўралиб, ички 
юзасига қўзғалмас суюқ фаза қопланади ва газ хроматографиянинг 
термошкафига жойлаштирилиб, асбобнинг газ занжирига уланади. 
Капилляр колонка деворининг ички юзасига қоплаш учун дастлаб 
суюқ фаза танланади, у деворни яхши хўллайдиган ва аралашманинг 
таркибий қисмлари яхши ажратилишини таъминлайдиган бўлиши керак. 
Аввал капилляр калонка ҳаракатчан органик эритувчи билан босим остида 
ювилади, сўнгра куруқ азот оқимида қуритилади. Капилляр калонканинг 
ички юзасини қоплаш учун ишлатиладиган қўзғалмас фаза учувчан 
эритувчида эритилади ва эритманинг озгина миқдори газ босимидан 
фойдаланиб калонка орқали ўтказилади. Эритма капиллярнинг ички 
деворини ҳўллайди, ва азот оқими билан ювилгандан кейин эритувчи 
буғланиб кетгач капилляр девори қўзғалмас суюқ фазанинг юпқа қатлами 
билан қопланиб, қолади. Суюқ қўзғалмас фазалар сифатида юқори 
ҳароратларда қайнайдиган углеводородларсквалан, октадецен, вазелин 


108 
мойи, кремний-органик бирикмалар циликон мойлари цилоксанлар ва 
бошқалар ишлатилади. 
Капилляр хроматографиясида детекторлаш системаларнинг сезгирли 
юқори (10
10
г/с гача), ишчи камерасининг ҳажми кичик бўлиши керак. 
Кўпинча, алангали - ионизацион турдаги микродетекторлар (сезгирлиги10
-
15
г/с гача), крокатарометрлар (10
-12
г/с гача) ва электрокондукториметрик 
микродетекторлар (сезгирлиги 10
-12
г/с гача) ишлатилади. 

Download 2,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish